Улагања су потребна за одржавање тренутне стратешке предности над Кином, али и за модернизацију инфраструктуре у одбрамбене сврхе и повећање вежби с партнерима у том подручју. Дуг попис “куповина” представио је амерички адмирал Филип Давидсон, који наводи како су ова средства потребна за повећање међународне сурадње, за улагање у инфраструктуру и за побољшање тренутних могућности снага распоређених у том подручју.
Тренутни капацитети и будућност
Укупно је под командом адмирала Давидсона око 375. 000 војног особља, разврстаног у одговарајуће команде војске. То су америчке трупе за Пацифик, пацифичка флота, америчке пацифичке зрачне снаге и маринци поморских снага Пацифика. Људима распоређенима у регији, која практично иде од западне обале Сједињених Држава до границе између Индије и Пакистана, мора се додати око 400 бродова, укључујући 5 борбених група с носачима авиона, авиони и хеликоптери на њима, те они који су распоређени у различитим базама. Осим тога, ту су и копнене снаге с оклопно-механизованим јединицама.
Ово су бројеви због којих Индо-пацифичка команда постаје једно од највећих уједињених команди а у Сједињеним Државама, пре свега због стратешког значаја изазова који Америци представља Кина.
Из тог разлога у прорачунском захтеву за петогодишње раздобље 2022. до 2026. године се од Конгреса тражи да појача напоре како би било могуће одржати те стандарде, повећавајући капацитете кад год је то могуће.
Циљ је поставити темеље за нову стратегију која ће јамчити Сједињеним Државама предност у односу на Кину у свим војним аспектима, омогућавајући команди постављеној на Хавајима да постане референтна точка за све земље у том подручју.
И не само то, инвестиције би биле усмерене и на јачање одбрамбених и офанзивних способности и требале би одвратити сваку војну иницијативу противника у том подручју, посебно зато што би биле присиљене деловати “споља” и уз изузетно велике економске трошкове.
Тај „одвраћајући капацитет“ би Сједињеним Државама „дао предност у осигуравању мира и подстицању политичко-дипломатског дијалога међу државама“.
“Граница” ове стратегије за будућност Индо-пацифичких снага су енормно високи трошкови, за које би било потребно уложити најмање 20 милијарди долара у наредних пет година. Међутим, све то би могло послужити за понављање онога што је учињено с Европском иницијативом одвраћања Русије (ЕДИ), попут предузимања нових војних иницијатива у Европи.
Наравно, Пацифичка иницијатива одвраћања (ПДИ) би била усмерена на Кину и, делимично, на Северну Кореју. Конгрес је оценио идеју као спремну да у следећем прорачуну за одбрану додели средства која ће омогућити постављање темеља за стварање ове нове иницијативе одвраћања, којој је, службено, задатак „осигуравање мира и промицање политичко-дипломатског дијалога међу државама“.
Да би се то постигло, према подацима које је изнео Дефенсе Њуз, потребна би била улагања више милијарди која би омогућила повећање офанзивних способности, такође кроз развој нових тактика и стратегија, јачање односа са савезницима и локалним партнерима кроз вежбе и на неконвенционалним ратним аспектима, као и на побољшању постојећег логистичког и помоћног апарата.
Одбрамбени приоритет био би Гуам, где се налази главна ваздушна и поморска база, као и због стратешког положаја острва у подручју које покрива Пацифик и источни део Индијског океана. Побољшање одбране не би се требало односити само на инфраструктурне аспекте, већ и на противавионске, противбродске и противракетне саставе. Само на тај начин би се осигурала потпуна покривеност база на Гуаму и великог дела Тихог океана, где треба оперативно распоредити нове морнаричке крстареће пројектиле „Маритајм Страјк Томахавк“ и копнене „Џасм-Ер“ и „Joint Air to Surface Standoff Missile Extended Range”. Високофреквентне радаре треба поставити на Палау и Хаваје, јер они могу детектовати чак и хиперсоничне ракете и претње из Земљине орбите.
Крајњи би циљ био створити одбрамбену линију нове генерације која ће пресећи глобус од севера до југа и тако ограничити сваки непријатељски покушај приступа територију или ваздушном простору Сједињених Држава.
Овим улагањима ваља додати и она намењена за изградњу нових база, мањих димензија од садашњих, на територијима партнерских земаља и савезника у регији, што погодује и развоју путне и железничке мреже нужне за брзо пребацивање трупа у случају потребе. Односи с државама тог подручја не би се темељили само на улагањима, већ и на технолошкој и војној сарадњи и заједничким вежбама за стандардизацију тактике и оперативних поступака.
Циљ је “задржати Кину и очувати мир и дијалог”
Међутим, према адмиралу Дејвидсону, традиционалним политичким кампањама које су провели Стејт Департмент, Пентагон и Бела кућа за јачање односа са земљама тог подручја треба додати чисто војне мере. Међутим, што се тиче грађана, захтев Индо-пацифичке команде је повећати улагања у кампање психолошког ратовања, усмерујући тај новац на контрапропаганду која ће разбити кинески наратив, а треба је проводити кроз традиционалне и нетрадиционалне медије.
Ово је амбициозна финансијска обавеза, али ће је Конгрес вероватно усвојити, јер је почетак антикинеске кампање најављен „Обамином доктрином“ из 2012., коју је у колумни за Форин Полиси 2011. најавила бивша државна секретарка Хилари Клинтон. Око овог питања нема несугласица између демократа и републиканаца и Конгрес ће сигурно издвојити средства да „обузда кинески експанзионизам у индо-пацифичком подручју, којег САД, баш као и Европу у контексту задржавања Русије, сматрају кључним подручјем „за сигурност Сједињених Држава и целог света“. Наравно, тај „свет“ нико није питао слаже ли се он да америчка ратна машинерија, „штитећи његове интересе“, од индо-пацифичке регије направи нови полигон за сучељавање две светске суперсиле, у овом случају с Кином као земљом која „ремети мир и подстицање политичког и дипломатског дијалога међу државама“.
Прочитајте ОВДЕ шта то Немци морају да саопште својим грађанима.
Извор: logicno. com
