То значи да је мање простора за непријатна изненађења, али и да вакцина, када је будемо имали, не би морала да се прилагођава често попут оне против сезонског грипа.

Спорија стопа мутације има две последице – обе позитивне. То значи да је нови коронавирус стабилан у тренутној форми и због тога није вероватно да ће постати опаснији током ширења него што је то сада. 

Такође, то значи да би вакцина, када једог дана буде развијена, могла да буде ефикасна током дужег периода – више би се „понашала“ као вакцина против богиња него као вакцина против сезонског грипа.

Питер Тилен, молекуларни генетичар Универзитета „Џонс Хопкинс“, у изјави за Вашингтон пост, рекао је да је анализа 1.000 различитих узорака новог коронавируса показала тек четири до десет разлика између сојева вируса којим су инфицирани људи у САД и оригиналног вируса који се ширио Вуханом.

„У овом тренутку, стопа мутације вируса указује на то да би вакцина за САРС-ков-2 била јединствена, а не нова сваке године као што је то случај са вакцином против сезонског грипа“, објаснио је Тилен. 

Коронавирус је стабилнији од вируса грипа

Сви вируси мутирају временом, а како се умножавају тако се грешке које тада настају уписују у њихов генетски код. Те мутације временом чине да настају различити сојеви вируса, али углавном не утичу на то колико је он заразан, нити како се он преноси. 

Грешке у коду вируса, међутим, омогућавају научницима да утврде путање кроз становништво, то јест као да прате генетске трагове мрвица од хлеба. 

Изгледа да САРС-КОВ-2 не мутира много. Ситне промене генома постоје, али вирус као да је исти где год да се појавио. Сваки сој је скоро идентичан.

Ендру Рамбот, стручњак за еволуциону молекуларну биологију са Универзитета у Единбургу, у изјави за магазин Сајенс, истакао је да нови коронавирус акумулира у просеку између милион и два милиона мутација месечно: „То је два до четири пута спорије од вируса грипа“. 

Тревор Бедфорд, научник Истраживачког центра за рак „Фред Хачинсон“ објавио је на Твитеру да вирус грипа мутира једном у сваких 10 дана. „Већина тих мутација су без последица, али с времена на време, појави се она једна која угрожава имунизацију човека на грип. Због тога сваке године морамо да имамо нову вакцину, а то је разлог и што вакцине нису увек 100 одсто успешне“, објаснио је Бедфорд.

Стабилност коронавируса указује на могућност дуготрајније вакцине

Тревор Бедфорд, који изучава коронавирус у Сијетлу, предвиђа да би било потребно неколико година да се коронавирус толико измени да бисмо морали да прилагођавамо вакцину.

У току је развој више од 40 потенцијалних вакцина против новог коронавируса. Биотехнолошка компанија „Модерна“ започела је тестирање на људима, али тешко је да би вакцина коју развија могла да буде у масовној употреби пре марта 2021. године.

„Када вакцина буде направљена, њено дејство у телу човека биће вишегодишње“, оценио је Бедфорд и нагласио да ћемо сигурно видети како коронавирус „измиче" вакцини или масовној имунизацији становништва, али да ће за то бити потребне године.

Све ово наводи на закључак да би вакцина против новог коронавируса била сличнија оној која нас штити од богиња целог живота.

Прочитајте ОВДЕ какве ће бити последице вируса корона по светску економију.

Извор: РТС