"Свет више никада неће бити исти", фраза је која се учестало понавља откад је корона вирус уздрмао глобалну економију. Многима је ово показатељ крхкости наше цивилизације.
Криза се појавила у време кад нови покрет, "колапсологија", који упозорава на могући колапс нама познатих друштава, постаје све популарнији.
Климатске промене раскринкале су неодрживост економског и друштвеног модела који се темељи на фосилним горивима, а они страхују да корона вирус и његове последице убрзавају пут у пропаст.
Теорија се најпре појавила у француском институту Моментум, а постала је популарна 2015. године, кад се појавила књига "Како се све може урушити".
Неки од заговорника теорије попут бившег француског министра природне средине Ива Кошеа верују да је корона вирус само још један знак надолазеће катастрофе.
У међувремену тај математичар, који је основао француску странку Зелених, "још оклева" да говори о томе хоће ли вирус бити катализатор домино ефекта и на то питање одговара узречицом да "је прерано рећи да ли је прекасно".
Али Коше, чија књига "Пре колапса" предвиђа урушавање у следећој деценији, уверен је да ће вирус довести до "озбиљније глобалне економске кризе него што се мисли".
Коше, данас 74-годишњи пензионер који живи "одрживим" животом у руралној Бретањи, забринут је због надолазеће "глобалне катастрофе с пуно жртава, и економских и других."
- То што се сада догађа симптом је целе серије слабости - упозорава професор Ив Ситон са Универзитета Париз.
- Није крај света, него упозорење о нечему што се већ догађа - рекао је "о целом низу урушавања која су већ започела".
Промена је можда спора, каже Жан Марк Јанковић, шеф истраживачког Шифт Пројекта којем је циљ "ослободити економију од угљеника".
- Али мали кораци су предузети (с вирусом) и нема повратка назад - рекао је.
Еколог и пољопривредни инжењер Пабло Сервињ, коаутор књиге "Како се све може урушити", има страшнију представу.
- Велика лекција из историје... и она Јахача апокалипсе јесте та да куга, рат и глад следе једно за другим. Имамо пандемију која би могла довести до новог шока - ратове и глад - упозорава.
- А глад ће нас учинити рањивијим за друге пандемије.
Иако та могућност изгледа суморно, утицајни филозоф Бруно Латур каже да нам је криза дала прилику да замислимо које би биле алтернативе неолибералном капитализму.
На своме блогу је упозорио да свет "не сме допустити да се ствари врате на старо кад прође криза узрокована вирусом."
- Искористимо прилику присилно прекинутих активности да одлучимо које бисмо желели да такве и остану, а које желимо поново покренути и развијати.
Вирус је такође показао, написао је у чланку за АОЦ, "да је могуће у неколико недеља обуставити глобални економски систем за којег је свако досад тврдио да га је немогуће успорити или прилагодити".
Добра вест по питању природне средине, каже Јанковић, јест та што политичким вођама "новац више није проблем".
- Треба вам 500 милијарди? Наћи ћемо их - додао је.
Али планови спашавања економија требало би што више водити рачуна о незагађењу, тврди Јанковици и додаје да ову прилику морамо искористити да се приближимо систему који се не темељи на угљенику.
Међутим, плаши се да "ће једини план бити повратак на старо како би се спасили послови".
А то није само ствар влада. Ако људи резервишу лет одмах кад карантин заврши како би се макнули од свега, каже Ситон, онда ћемо заиста запечатити своју судбину.
Прочитајте ОВДЕ шта ро ради Пекинг на Пацифику.
Извор: Медији
