Најновије

НОВИ УДАР РУСИЈЕ НА АМЕРИКУ! Путину сада нико не може да стане на пут! Ево ко је човек који је везао руке обавештајцима!

Амерички политички систем је на удару специјалне операције Кремља: тајне службе режима Владимира Путина настоје да осигурају реизбор Доналда Трампа али и да помогну избор Бернија Сандерса за демократског кандидата.

Доналд Трамп (Фото: Јутјуб)

Сазнало се то из поверљивог брифинга који су Конгресу поднели шефови америчких тајних служби.

Да би Путин могао утицати на изборе 2020. претпоставља се већ дуго; сад то више није претпоставка, него доказима поткрепљена чињеница: обавештајна заједница Конгресу је наводно показала конкретне материјалне доказе о новом руском уплитању.

Понавља се дакле интервенција налик оној из 2016. године – упад Русије у америчке изборе који је помогао победи Трампа над Хилари Клинтон. Три године Америка је истраживала шта се догодило на прошлим изборима, колико је интервенција нагнула изборе на Трампову страну и у којој је мери његова кампања сарађивала са Русима. Цео први том извештаја посебног истражитеља Боба Мјуелера говори управо о томе; Мјуелер је установио да је кооридинација између Трампа и Кремља постојала, али није нашао довољно доказа да подигне оптужницу за криминалну заверу.

Најнепопопуларнији председник у историји

Четири године касније, Путин поновно интервенише у америчке изборе, али овог пута у знатно повољнијим околностима – његов кандидат Доналд Трумп имао је у лето и јесен 2016. астрономски мале шансе за победу; Путин му је помогао да се кроз иглене уши провуче до Беле куће. Ове су године Трампове шансе за победу знатно веће – председницима је лакше освојити други, него први мандат.

Да четири године не тавори на најнижим гранама непопуларности, Трамп би имао готово неометану путању до другог мандата: економија – један од најважнијих индикатора – у историјској је експанзији и руши рекорде, БДП непрестано расте већ десет и по година без знакова опасности од рецесије, а незапосленост је тако ниска да се говори о “пуној запослености” и мањку радне снаге.

У таквим околностима, само изразито непопуларан председник требало би да брине хоће ли победити у новембру; али Трамп је управо то – најнепопуларнији председник у историји, па му је руско уплитање у изборе не само добродошло, него вероватно нужно за други мандат.

Смена шефа целог обавештајног система

Друга велика разлика између прошле и ове нове руске интервенције лежи у очитој чињеници: Трамп више није кандидат него председник, особа на врху пирамиде која управља државним апаратом и без проблема може Русима олакшати посао. Управо то догодило се ових дана, откад се сазнало да је Путин поновно насрнуо на америчку демократију.

Трамп је, кажу, био бесан – не на Путина, него на шефове тајних служби који су о руској интервенцији обавестили надлежна тела Конгреса. Председник је истог часа сменио Дћозефа Мегвајера, директора обавјештајне заједнице. Тај прекаљени професионалац, којег је својевремено поставио сам Трамп, био је највиши фунцкионер задужен за цео обавештајни систем: директор обавештајне заједнице је шеф директору моћних обавештајних и противобавештајних служби ЦИА, НСА и ФБИ. Иако је реч о нестраначком професионалцу који је следио закон и штитио националне интересе, Трамп га је сменио јер је Мегвајер обавестио Конгрес о руској интервенцији за Трампа.

Именовање бившег коментатора на Фокс Њузу

Још горе, председник је цео систем извргнуо руглу одлуком да на Мегвајерово место именује Ричарда Гренела, актуалног америчког амбасадора у Немачкој. Гренел се уписао у историју као прва отворено геј особа на тако високој дужности у обавештајној заједници – али све остало у вези њега је на граници између лакрдије и намерног поткопавања институција. Место директора обавештајне заједнице основано је након 11. септембра 2001. године као посебно одговорна и утицајна позиција која би требало да надгледа и координира рад америчких обавештајних служби. На том се месту изменило неколико врло угледних и искусних појединица – двојица су били пензионисани адмирали – све редом људи без страначких склоности и са огромним искуством у безбедносним питањима.

Трампов избор Рик Гренел све је супротно тој традицији – екстремно десни републиканац био је про-трамповски коментатор на Фокс Њузу док га Трамп није послао за амбасадора у Немачку. Досад је идеја била да шеф свих тајних служби не сме бити страначка особа која би могла злоупотребити позицију у политичке сврхе; те да мора бити особа са широким искуством у безбедносним питањима.

Гренел је суперстраначки избор, трамповски републиканац, без иједног дана искуства у обавјештајним или безбедносним питањима. Нула, нити један дан, нити једна позиција или задатак који је он обављао у каријери није имала везе с обаваштајном заједницом, којој се сад нашао на челу.

Циљ је јасан – олакшати нову руску интервенцију у изборе

Данас је тај човек шеф директорки ЦИА, директору НСА и директору ФБИ. Намера је јасна: Трамп га је тамо поставио да Русији олакша интервенцију у америчке изборе 2020. и спречи обавештајну заједницу да се супротстави уплитању Кремља. Гренел је “политички комесар” у најгорој традицији комунистичких диктатура где је партијски интерес важнији од националног интереса, оценио је бивши директор ЦИА Џон Бренан.

Да поткопавање институција и злоупотреба обавештајне заједнице поприми размре лакрдије, Трамп је постигао невероватном одлуком да ће Гренел бити директор обавештајне заједнице и у исто време амбасадор у Немачкој! Не треба спомињати да се тако нешто никад није догодило и да шаље недвосмислену поруку – сврха тајних служби у доба Трампа није у томе да штите америчке националне интересе, него Трампове личне и политичке интересе. Обавјештајни систем – с којим је Трамп на ратној нози још од доласка на власт – додатно је понижен поруком да се њима може управљати на највишем нивоу из амбасаде у Берлину, на пола радног времена.

Путина овај пут нико не може да омета

Гренелов задатак очито није заштита интереса америчке обавештајне заједнице, нити Америке, него заштита интереса председника – у овом конкретном случају, то ће значити заустављање било какве истраге или акције против руског уплитања у изборе. За разлику од прве руске интервенције у америчке изборе, Трамп се потрудио да се Путину овог пута нико не нађе на путу – Вашингтон неће ометати Русе у њиховом  покушају да осигурају Трампову нову победу.

Било би наивно рећи да овакво нешто нисмо требали да очекујемо – иако је и даље невероватно да се заиста догађа. Још од укључења у политику, Трамп је јасно давао до знања да је свака спољна интервенција у америчке изборе добродошла – ако иде у његову корист. Почело је још у лето 2016. године, кад је Трамп стао пред камере и рекао: “Русијо, ако слушаш, надам се да ћеш успети пронаћи мејлове Хилари Клинтон”.

Каснија истрага доказала је да су руски напади на сервер Демократске странке почели неколико сати након тог Трамповог наступа.

Трамп је уклонио професионалце и инсталирао политчке комесаре

Трампа није омела ни трогодишња истрага руске интервенције у изборе, коју је спроводио Мјуелер, као ни чињеница да је он доказао како је актуални председник имао директне користи од Путинових акција. Трамп је прошлог лета без пардона изјавио да би прихватио уплитање стране силе у изборе ако би од тога имао политичке користи.

То је уосталом покушао и направити – сврха његовог позива председнику Владимиру Зеленском била је изнуда Украјине: или испоручите прљавштину о демократском изазивачу Џо Бајдену, или ћу вам укинути војну и финансијску помоћ. Трамп је због тог покушаја манипулације избора на крају довео до покушаја импичмента – али то није промијенило његов приступ. Он се у суштини своди на следећу логику: све што је добро за мене је уједно и прихватљиво; све што је лоше по мене је неприхватљиво.

Упркос шефу извршне власти који се води том логиком, Америка је некако гурала даље јер има снажне институције у које Трамп није успео потпуно да продре. Али, почетак Путинове нове офанзиве довео је до рушења и задњих баријера – Трамп је уклонио професионалце и инсталирао политичке комесаре, који главни интерес виде у осигурању Трамповог, а не националног интереса. Сврха њиховог деловања није заштита демократије, него очување власти актуалног председника.

Професионалци који су упозорили Конгрес да Путинова Русија покушава да намести идуће изборе у Трампову корист – хитро су смењени и замењени послушницима. Трамп је цео случај у свом стилу назвао “факе неwс” (лажне вести), прогласивши налазе сопствене обавештајне заједнице лажним, јер му не одговара да јавност чује за њих. Може се очекивати да ће сва будућа сазнања о руским активностима, под Гренелом бити у најмању руку заташкана, ако не и олакшана – јер Путин и Трамп се налазе на истој страни.

“Забрињавајуће је, господине председниче, како код вас сви путеви воде до Владимира Путина”, рекла је Трампу прошле године у великој свађи у Белој кући Ненси Пелоси, председница Представничког дома Конгреса.

Два разлога зашто Русија гура Сандерса

Путин помаже Сандерсовој кампањи из два јасна разлога: прво, Берни је кандидат радикалне левице који међу демократама изазива највише раздора – то уноси хаос у страначке редове и гарантује “грађански рат” међу демократама.

Друго, Берни је Трампов прижељкивани противкандидат – председник оправдано верује да ће до нове победе најлакше доћи ако се буде такмичио против декларираног “социјалисте” и његовог програма радикалне, скупе и у бројкама неутемеље “револуције”. Ако је Трамп од Бајдена стрепео, Бернија прижељкује – и то су препознали у Кремљу, па гурају Бернијеву кампању рачунајући да је противкандидат Сандерс најсигурнији пут до нове победе Трампа.

Сандерс, за разлику од Трампа, Путина не сматра пријатељем

Но, за разлику од Трампа – који је на вест о руском уплитању сменио шефа тајних служби и закључио да је интервенција у његову корист “фејк њуз” – Берни је реаговао потпуно супротно. Тренутни лидер у трци за демократску номинацију прихвата налазе тајних служби о руској интервенцији у своју и Трампову корист те нема нимало симпатија за мутне послове Кремља.

“Да не буде забуне, Руси покушавају поткопати америчку демократију”, поручио је Берни Сандерс.

“Владимир Путин је аутократски силеџија који уништава демократију и гуши опозицију у Русији. За разлику од актуалног председника, чврсто се противим руским напорима, као и сваком покушају страних сила да се уплету у наше изборе”, рекао је Берни.

“За разлику од Доналда Трампа, ја не сматрам Путина добрим пријатељем. Искрено, не занима ме кога он жели за председника Америке. Моја порука Путину је: Клони се америчких избора!”, рекао је Сандерс.

Идуће две недеље биће пресудне за демократе

Евентуална Сандерсова победа међу демократама – а тренутно изгледа да иде у том смеру – била би најједноставнији пут да Трамп осигура други мандат. Али, процес је тек почео, па нису искључени преокрети и нови фронт-руннери, од Бајдена до све пристунијег бившег градоначелника Њујорка Мајка Блумберга; идуће две недеље биће пресудне у трци за демократску номинацију.

Сандерс је јасно отклонио било какву помоћ Путина у трци за номинацију – то не значи да ће Кремљ одустати, али ће све бити под пуно већом лупом. Демократска страна избора 2020. тако је постала барем мало транспарентнија од руског утицаја.

Шта ће све Путин урадити да помогне Трампу биће тешко разазнати јер је актуални председник чуварима ставио брњицу и на чело им поставио послушника, политичког комесара. Ако Трамп победи на изборима у новембру, нећемо знати дали је то зато што су га хтели Американци или Руси.

Прочитајте ОВДЕ   како су то Амери пукли ко звечке.

Извор: Курир/telegram. hr

Бонус видео

Србија закључана, Александар Вучић у кампањи! Гост Миодраг Зарковић

 

 

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube