Пише: Бошко Ћирковић Шкабо
Ове јесени сам започео сарадњу са екипом овог сајта. Путеви су нам се поново укрстили и без много мистификације са обе стране договорисмо сарадњу. Изгледа да смо погрешно научени да ствари треба тако једноставно и пристојно да функционишу.
Муњевито је изашла збирка „репоезије“, прикладног назива „Одметност“. По издавању књиге смо начелно договорили још две акције. Једну управо премијерно читате. Друга је угледала светлост мреже на истој адреси, у виду везе за бесплатно скидање албума, „Ја сам легенда“.
Наиме, још од ујдурме са синдикалном песмом „Догодине у Призрену“ сам на сопственој кожи осетио лицимерну „слободу“ натотјуба. Ту сам и тада дигао руке од озбиљног коришћења тог прљавог канала за бесплатну дистрибуцију музике. Али, пошто ни медији на српском одавно нису српски медији, спотове и даље депонујем тамо. Дође му на исто: слаба вајда, батац.
Резултат реалне констатације ситуације су минимум две, по мени добре, одлуке: 1) растерећен потребе да ми спотови буду посебно видљиви, преорјентисао сам се на ексклузивну употребу (у претраживачима дискриминсаног) ћириличног писма; и 2) бацио сам се на потрагу за мање масовним али директнијим и интерактивнијим (речју: квалитетнијим) начинима допирања до слушалаца.
2010. година (илити 2. година пре напредне ере) није тако далека прошлост. Баш те године смо на БС сајт окачили линк за бесплатно скидање албума „Дискретни хероји“. Стандардно неподобни, учинили смо то практично без икакве медијске подршке. У року од пола дана сервер је оборен. За веома кратко време је преко милион људи са мреже скинуло наше песме. О њима се реч преносила од уста до уста. То је водило у хитру акцију, човека по човека, даунлоуд по даунлоуд... Да све није била наша празна маркетиншка прича потврдила је и препуна Београдска арена, мање од две године затим.
Вођен овим искуством, намерио сам да путем овог сајта и инстаграма (посећеније од две друштвене мреже на којима сам, силом пословних прилика (пре потпуног искључења са истих) и даље активан) испромовишем и људима директно поделим горепоменути нови албум.
За једног синдикалца то, наравно, није никаква препрека. Борба за главе са наставља. Потребно је само наоружати се додатним стрпљењем и одлучношћу. Уосталом, у свим стварима је по(р)ука. Напредак технике и технологије нам је, муњевито а неприметно, неприметно а коренито променио навике. Горе сам и сам признао да тренутно не могу да замислим сопствено пословање ван мреже. Но, као и сва људска „достигнућа“, још од ватре и (текуће) воде, и ова данашња могу бити добре слуге или зли господари. Свест о томе може бити пресудна на раскрсници између трансхуманистичке дигитализације и повратка аналогним (да не кажем: природним или Божанским) стазама.
Зато ћу Вас увек и изнова позивати на што директнију двосмерну комуникацију, са што више разумевања за саговорника. Молим вас да песме и поруке, као и сва друга исукства, множите дељењем (али не пуким „шеровањем“). И мислите својом главом, то је права слобода.
Можда ћемо, као такви, заиста (п)остати диносауруси. Неприлагођена врста у нестајању. Али ћемо макар СВИЗАЈЕДНО постати легенде у свету бесмисла.
Књигу “Одметност” Бошка Ћирковића можете наручити ОВДЕ.
