“Сада је мирно. Илегални мигранти су враћени“, каже Ставрос Цамалидис, начелник Кастањеста.

Варош на грчко-турској граници је пре избијања пандемије било у центру пажње светске јавности. Након што је Турска крајем фебруара отворила границу према Грчкој, хиљаде избеглица су недељама покушавале да се пробију преко жичане ограде у Грчку.

Сада је опет све мирно на ничијој земљи између Грчке и Турске.

„Они су запалили шаторе“, каже Цамилидис. „Ми не знамо зашто су одједном удаљили мигранте. Или због короне или се Ердоган уморио и пожелео промену.“

БНД говори о оркестрираној акцији

Кастањес је миран градић. Турски туристи овде долазе у једнодневне излете на ручак или како би конзумирали алкохол који је у Турској постао врло скуп. Цамалидис сматра да су односи две земље у тешкој кризи: „Биће тежак повратак у свакодневицу након жестоких сукоба. Ипак, наравно да наши пријатељи на другој страни остају и даље наши пријатељи. Ми немамо проблем с људима.“

Чини се да су људи на грчкој страни с правом били неповерљиви када је реч о изненадном доласку избеглица. Према наводима медија, и немачка тајна служба БНД верује да је Ердоган свесно управљао налетом избеглица на границу. Наиме, Турска је довозила избеглице у Једрене истим аутобусима којима их је сада одвезла.

Даље на северу, на бугарској граници, све је било мирно. Ердоган је циљано бирао Грчку. Он се надао да ће изазвати реакцију и да ће већ критична ситуација на грчким острвима додатно бити заоштрена.

Ердоганова рачуница је по свему судећи била да уцени Европу тако што ће ЕУ показати да је заказала када је реч о избјегличкој политици. Коначни циљ могао би да буде притисак на НАТО да се укључи у рат у Сирији онако како Турској одговара.

А онда му је корона-вирус осујетио план. Светски медији више нису из минута у минут извештавали о дешавањима на граници и турски председник се повукао. Вирус је смирио ситуацију на турско-грчкој граници барем на неколико месеци.

Без опуштања на острвима

У Турској, према званичним подацима, борави око четири милиона избеглица, мада се прича да их је знатно више. У Грчкој се, према наводима власти, налази око 100.000 потражилаца азила, 41.000 њих на острвима Лезбос, Самос, Хиос, Лерос и Кос.

Међу њима је и Сомаја (20) из Авганистана. Она живи у кампу у Морији на Лезбосу и тамо је барем заштићена од ветра. Многи немају тај луксуз. Око званичног кампа је формиран дистопијски шаторски град који овде зову џунгла. Ту борави највећи део од око 21.000 избеглица с Лезбоса – у шаторима и картонским кутијама. „Тренутно је јако хладно. Живот је тежак. Много је падала киша“, каже Сомаја.

„Једва да имамо воду, а избеглице овде не знају шта се догађа. Може ли се заразити вирусом? Забринута сам“, каже Сомаја. Она жели да помогне другима и као волонтерка се укључила у рад данске хуманитарне организације. Сами шију маске и деле их у кампу, заједно са сапуном и брошурама у којима се информише о вирусу.

Пре две седмице је Атина донела уредбу о понашању у доба короне у избегличким камповима. У њој се наводи да су забрањене посете или активности унутар кампа. Становници унутар кампа смеју да се крећу само ако је нужно. Куповину изван кампа сме да обавља само један члан породице који у посебним полицијским аутобусима буде одвезен до одређених продавница.

Од 19 часова је на снази полицијски час. Нова правила потражиоцима азила забрањују коришћење банкомата у оближњим селима. Влада је најавила да ће банкомате инсталирати директно у кампу, али када – то још није јасно.

Одредбама се такође људима сугерише да се придржавају хигијенских мера. Апостолос Веизеис из организације „Лекари без граница“ се пита – како? „Све је препуно. То су идеални услови за ширење короне. Месецима се смеће не одвози. 1.300 људи користи исту славину. Бројни немају уопште приступ води, струји или тоалету и врше нужду под ведрим небом.“

Политичка калкулација на рачун избеглица?

Влада о свему ћути. Након више упита како мисли да спроведе мере у камповима, да ли постоји план евакуације и да ли се избеглице уопште тестирају на вирус, као одговор смо добили само већ познати каталог мера где нема ових одговора.

Апостолс Веизеис сматра да су мере заштите лицемерне. Оне су, како каже, пре свега усмерене на заштиту локалног становништва и дискриминишу тражиоце азила. На целом Лезбосу, како каже, постоји само пет кревета за интензивну негу, на Самосу само два. Три лекара из Министарства здравља су се у Морији бринула за 20.000 људи и при томе нису имали ни лекове ни потребни медицински материјал на располагању.

Веизеис претпоставља да грчка влада вирус користи у властите политичке сврхе: „Ако сада кажу да је време да се буде опрезан и да је најсигурније сместити избеглице у затворене центре, онда тиме покушавају да коначно спроведу свој концепт.“

И заиста, током викенда је након првих регистованих случајева корона-вируса у камповима грчка власт одлучила да стави у карантин два таква центра. У питању су кампови Малакаса надомак Атине и Рицона на северу земље.

Раније је Атина оштро критикована због затворених центара – и то од стране организација за заштиту људских права, ЕУ и локалног становништва. И док је Анкара због вируса повукла ручну кочницу, чини се да Атина користи избеглице да пошаље поруку.

Прочитајте ОВДЕ чиме ће бити наоружани ловци Су-35 и МиГ-31.

Извор: Дојче веле