JUŽNA AMERIKA - Nakon što su podršku Venecueli zbog stavljanja na listu "pretnji po nacionalnu bezbednost SAD-a" dali Kuba, Bolivija i ekvadorski ministar inostranih poslova, u odbranu Venecuele ustali su i Nikaragva i ekvadorski predsednik Rafael Korea, a analitičari Obaminu odluku da se pozove na Zakon o nacionalnoj bezbednosti i Venecuzelu proglasi „nacionalnom pretnjom“ vide kao objavu rata – ekonomskog, vojnog, obaveštajnog ili kombinovanog sa sva tri elementa.
Parlament Nikaragve i predsednik Daniel Ortega su izrazili svoju podršku Venezueli, osudivši neprijateljske akcije Sjedinjenih Država protiv te latinoameričke zemlje. Nikaragva se tako prudružila velikoj skupini zemalja koje odbijaju američku odluku da se Venezuela definiše kao “pretnja američkim nacionalnim interesima”. Predsjednik Nikaragve, Daniel Ortega, izrazio je “duboko odbijanje i ogorčenje zbog neprihvatljive izjave imperijalnog dvora u Vašingtonu”. Ortega je američku anti-venecuelansku akciju nazvao brutalnom i bez presedana, rekavši da je perverzno narode Latinske Amerike podsticati na državni udar, prenosi nikaragvanski list el Nuevo diario. Nikaragvanski parlament je juče sastavio i nacrt deklaracije kojom podupire vladu Nikolasa Madura, a o njoj će se raspravljati i biće usvojena. U deklaraciji stoji da je “neprihvatljivo u XXI veku i dalje ustrajati na intervencionističkim akcijama jedne zemlje protiv druge” i odbacuju se “sve intervencionističke akcije američke vlade protiv Venecuele”, posebno “stimuliranje i podsticanje nezakonitih akcija usmerenih protiv unutrašnjeg ustavno-pravnog poretka”, piše Prensa latina. Parlament Nikaragve je već usvojio jednu izjavu podrške i solidarnosti s vladama Venecuele i Argentine. Ekvadorski predsednik Rafael Korea je sa svoje strane saopštio da će se ministri inostranih poslova Zajednice zemalja Južne Amerike (UNASUR) u Montevideu pripremiti predsednički samit koji će dati odgovor svih zemalja na američka “uplitanja” u Venecueli, javlja el Komercio. Rafael Korea: "Groteskno, protivzakonito, besramno, preterano i neopravdano američko uplitanje" “U Montevideu će se okupiti ministri inostranih poslova UNASUR-a i pripremiće samit šefova država na kom ćemo dati primeren odgovor na ovo groteskno, protivzakonito, besramno, preterano i neopravdano američko uplitanje u unutrašnje poslove Venecuele”, izjavio je Korea na konferenciji za novinare u Guayakuili. Vašington je, osim što je Venecuelu proglasio pretnjom američkoj nacionalnoj sigurnosti, uveo i niz sankcija protiv sedam venecuelanskih vojnih i policijskih činovnika. Istina, do američkih sankcija protiv venecuelanskih zvaničnika je došlo nakon što je vlada Venecuele sa svoje nacionalne teritorije više američkih zvaničnika i činovnika raznih agencija, ali je to učinjeno nakon njihovog uplitanja u unutrašnje poslove Venecuele i podsticanja prozapadne opozicije i desnice na destabilizaciju zemlje. S druge strane, preteća deklaracija Baraka Obame kojom Venceuelu proglašava “pretnjom po američku nacionalnu bezbednost” je za mnoge analitičare “pretnja koja prethodi konkretnoj akciji”. Barem je uvek tako bilo u prošlosti.
Rat protiv Venezuele je rat protiv cijele Latinske Amerike
Za međunarodnog analitičara Karlosa Aznareza, američka agresija protiv Venecuele znači da Obama želi da pokrene “ogroman privredni rat” koji je propustio da pokrene prošle godine. Aznarez je pozvao na solidarnost naroda Latinske Amerike i da se zajedno suprotstave ovom novom činu agresije Vašingtona na američkom potkontinentu. “Činjenica da je za Obaminu administraciju Venecuela izuzetna pretnja znači da milioni dolara uloženi u venecuelansku opoziciju nisu dali rezultate i da je potrebno stvoriti destabilizirajuću situaciju u kojoj će se potom reagovati silom”, kaže Aznarez za TeleSur, dodajući da “Bela kuća želi da nadoknadi vreme koje je u ogromnom ekonomskom ratu izgubila prošle godine”. Aznarez naglašava da je u toku “brutalna invazija” protiv suverenih zemalja u kojoj se SAD služe svim vrstama laži. Takođe, kada Vašington nema opravdanja za svoje postupke, onda postaje “generator situacija koje obično završavaju velikim invazijama protiv naroda koji ne dele njihove imperijalne vizije “. “U poslednjih nekoliko godina smo to već videli na Bliskom istoku, a sada vidimo u Ukrajini gde je cilj napad na Rusiju”, sažima Aznarez, koji među aktivnostima Vašingtona takođe spominje i naoružane plaćenike takozvane „Islamske države“ . “Dakle, to što je Obama rekao ne treba primiti olako, ali ne treba niti žuriti s odgovorom. Oni znaju da se malo ili ništa može očekivati od protivljenja u finansijskom smislu, ali isto tako preziru kada su njihovi postupci beskorisni. Isto tako, Amerikanci vide da je oko ljudi zaduženih da provedu državni udar u Venecueli stvoren obaveštajni Bolivarski zid i da nasuprot njima stoji jedinstvo oružanih snaga”, rekao je Karlos Aznarez. “Ako Obama za sve revolucionarne zemlje Latinske Amerike i Kariba kaže da su mu “pretnja”, mi ne možemo mirno stajati čekajući dan kada će nas napasti, Venecuela se u poslednih nekoliko sati pretvorila u Torijosovu Panamu” upozorava analitičar. U tom smislu, stručnjak podseća na važnost solidarnosti latinoameričkih naroda protiv imperijalističke agresije na Venecuelu, a koju je Aznarez okvalifikovaoo kao agresiju protiv celog kontinenta.
Eva Golinger – Agresija protiv Venecuele na vidiku?
Kao što se dogodilo u Panami i Granadi, SAD će verovatno Venecuelu napasti vojnim putem. Karakas ne predstavlja nikakvu pretnju SAD-u, ali za razliku od bivših južnoameričkih zemalja ima strateške resurse. Advokat i novinar Eva Golinger je analizirala napetu situaciju između Venecuele i SAD-a. Proglasiti Venecuelu za pretnju unutrašnjoj bezbednosti SAD-a je dodatno zateglo već napete odnose između dve zemlje. “Izvršna naredba američkog predsednika Baraka Obame je standard koji se u Americi primenjuje u vreme rata za odbranu zemlje, iako Venecuela zapravo ne predstavlja nikakvu pretnju SAD-u, čak ni ekonomsku. To što Obama Venecuelu definiše kao pretnju za SAD, znači da je on zapravo proizvoljno primenio taj američki zakon i to samo kako bi mogao da preduzme dalje mere protiv Venecuele”, rekla je Eva Golinger. “Nakon proglašenja stanja pretnje nacionalnoj bezbednosti, američka vlada može preduzeti sve mere – ekonomske ili vojne – protiv zermlje ili organizacije s čije strane dolazi “pretnja”. Dakle, ono od čega venecuelanski političari strahuju je upravo ratno-huškačko delovanje SAD-a. Taj strah nije neutemeljen, ako se prisetimo, na primer, slučajeva Paname i Granade. Za razliku od tih dveju zemalja, Venecuela ima strateške naftne resurse, što tu zemlju pretvara u poseban cilj. Obamina uredba omogućava da se kazni bilo koja osoba ili organizacija u Venecueli, ili čak i vlada, a ne samo sedam zvaničnika Venecuele koji su pod sankcijama. Dakle, to je mera s velikim ovlašćenjima i posledicama, ne samo o ovom trenutku, nego i ubuduće”, objašnjava Golinger. “Osim toga, mere koje bi Vašington mogao da sprovede protiv Venecuele mogle bi uticati ne samo na Venecuelu, nego i ceo region, ali i na same američke građane. Na primer, Amerikance koji žele da izraze svoju solidarnost s Karakasom će sprečiti da putuju. To je mera koja se primenjuje, na primer, protiv ljudi koji su se solidarisali s Palestinom. Važno je videti i na kojoj su tački sankcije u ovom trenutku. SAD pokušavaju da povrate svoj uticaj u Latinskoj Americi, ali rade sve što je moguće kako bi izbegle tu mogućnost “, zaključuje Eva Golinger.
Sedam načina na koje će SAD djelovati protiv Venezuele
Analitičar Karlos Santa Maria je naveo sedam načina uz pomoć kojih bi Amerika mogla da interveniše u Vencueli:
- Fols fleg – Proizvesti pravi sukob koristeći se unutrašnjim prilikama u Latinskoj Americi i tada intervenisati protiv Venecuele. To bi mogao da bude napad na službene osobe u ambasadama, američke državljane, na primer, a ima i puno drugih oprobanih taktika.
- Povećanje vojne i ekonomske pomoći venecuelanskim građanima koji se zalažu za povratak bogatstva zemlje u strano vlasništvo, pomoću lažnih nevladinih organizacija i udruženja.
- Insistiranje na prikrivanju hrane i lekova od strane veletrgovina, kako bi se se povećale poteškoće koje objektivno već postoje u tim sektorima.
- Ekonomskom blokadom kroz direktne ili indirektne sankcije oslabiti nacionalnu infrastrukturu, pri čemu se koristiti veštačko niskim cenama nafte od koje zavisi BDP Venezuele.
- Domaće i globalne medijske kampanje će se podsticati da govore o “nepremostivoj krizi”, “nedostatku autoriteta”, “represiji demokratske opozicije” i “korupciji”, a sve kako bi se podstakla smena vlasti na prevremenim izborima ili Obojenom revolucijom.
- Jačanje odnosa s desničarskim liderima i organizacijama u zemljama Latinske Amerike, kao i s onima koji su bili bliski s bivšim diktatorima, od Augusta Pinočea, do drugih pučističkih lidera odgovornih za velike tragedije u svojim zemljama.
- U destabilizaciji insistirati na korišćenju tajnih obaveštajnih službi ili drugih mehanizama tajnog karaktera. Tu će se posebno koristiti oni koji bi venecuelanski suverenitet strancima prodali za nekoliko centi, a takve su osobe ključne za širenje nasilja u zemlji.
Venezuela proglasila mobilizaciju i vojne vježbe – Maduru posebna ovlašćenja
Venecuelanski predsednik i vrhovni zapovednik Nikolas Maduro je naredio mobilizaciju ljudi i Bolivarskih nacionalnih oružanih snaga (FANB) kroz vežbe vojne odbrane koje će se održati 14. marta. “Ja sam prema planu vojnih vežbi naredio da se provede posebna odbrambena vojna vježba 14. marta u subotu. Pozivam sve Venecuelance da se pridruže i podrže Bolivarske oružane snage i Nacionalnu miliciju u ovoj vežbi, koja je isključivo odbrambenog karaktera, jer mi ne napadamo nikoga”, rekao je Nikolas Maduro. Venecuelanska Narodna skupština u Karakasu je danas u prvom čitanju i apsolutnom većinom usvojila “Anti-imperijalistički zakon” kojom brani nezavisnost i suverenitet zemlje suočene s američkom agresijom (Ley Habilitante Anti-imperialista). Zakon je tražen od strane predsednika Nikolasa Madura, a prema njegovim rečima anti-imperijalistički zakon nastoji da obezbedi nezavisnost i suverenitet zemlje. Sledeća faza će biti druga rasprava, članak po članak, koja će definisati odobrenje primene posebnih ovlašćenja predsednika Madura. Predsednik parlamenta, Diosdado Kabelo, rekao je da su SAD pretnja i da nameravaju da napadnu zemlju, stoga, kako bi pravovremeno mogao delovati u skladu s nacionalim interesima zemlje, Narodna skupština u Karakasu odobrava posebna ovlašćenja šefu države. Od posebne važnosti je sastanak šefova država Zajednice zemalja Južne Amerike (UNASUR), što će reći predsednika Kolumbije, Meksika, Paragvaja i drugih zemalja koje se smatraju saveznicama Sjedinjenih Država. Treba podsetiti da su nakon postizbornih nemira u Venecueli čak i lideri tih zemalja bili potpisnici zajedničke deklaracije kojom priznaju legitimitet izbora i pobedu Nikolasa Madura, što su u Vašingtonu izrazito loše primili. Dakle, ukoliko sutra tih par zemalja zauzme isti stav kao Kuba, Ekvador, Bolivija, Nikaragva, a verovatno i Brazil i Argentina i druge, onda će to značiti da SAD više ne mogu računati na apsolutnu odanost marioneta u regionu.
Pročitajte još:
Izvor: balkanbreakingnews.com
