Цене нафте трпи ефекте пандемије корона вируса и „нафтног рата“ који су водиле Саудијска Арабија и Русија почетком априла. Те су земље договориле споразум између 9. и 12. априла који је требало да стабилизује цене и доведе до неких смањења производње. За тржиште је ипак било прекасно. Укупни ефекат пада цена нафте неће се знати још неко време. Чини се да је реч о једној од многих секундарних кривуља које су произашле из кривуље инфекција корона вирусом.
Неигурност узрокована пандемијом је значила да постоји мања потражња за нафтом. Цене нафте већ су у паду, а то је врста несигурности и шока који узрокују невиђене резултате.
Следећи утицај вируса и цена нафте вероватно ће се показати у напетостима и кризама на Блиском истоку пише “Јерусалим пост”. То значи да може да дође до све вец́их покушаја Ирана да изврши притисак на америчку морнарицу у Персијском заливу. То се већ догађало, али Иран сигнализира да сада има нове пројектиле и беспилотну технологију коју може да употреби против САД и савезника.
Осим овог могући суи други ефекти, као што је економски колапс држава или политички преокрет. Неколико земаља у регији посебно се ослања на трговину нафтом. То су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Иран, Ирак, Кувајт, Алжир, Азербејџан, Катар, Оман и Бахреин.
У неким од ових држава, попут Саудијске Арабије и Ирака у БДП-у доминира нафта, па су оне покушале да смање потребу да се ослањају на нафту последњих година у жељи да диверзификују своје економије, јер су предвиђале да ће цене нафте пасти. Али нису биле довољно брзе.
“Визија 2030”, саудијског престолонаследника Мохамеда бин Салмана, настојала је да диверзификује економију и створи нова радна места невезана за нафту. Али Саудијска Арабија то планира да учини тек до 2030. године, што је десет година од данас.
Ирак се ослања на нафту и већ се налази у великој економској невољи. У тој земљи су шест месеци трајале демонстрације зато што влада није успела да инвестира у основну инфраструктуру током последње деценије. Успешна ирачка Курдистанска аутономна регија такође се ослања на нафту и биће тешко погођена.
Друге земље у региону, међутим могу да профитирају од ниских цена нафте. Јордан, Израел, Египат, Либан и друге земље могу имати користи.
Турска такође може да буде победник, јер ниже цене нафте за њу значе смањење трошкова увоза енергије и смањење инфлације. Међутим, Турска сада има највише случајева корона вируса на Блиском истоку, тако да иако може да профитира од нижих цена нафте, она је сада зокупљена другим проблемима.
Дугорочна прича о паду цене нафте и пандемији низ је ретких догађаја познатих као “црни лабудови”. Пад цена нафте вероватно је прва од многих криза и узроковаће да многе земље буду забринуте због онога што ће да уследи.
Са затвореним границама, забринутошћу због сукоба у Сирији, Либији, Јемену и другде, и опадајућег интересовања западних сила, земље Блиског истока сада зависе више саме од себе него у прошлости. Ера ривалстава великих сила као што је био Хладни рат, одавно је завршена. Ера владавине САД опада како америчке снаге напуштају регион.
То значи да се ће се појачавати регионални сукоби, али и савези, као и посреднички ратови на територијама попут Јемена, Либије и Сирије.
Шта је урадила сиријска војска сазнајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
