Архива ‘Фељтон’ категорије

Буђење жанрa

Срп­ски филм де­це­ни­ја­ма је лу­тао у жан­ров­ској (не)де­фи­ни­са­но­сти и об­ра­ђи­ва­њу те­ма ко­је су ко­ке­ти­ра­ле са ви­ше под­жан­ро­ва, ни­ка­ко не успе­ва­ју­ћи да се уста­ли у ја­сно де­фи­ни­са­ном фа­ху. Ако су по­рат­не го­ди­не до­не­ле пар­ти­зан­ски филм, ипак ни­су усто­ли­чи­ле жа­нр рат­ног фил­ма као та­квог, а пра­вље­ње со­ци­јал­них дра­ма у сед­мој и осмој де­це­ни­ји про­шло­га ве­ка ве­о­ма бр­зо [...]

Еротика у српским филмовима

Ерот­ске сце­не у фил­мо­ви­ма ни­су но­ви­јег да­ту­ма у срп­ској ки­не­ма­то­гра­фи­ји. Пр­ве „без­о­бра­зне“ сце­не сни­мље­не су још из­ме­ђу два свет­ска ра­та. Ме­ђу­тим, по­чет­ком 20. ве­ка у Ср­би­ју су по­че­ли да сти­жу пр­ви ерот­ски фил­мо­ви стра­не про­дук­ци­је, па чак и они ко­ји би, и по да­на­шњим ме­ри­ли­ма, мо­гли да се ока­рак­те­ри­шу „за­бра­ње­ним за мла­ђе од 18 го­ди­на“. [...]

Успех „Подземља“ као лек на рану

Срп­ски филм је то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на де­лио суд­би­ну др­жа­ве и на­ро­да, и пре­жи­вља­вао успо­не и па­до­ве ко­ји су би­ли не­ми­нов­ни. Па­до­ва је би­ло, до­ду­ше, ви­ше, а бес­па­ри­ца, санк­ци­је и ре­корд­на ин­фла­ци­ја 1993. и 1994. ис­пра­зни­ли су би­о­скоп­ске са­ле. Као и 1984. го­ди­не, ка­да је пр­ви пут три­јум­фо­вао у Ка­ну с фил­мом „Отац на слу­жбе­ном пу­ту“, [...]

Филм преживео почетак деведесетих

Крај осам­де­се­тих и по­че­так де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, осим кр­ва­вог рас­па­да др­жа­ве, озна­чио је не­ми­нов­ни рас­пад ки­не­ма­то­граф­ског тр­жи­шта и од­ла­зак филм­ске умет­но­сти на овим про­сто­ри­ма на мар­ги­не. Мно­ги за­по­че­ти филм­ски про­јек­ти из­ме­ђу та­да­шњих ре­пу­бли­ка СФРЈ и са­рад­ња филм­ских цен­та­ра трај­но су пре­ки­ну­ти, а не­ке до­бре иде­је за­у­век су оста­ле не­ре­а­ли­зо­ва­не. Ча­ру­га, ју­нак и од­мет­ник Ипак, [...]

Феномен „Ко то тамо пева“

Осим се­ри­ја­ла ко­ме­ди­ја, ко­ји­ма су осам­де­се­те го­ди­не оби­ло­ва­ле, не­ко­ли­ко фил­мо­ва из те де­це­ни­је оста­ви­ло је не­про­ла­зан траг у срп­ској ки­не­ма­то­гра­фи­ји. Ли­сту култ­них оства­ре­ња сед­ме умет­но­сти сва­ка­ко пред­во­ди зва­нич­но нај­бо­љи срп­ски филм „Ко то та­мо пе­ва“, сни­мљен 1980. го­ди­не, у ре­жи­ји Сло­бо­да­на Ши­ја­на, а по сце­на­ри­ју Ду­ша­на Ко­ва­че­ви­ћа. До­тра­ја­лим ауто­бу­сом фир­ме „Кр­стић и син“, дан пре [...]

Комедија као забава за народ

Фил­мо­ви са рат­ном те­ма­ти­ком и со­ци­јал­не дра­ме све ма­ње се сни­ма­ју кра­јем се­дам­де­се­тих и по­чет­ком осам­де­се­тих, а пу­бли­ка све ви­ше ужи­ва у ур­не­бе­сним ко­ме­ди­ја­ма. Би­о­скоп­ске дво­ра­не пу­ни­ли су фил­мо­ви чи­ја су те­ма­ по­ро­дич­ни од­но­си, од­но­си ди­рек­то­ра и за­по­сле­них, као и ти­неј­џер­ске за­вр­зла­ме, све, на­рав­но, пред­ста­вље­но кроз ху­мор, не­рет­ко ка­рак­те­ри­сан као „јеф­тин и при­зе­ман“. Је­дан од [...]

„Пластични Исус“ узбуркао духове

Епо­ху „цр­ног та­ла­са“, али и це­ло­куп­не по­сле­рат­не срп­ске и ју­го­сло­вен­ске ки­не­ма­то­гра­фи­је на по­се­бан на­чин обе­ле­жио је филм „Пла­стич­ни Исус“ ре­ди­те­ља Ла­за­ра Сто­ја­но­ви­ћа из 1971. го­ди­не. Филм је на­стао као Сто­ја­но­ви­ћев ди­плом­ски рад, а због те­ма­ти­ке и кри­ти­ке та­да­шњег по­рет­ка „Пла­стич­ни Исус“ је био за­бра­њен и пре не­го што је пред­ста­вљен пу­бли­ци, а аутор је за­вр­шио [...]

„Црни талас“ као израз бунта

Је­дан од нај­о­ри­ги­нал­ни­јих по­кре­та у срп­ској ки­не­ма­то­гра­фи­ји на­стао је ше­зде­се­тих го­ди­на, ка­да је на сце­ну сту­пи­ла гру­па мла­дих ауто­ра, ре­ди­те­ља и сце­на­ри­ста, ко­ји ни­су ко­ке­ти­ра­ли са зах­те­ви­ма кул­тур­ног еста­бли­шмен­та, већ су крај­ње отво­ре­но при­ка­зи­ва­ли ствар­ност та­квом ка­ква она је­сте. При­ка­зу­ју­ћи суд­би­ну ма­лог чо­ве­ка, они су се упу­сти­ли у кри­ти­ку ла­жног мо­ра­ла, што је од­мах ока­рак­те­ри­са­но [...]

Ера партизанског филма

За­вр­ше­так Дру­гог свет­ског ра­та и ус­по­ста­вља­ње но­ве иде­о­ло­ги­је на про­сто­ри­ма та­да­шње Ју­го­сла­ви­је во­ди­ли су и ка но­вом сти­лу у раз­во­ју срп­ске ки­не­ма­то­гра­фи­је. Ре­во­лу­ци­о­нар­на епо­пе­ја и ве­ли­ча­ње НОБ-а до­ве­ле су до ства­ра­ња та­ко­зва­ног пар­ти­зан­ског фил­ма, чи­ја ера је, са ма­њим пре­ки­ди­ма, тра­ја­ла ско­ро до по­чет­ка осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. Ду­го се у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји, на­мер­но пре­не­бре­га­ва­ју­ћи [...]

Алексићеве акробације у окупираном Београду

У Ср­би­ји ки­не­ма­то­граф­ска ак­тив­ност ни­је за­мр­ла ни за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та. Би­ло је та­да ама­тер­ских по­ку­ша­ја да се филм­ским ка­ме­ра­ма уза­но­га фор­ма­та за­бе­ле­же ва­жни исто­риј­ски тре­ну­ци, али и за­о­кру­же­не и со­лид­но ор­га­ни­зо­ва­не ки­не­ма­то­граф­ске де­лат­но­сти. Нај­ви­ше фил­мо­ва сни­мље­них у вре­ме оку­па­ци­је Ср­би­је чи­не ре­пор­та­же на­ме­ње­не филм­ским но­во­сти­ма, пре све­га, не­мач­ке про­из­вод­ње. По сво­јој на­ме­ни, али [...]