Основни подстицај за настанак клевете јесте проклињање некога са жељом да му се нешто непријатно деси. На основу овога разни езотеричари и астролози, али и антрополози време настанка клетви стављају у најдавнија времена, у сам освит цивилизације, када су људи веровали у магичну моћ речи.
За све клетве карактеристично је једно – да би се “остварила”, она мора да буде набијена емоцијама и да има јаку енергију. Због тога се од неких од њих људи јеже чак и након више векова од њиховог изрицања.
“Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дош’о на бој на Косово:
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни шеница бела!
Рђом кап’о, док му је колена!”
Код нас, као најстарија и свакако најстрашнија, помиње се клетва коју је изрекао српски кнез Лазар Хребељановић пре Косовске битке. Клетва је упућена оним Србима коју се игнорисали позив на рат са Османским царством.
Историјски, још је Константин Филозоф забилежио да је Лазар издао “позив и претњу“ српским земљама. Тај позив је сачуван у српским народним песмама у облику клетве.
Њу у својим делима помињу многи сакупљачи српске народне поезије и предања, а један облик клетве се јавља и у издању народних песма Вука Стефановића Караџића 1845. године. Управо та верзија “Косовске клетве” је записана на споменику на Газиместану где се водила Косовска битка.
Многи верују да српски народ никада није “скинуо” са себе проклетство бачено пре скоро седам векова. Баш због тога, сматрају они се толико судбоносних догађаја у српској историји одиграло баш на Видовдан, 28. јун.
Oтац Јефрем je ово прорекао, 2 месеца после његове смрти почео је рат какав није виђен! Више о томе ОВДЕ!
Извор: istorijskizabavnik.rs
