MIŠA ĐURKOVIĆ: Hil na Filozofskom i Hil u skupštini
Pre dve nedelje pisao sam o fenomenu Dinko koji je vlast podigla za jednokratnu upotrebu, u...
(INTERVJU) Marko Jocić: Od umetnosti može samo da se životari
Foto-privatna arhiva
Vi ste glumac i producent. Da li je teže oživeti lik na ekranu sa parčeta papira ili stvoriti uslove da neko delo zaživi? Iz moje perspektive definitvno je teže stvoriti uslove da neki projekat zaživi. Ne potcenjujem glumačke napore i kreativnost, kako bi se prvo osmislila, a kasnije izvela dobra uloga, ali jednostavno tu su ograničenja svedena samo na tekst i lični angažman uz rediteljsku superviziju. U produkciji jednostavno postoji mnogo više prepreka i kopromisa koji moraju da se savladaju, dosta je kompleksniji i stresniji proces u kome je uključeno mnogo ljudi i profesija. Sa druge strane ako gledate samo potrebno vreme po projektu, čak i da ste glavna uloga u filmu, potrebno je prosečno par meseci da se ceo posao obavi, dok produciranje zahteva godine rada po projektu.
Da morate da uporedite ta dva zanimanja sa ženom i ljubavnicom, koga biste izabrali za stalnog partnera, a koga za ljubavnicu koja bi Vam povremeno ispunjavala vreme? Definitivno sam srećno oženjen sa produkcijom, naravno ima tu uspona i padova, ali se volimo i sumnjam da ćemo se ikada razići. Ali gluma jeste moja kurtizana, sa kojom ponekad podelim postelju i pobegnem od svakodnevnih problema mog braka sa produkcijom, što mi priznajem ponekekad vrlo prija. Doduše sebe nikada nisam ni video kao ozbiljnog glumca, nekako mi je to više hobi, pa sam dosta opušteniji u preljubi.
Radili ste film „Mamula“ koji je drugačiji od onoga što se snima na našim prostorima. Film je postigao veliki uspeh kod nas, kakve su rekacije gledalaca van naših prostora? Mamula je od inicijalne ideje planski razvijana prevenstveno za strana tržišta. Naravno želeo sam da i naša publika dobije mogućnost da vidi neki srpski žanrovski film, a koja inače retko ima priliku da gleda tu vrstu filmova u domaćoj produkciji. U inostranstvu je Mamula sjajno prošla, bila je na velikom broju žanrovskih festivala gde je dobila sjajne kritike, a što je još važnije uspeli smo da je plasiramo na sve svetske teritorije. Tako da je automatski postala jedan od najgledanijih srpskih filmova ikada u svetu. Trenutno vi možete da pogledate Mamulu na Netfliksu kao najvećoj "VOD" platformi u Americi, možete da kupite "BluRay" u Berlinu ili iznajmite DVD u Tokiju. Radite na filmu „Procep“, recite nam koji je žanr u pitanju i šta možemo da očekujemo? Novi film koji je trenutno u fazi snimanja je, naučno fantastični triler u režiji Dejana Zečevića. Glavni glumci su Ken Fori ( Downof the Dead, Water for Elephants), Monte Markam (Baz Watch, Fringe), Katarina Čas (Danny Coplins, The Wolf of Wall Street) i Dragan Mićanović (Lajanje na Zvezde, Rokenrola). I apsolutno će biti nešto što domaća publika do sada nije videla u srpskom filmu, a predpostavljam ni očekivala. S obzirom da se trudimo da učimo u procesu razvoja i snimanja ovakvih filmova i da se unapređujemo, verujem da će i stranoj publici biti zabavno i interesantno, pogotovo što je van granica naše zemlje ogromna potražnja za takvom vrstom filmova, a primesa domaće “egzotike” stranom gledaocu je nešto što će Procep sigurno izdvojiti iz standardne ponude. Da li ste se opredelili za određeni pravac ili vam se jednostavno nameću trileri i horori?
Opredelio sam se prvenstveno za žanrovske filmove, tu pored horora i trilera postoji još puno žanrova i podžanrova, ali igrom slučaja poslednja dva filma su pomenuti žanrovi. Najveći broj filmova koji sam do sada radio su bili uglavnom autorski filmovi, od kojih u svakom slučaju nisam odustao i sigurno će ih biti u budućnosti. Mada mi je trenutni prioritet definitvno proizvodnja žanrovski filmova i njihov izvoz u inostranstvo. Imali ste priliku da posetite festival filmske fantastike u Južnoj Koreji, kakve ste utiske poneli o toj zemlji, ljudima i o samom festivalu?
Poseta Južnoj Koreji je bila sjajno iskustvo, filmski festival Pifan na kom je učestvovao film Mamula je ogroman festival i mnogo mi je značilo da upoznam azijske producente, kompanije i distributere. Korejska kinematografija je vrlo razvijena i značajna, kako u autorskim tako i u žanrovskim filmovima. Naravno to ide ruku pod ruku sa ekonomijom i kulturnom politikom, koje su takođe na visokom nivou. LJudi su vrlo prijatni i druželjubivi, a što je vrlo bitno vole film generalno, tako da lako pronađete temu i sa ljudima van profesije. Kako donosite odluku koji ćete posao prihvatiti?
Nažalost i dalje mi je prvi kriterijum izvodljivost, posle dolaze kvalitet i moji lični afiniteti prema određenim temama i njihovom tretiranju. Naravno filmovi se često rade kao koprodukcije više kompanija, tako da vrlo vodim računa ko će mi biti partneri u proizvodnji, tako da težim da to budu profesionalci sa iskustvom, koji mogu da unaprede buduće projekte. Bili to domaći ili strani koproducenti. Film Procep je srpsko-korejsko-slovenačka koprodukcija. Od srpskih producenata tu su pored Viktorija Filma, Talking Wolf Productions, Digitalkraft i Media Plus, kompanije od renomea i velikog profesionalnog iskustva. Da li u Srbiji može da se živi od umetnosti?
Nažalost u Srbiji od umetnosti može da se samo životari i to samo za mali broj ljudi. Kulturna politika i državni budžeti za kulturu su više nego skromni, a po mom mišljenju i vrlo loše koncipirani. Postoje inicijative da se to popravi, ali to ide dosta sporo uz razne opstrukcije na raznim nivoima. Ovde su ljudi zbog krize naučili da gledaju samo svoje uske interese i nemaju širu sliku. Trenutno najviše kasnimo u regionu, a imamo najviše potencijala. Između ostalog sam zato i pokrenuo produkciju žanrovskih filmova i okrenuo ka svetu. Kakvi su Vam planovi nakon snimanja filma „Procep“?
Nakon završetka snimanja filma Procep ulazimo u postprodukciju, trenutno ja radim postprodukciju za još dva filma i pripremam sledeće projekte. Kanski market je sledeći korak i pravo mesto, gde ću se baviti plasmanom filmova koje radim i pronalaženjem stranih investitora za buduće projekte. Ono što mogu da obećam je da ću do kraja ove godine snimiti još jedan žanrovski film, a samim tim nadam se ohrabriti domaće autore i producente da počnu da razmišljaju u smeru proizvodnje filmova za inostranstvo. Pročitajte još:
Izvor: Pravda/Marija Gojković
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
