Pravda

Zrno po zrno pogača, u ovom slučaju, dokument po dokument do ujedinjenja… Tirana i Priština po sporazumima, memorandumima i saradnji koje imaju moglo bi se reći da već nezvanično funkcionišu kao — jedna država.
Od 2014. godine, kada je u Prizrenu održana prva zajednička sednica „dve vlade“ Albanije i Kosova, pa do ovogodišnje, treće po redu, u Tirani, južna srpska pokrajina sa Tiranom je potpisala oko 11 akata o međusobnoj saradnji uključujući i otvaranje zajedničkih konzulata i ambasada u svetu. Predstavnici Tirane i Prištine su potpisali pet sporazuma u oblasti kulture, ekonomije, carina i turizma, četiri memoranduma o razumevanju i dva protokola. Potpisali su sporazum o olakšicama u trgovini, memorandum o saradnji u zajedničkoj kontroli granica, sporazum o jačanju saradnje u području finansija, sporazum o saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Osim tih sporazuma, Priština i Tirana imaju potpisanu i deklaraciju kojom potvrđuju zajedničko političko angažovanje na jačanju sveopšte saradnje i preduzimanju konkretnih inicijativa za očuvanje nacionalnih tekovina.
Granica između Kosova i Albanije je samo formalna, moglo bi se reći da postoji samo na papiru. O tome govori i devet sporazuma o saradnji iz oblasti priznanja baždarenja tapografa drumskih vozila, o saradnji poreskih i carinskih zvaničnika u oblasti administrativnih, carinskih i poreskih istraga, o formiranju zajedničkog centra za obuku, o saradnji za izgradnju kapaciteta u sprovođenju reformi u oblasti upravljanja i javne uprave. Potpisan je i sporazum o međugraničnoj saradnji, o saradnji u oblasti životne sredine i prostornog planiranja, o ekonomskom razvoju i saradnji u oblasti energetike i industrije. Kombinacija između kapaciteta u Albaniji i na Kosovu je idealna, jer 50 odsto energije iz hidroelektrana u Albaniji i 50 odsto energije iz termoelektrana sa Kosova predstavljaju idealan balans. Time bi se omogućilo da Kosovo, recimo, Crnoj Gori, koja ima problem sa nedostatkom struje, izvozi struju.
Tirana je prema Kosovu izdašna, pa tako Priština od 2008. godine ima na raspolaganju albansku jadransku luku Šenđin — besplatno. Odnosno, Albanija je korišćenje te luke bukvalno poklonila Kosovu posle proglašenja nezavisnosti. Treba, dakako, reći da je ta luka od Prištine udaljena samo 123 kilometra, do koje se stiže savremenim auto-putem simboličkog naziva „Put nacije“. Predstavnici Kosova i Albanije važe za dve najsiromašnije ekonomija u Evropi, zbog čega su napravili sporazum o zajedničkom nastupu na tržištu. Na poslednjoj sednici vlada Tirane i Prištine, održane u junu ove godine, premijer Albanije Edi Rama je predložio i da Albanija i Kosovo imaju zajedničke ambasade. Kao primer diplomatske saradnje on je naveo zajednički konzulat u Milanu i najavio otvaranje zajedničkog konzulata u Minhenu. Ipak najznačajniji protokol koji je Albanija potpisala sa Kosovom jeste vojni sporazum 2014. godine, koji podrazumeva tesnu saradnju i razmenu borbenih jedinica albanske vojske i kosovskih zaštitnih snaga. Premijer Albanije je na sva tri susreta rekao da su sporazumi koje su potpisali vrlo značajni za razvoj „obe zemlje“ u budućem ujedinjenju Kosova i Albanije u okviru integracija u Evropsku uniju. Ako se uzmu u obzir svi potpisani dokumenti, pripreme za to su, izgleda, dobrano napredovale. Izvor: rs.sputniknews.com