Дан почетка НАТО бомбардовања Југославије, 24. март 1999. гoдине, је дан који никада неће бити заборављен! Те вечери су око 19 и 20 сати полетели су први авиони из базе НАТО у италијанском Авијану и грађани Југославије могли су чути необичан звук.
Сирене за ваздушну опасност значиле су да је отпочело НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН. Наредбу је америчком генералу Веслију Кларку, тадашњем команданту савезничких снага, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Кларк је касније у књизи "Модерно ратовање" написао не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. Пошто је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19,45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја у Србији и Црној Гори.
Првог дана акције, прве бомбе су око 19,45 сати пале на претежно војне и полицијске положаје и објекте у Приштини и другим местима на Косову. Скоро истовремено бомбе су падале и у Новом Саду, а касније током вечери и у многим другим градовима широм Србије и Црне Горе која је била тада део Југославије.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО. У ноћи између 24. и 25. марта почела је серија напада на подручју Батајнице, затим је одјекнула једна експлозија у региону Раље и три јаке детонације око Авале. Погођена је и радарска станица у Раковици.
Иако су прво гађани само војни, убрзо се прешло и на привредне, а потом, без основа и оправдања, и на цивилне циљеве.
Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено. У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду националне телевизије усмртио 16 радника РТС-а. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Током бомбардовања изведено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је приближно 420.000 пројектила, укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби", од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе ради онеспособљавања електроенергетског система.
Грађани су током НАТО агресије, бројним концертима, манифестацијама и мировним шетњама, бранили мостове и у свет слали слику непокорене Србије.
Разне процене даване су током претходне две деценије, а према оним општеприхваћеним, у НАТО агресији преминуло је до 1.000 припадника војске и полиције, око 4.000 цивила, а на десетине хиљада људи је рањено и повређено.
О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око сто милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а. Група економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара.
Иначе, агресија НАТО уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.
Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Дан раније, 9. јуна, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних војних трупа.
Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године.
Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а вратило се око 800.000 избеглих Албанаца.
Прочитајте ОВДЕ шта је Небојша Павковић рекао уочи почетка бомбардовања.
Извор: Информер
