Поштовани господине Сорош,
Пишем вам ово јер схватих да ви не знате да су медији у Србији као уосталом и вашој земљи седма сила а не девета рупа на свирали или не дај Боже дванаеста рупа на саксији, али не пишем вам ово због рупа и саксија већ због медија и стања у њима које не можете поправљати тако што ћете, по вашој оцени поједине почастити ситнишем који понижава и вас и њих! Ја лично немам ништа против да донирате и помажете оне којима је то неопходно али признаћете, брука је за једног тако гигантског тајкуна и инвеститора да српско цивилно друштво понижава са напојницама недовољним ни за јутарњу кафу!
Наиме, за четири године донирали сте четири милиона евра у стотине различитих медија, невладиних организација, представника цивилног сектора, а малчице сте уделили и судијама и тужиоцима заправо њиховим удружењима, а ово последње би вам се могло брзо исплатити ако ме тужите због овог писма!
Господине Ђоле, Србија је одавно отворено друштво и зато ја могу писати отворена писма. Да ли ћете га ви још више отворити вашим бакшишом подобнима не знам, али знам да када смо имали мега отворено друштво а то беше онда када сте ви и ваше инвестиције у Србији бесправно и дивље развлачиле каблове по нашој земљи, друштво је било толико отворено и слободно да су чак и сви лопови били на слободи!
У то време Србија није имала чак ни демократију, имала је само пасуљ и то онај који се далеко чује, а данас... Данас је све другачије, Србија је на добром путу, то нисам рекао ја већ Џозеф Бајден, Ангела Меркел, Владимир Путин...
Србију данас не можете дестабилизовати, хтедох рећи помоћи ни са четири милијарде а не са четири милиончића и то за четири године!
А знате ли зашто драги мој Ђоле? Зато Ђоле јер су Срби схватили да морају сами пронаћи свој пут и изборити се за њега! Колико још Срба треба да изгине да би се људи попут вас опаметили! Ми смо се већ опаметили и не пада нам на памет да се поново међусобно делимо и пребројавамо, а ви гледајте, наравно ако сте у могућности, да донације повећате и да их што боље употребите!
Са четири милиона евра могли сте саградити у Србији 40 школа,120 амбуланти или 10 болница али због чега би Србију помагали на такав начин када је јефтиније куповати погубљене људске душе које се пре или касније морају присетити ујка Ђолета!
Ја лично разумем да Саши Прангији требају паре, он би, рецимо, могао од ваше донације да купи чак четири нова пиштоља са све буренцетом за руски рулет или рецимо моја пријатељица Борка, она би могла да са донацијом плати још судских такси како би тужила и деконтаминирала отворене живе програме на телевизијама на којима се чује различита реч... И да не настављам јер бих могао до сутра да претпостављам како би примаоци могле трошити та скромна средства.
И на крају поштовани господине Ђоле, ја отворена писма пишем у складу са успостављеним слободама у нашој земљи, не треба за то нека посебна храброст, уосталом и ви и ја понекад идемо у тоалет, то је место где се и најхрабрији усеру, али вам ја обећавам да то нећу радити ван тоалета а занима ме какви су ваши планови у вези са овим!
Поздрављам вас и надам се да ћете ово моје писмо разумети на прави начин! Жељко Митровић
Извор: Медији
