Нуклеарна торпеда имају значајан преседан од хладног рата. Најранији нацрти за подморницу Пројекта 627 „Новембар“ предвиђени су за бродове који делују као матични бродови за нуклеарни торпедо Т-15, развијен за напад на пристаништа НАТО-а. Та су торпеда понудила СССР-у начин да смање морску доминацију НАТО-а, а такође и алтернативно средство удара на Сједињене Државе. Међутим, Т-15 је имао домет око 40 километара и брзину од тридесет чворова, што отежава предвиђање ситуација у којима би подморница могла успешно да изведе напад. Пројект је отказан, а подморнице Новембар су редизајниране као нормални нуклеарне подморнице. Касније су и Сједињене Државе и Совјетски Савез увели нуклеарна торпеда оптимизована за тактичке улоге.
Из досад доступних информација, чини се да ће се Статус 6 активирати с матичног брода подморнице, а затим прећи на циљ под властитом снагом и водством. Дрон ће, како се извештава, имати брзину до педесет и шест чворова, капацитет да зарони до 3200 стопа и домет од 10.000 километара миља. Могућности брзине и дубине беспилотних летелица отежавају ангажман постојећих морнаричких снага, јер могу надмашити већину торпеда. Ако беспилотна летелица икада достигне оперативни статус, америчка морнарица ће се вероватно супротставити својим подморницама. Својим дометом, беспилотна летелица може бити лансирана из обалних објеката или са површинских пловила, мада би посматрање лансирања возила могло указати на то да ће непријатељства ускоро почети или, заиста, послужити као узрок рата у кризној ситуацији.
Нејасно је који степен комуникације Руси могли одржавати са беспилотним летелицом након лансирања, мада спецификације сугерирају да ће га контролирати површински бродови. Ово је тешко тривијално питање. Ако се покрене из максималног домета, статусу 6 би могло бити потребно до четири дана да достигне циљ. То га чини изузетно опасним у кризи, јер политичка динамика која се држи код лансирања оружја можда није иста као она у тренутку удара. Штавише, изгледе за оружје које ће самостално пловити до циља четири дана, у најмању руку су забрињавајуће.
Најочигледнија потенцијална употреба статуса 6 је стратешко средство одвраћања, осмишљено да омогући још једно средство удара на Сједињене Државе које балистичко-ракетна одбрана не може да порази. Упркос опсежном нуклеарном арсеналу, Русија је дуго бринула о безбедности својег другог удара услед комбинације усклађеног америчког напада и унапређења америчке ракетне одбране.
Као оружје првог удара, употребљивост дрона зависила би од крајње тајности у комбинацији са великом поузданошћу; ако су Американци открили лансирање или се беспилотна летелица на неки начин одвојила од циља, елемент изненађења би се изгубио. Као одвраћајуће оружје последњег удара, дрон имао би двојни недостатак да стигне негде после главне акције и потенцијално би недостајао било који прекидач за искључивање који би руском политичком руководству омогућио да га користи као чип преговора.
Могуће је да је Статус 6 такође могао да нападне концентрације флота, укључујући вероватно америчке борбене групе. Ово би ипак захтевало софистицираније командовање и контролу или одлуку да се оружје учини довољно аутономним да би могао одлучити коју ће мету пратити и када треба да се разнесе.
Као што је неколико аналитичара напоменуло, иако идеја дугог домета нуклеарног наоружаног подморница звучи алармантно, не чини се баш изведивом идејом. Услови под којима би руски доносиоци одлука одлучили да примете оружје које би могло да прође данима до свог циља су несигурни и тешки за схватити. Заиста, беспилотна летелица може једноставно послужити као тестни тест за друге технологије и као начин да одређени бирои задрже своје финансирање, а не као обрадљив систем оружја.
Ипак, једна лекција је да ће против одлучног противника ракетна одбрана увек бити неуспешна и то обично на спектакуларно скуп начин. Нације колико су Кина и Русија, у најмању руку, имају средства да развију оружје које ће победити или заобићи ракетну одбрану, елиминирајући кишобран сигурности који су Сједињене Државе праве. Статус 6 можда није то оружје, али то је доказ да Русија испитује сваку идеју која би могла успети.
Друга лекција је да старе идеје никада не изгледају као да заиста умиру. Нуклеарни торпедо био је готово буквално прва идеја коју је СССР смислио да надокнади (у то време) огромну предност у системима испоруке у којима су уживале Сједињене Државе. Шездесет година касније, чини се да је неко оживео идеју за нову фазу хладног рата.
Америка враћа оружје у Сирију, користи се против турске војске и цивила. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Курир/ National Interest
