Пише: Велимир Ераковић
Тада још Југославија, а касније вољом запада само Србија. Али велика, лијепа, сунцем и снијегом окупана Србија и Београд. Београд који је неодољив. Народ који излази до полицијског часа, понаша се потпуно нормално, као да се ништа не дешава. Само маске подсјете да је корона ту и да нас све вреба. Као сирене за вријеме бомбардовања, упозоравајући нас да се склањамо у бункере зграда и склоништа. Без одобрења Савјета безбједности, нападе нас Нато, појачан свим силама које му припадају. И сви дотадашњи савезници и пријатељи, постадоше горди непријатељи. Господе, ти који све знаш кажи нам зашто је српска крв слађа од друге, па журе да је се напију. Па зато што је света још од Лавре Немањића и Светога Саве, Цара Лазара и Милоша Обилића, зато што миром мирише и душу храни.
Издаде нас тад и дио Црне Горе, на челу са краљем без круне и нитковима који су га пратили. Гласао је он на Савјету безбједности, да ће бранити земљу до задње капи крви, али је дан након тога побјегао у Париз. Западу, то јест Нато Пакту је требао издувни вентил да из Авијана полете убице српске дјеце, жена, старих и младих и почну да черече невин народ. Срећом, велика бројка Црногораца остаде да брани земљу. Велики број остави кости на Косову и Метохији заједно са својом браћом.
И прође рат, оста резолуција 1244 које се нико не придржава, на Видовдан изручисмо предсједника, да би нас још више обрукали. Али и тај што га изручи доби метак, за који нико никад неће знати одакле је дошао. Неколико година потом, одвојише Црну Гору и Србију. На референдуму који је запад сурово покрао лажним гласовима арнаута из цијелог свијета, али захваљујући и људима из блока за заједничку државу чија је неспособност и храброст била на нули. Од тада влада Расточки зец и његове слуге. Од тада нема Црне Горе и Брда, нема Црногораца и нема државе.
Можда је ова корона само једно зло које ће проћи, па ће доћи друго, треће зло које ће потпуно уништити свијет. Ми Срби смо мирни. На муци расли, школовали се, радили и на муци живот градили. Због тога је Београд и у вријеме короне град као из бајке. Град Царства небеског, јер ми вјерујемо у живот вјечни и непролазни. Само Срби и Руси немају страх од смрти. И само су они бесмртни и спремни за царство небеско. Вјерују у Оца Сина и Светога Духа. Амим.
Црногорци су се изродили и постали кукавице које једна мала прехлада баци у кревет по десет дана. А владар те мале државе, а не земље се крије изолован да не добије корону. Намјерно кажем државе, јер земља је Српска и била и биће. И замислите, волио бих да живи дуго, баш дуго да не направе Црногорски Монтенегрини хероја од њега. Не, чим прође ово зло, наредићемо да се врати економија у Спужу, а посебан задатак ће имати да хране крмад он и његов брат Ацо. Не дај Боже да ми смрша које, јади би их били већи од ове опаке болести. И тако Ацо више личи на спрасну крмачу но на чељаде. Специјалцу за говеда Симовићу не треба дират у струку, а Душко Марковић ће продавати јаја са фарме. Вељовића, Благојевића и Лазовића ћемо научити да чисте затворски ВЦ. Распопа ћемо уз гомилу препарата за потенцију вратит жени, Лорени како је и ред.
Наравно, све што су покрали од народа вратиће. А тим епидемиолога и доктора који су крили болест чека сурова казна. Корона влада, влада планетом и како сад влада, тако ће и проћи. Ко преживи причаће како је непријатељ храњен од Срба а не запада и како су се грабили за џак брашна. Тај народ постоји само у гуслама, лише часних изузетака иначе је народ лажова, јадова и пожмирепа. Кукавица који мисле да против Бог и короне могу. Не бојте се короне, ту је браћо али нас можда мимоиђе.
Главу горе Срби. Каже Иво Андрић: “Толико је ствари било у животу којих смо се бојали, а нисмо требали. Требало је живјети”. Короне се и у овако бајковитом Београду морамо бојати, али морамо и живјети. Док Бог да, ипак је најљепше умријети у Београду, ако је Господ тако зацртао.
Прочитајте ОВДЕ како се епископ ваљевски заразио вирусом корона.
Извор: Правда
