Najnovije

Ko dobija ako Vučić opet pogodi

Tek što je premijer Aleksandar Vučić ubedio javnost da će privredni rast dogodine iznositi četiri odsto i da će dati sve od sebe da se ta optimistična prognoza ostvari, Fiskalni savet je u svom poslednjem izveštaju izrazio sumnju da će se 2017. godine ostvariti i konzervativna prognoza po kojoj će bruto domaći proizvod (BDP) porasti za tri odsto. „To će predstavljati određeni izazov”, navodi se u njihovoj poslednjoj analizi.

Vučić (Foto: Sinhua)

Istina, prethodne dve godine Fiskalni savet je pogrešio, a Vučić pogodio. Ali, pitanje je šta građani imaju od rasta, odnosno ko dobija, ako Vučić opet pogodi?

Prema proceni Fiskalnog saveta, to je malo verovatno. „Trebalo bi imati u vidu da je jedan deo rasta iz 2016. posledica jednokratnog oporavka poljoprivrede od suše. Stvarni tempo rasta sa kojim se ulazi u 2016. godinu iznosi nešto više od dva odsto”, zaključuju članovi Fiskalnog saveta u svojoj analizi.

Inače, ministar finansija Dušan Vujović, budžet je skockao na proceni da će rast privredne aktivnosti u 2017. godini iznositi tri odsto. Premijer Aleksandar Vučić javno je prognozirao drugačije: BDP će, prema očekivanjima predsednika vlade, dogodine porasti za 3,5 do četiri odsto. Ovo nesaglasje u procenama Dušana Vujovića je objasnio time da je budžet skrojen na konzervativnoj proceni, jer MMF nema primedbe ako se tokom godine postigne bolji rezultat, ali i te kako ima ako je ostvarenje gore od plana.

Premijer govori o optimističnijem scenariju, a u budžet je uneta konzervativna prognoza, objašnjavao je Vujović. Šta za građane Srbije znači veći privredni rast od onoga na kom je skrojen budžet?

Kad je veći privredni rast veći su i prihodi u budžetu, pa to umnogome relaksira poziciju ministra finansija. Po svemu sudeći, Vujović je ubeđen da će se ostvariti, Vučićeva, a ne njegova – konzervativna prognoza. Kako je najavio gostujući na RTS-u,  ukoliko rezultati i dogodine budu bolji od očekivanih građani i penzioneri će ponovo moći da očekuju povećanje ličnih primanja.

Ekonomista Jurij Bajec kaže da rast nije sam sebi svrha i da je osim tog utrkivanja koliko će on iznositi, mnogo bitnije šta je efekat takvog rast.

– Rast jeste osnova svega i bez rasta nema ništa. Ali to oduševljenje visokim rastom ne znači ništa ako se ne smanjuju siromaštvo, nejednakost i nezaposlenost. A razlike u prihodima između 20 odsto najsiromašnijih i 20 odsto najbogatijih građana Srbije sve su veće. I o toj komponenti se mora voditi računa – smatra Bajec i dodaje da u tim izjavama o većem rastu od očekivanog ima i predizborne retorike.

On dodaje da je relativno lako sa prošlogodišnjih 0,8 povećati rast na 2,8 na 2,9 odsto. Ali nije lako održavati te stope rasta od tri do četiri odsto svake godine. Jer, to znači da privreda i građani svake godine treba da stvore nove 1,3 do 1,4 milijarde evra a pri tom se i baza povećava iz godine u godinu.

– Konkretno, kada je o platama i penzijama reč, ukoliko bi dogodine rast umesto tri bio četiri odsto postojala bi mogućnost da se još u jednom navratu vrati ono što je oduzeto smanjenjem ličnih primanja 2015. godine – zaključuje Bajec.

Da je ipak bolje konzervativno planirati državnu kasu, svedoči iskustvo iz ne tako davne ekonomske prošlosti. Svojevremeno, budžet za 2012. godinu, tadašnji ministar finansija i premijer Mirko Cvetković skrojio je na proceni da će rast privredne aktivnosti iznositi 1,5 odsto. Na kraju, privreda je godinu završila u recesiji, a pad ekonomske aktivnosti bio je minus 1,5 odsto. Što znači da je Cvetković omanuo za čak 2,5 procentnih poena, pa su, samim tim u budžetu za 2012. godinu, značajno precenjeni prihodi. Ipak, najveći promašaj u proceni dogodio se 2009. godine, kada je u Srbiju stigla svetska ekonomska kriza. Ko je zaboravio, krajem 2008. godine novoformirana vlast prvobitno je planirala da će rast privredne aktivnosti iznositi čak šest odsto. Koliko je Srbija bila nesvesna opasnosti koja preti sa globalnog tržišta govori podatak da je na kraju 2009. godine ekonomska aktivnost bila u padu od -3,1 odsto. To znači da su tadašnji kreatori fiskalne politike u prognozi omanuli za čak devet procentnih poena.

Inače, tih kriznih godina, to nije bila specifičnost samo srpskih vlasti. I Međunarodni monetarni fond (MMF), u kome sede najbolji svetski ekonomisti, redovno je tokom krize precenjivao stope globalnog privrednog rasta, pa je tako postala praksa da se prolećne prognoze Fonda u jesen obavezno koriguju. Nadole, nažalost.

Izvor: Politika

loading...
PAŽNJA:
Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Pravde“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare. Komentare koji sadrže govor mržnje*, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete - ne objavljujemo. Takođe, neće biti objavljivane ni psovke i vulgarnosti, čak i ako čitalac koji komentariše umesto cele reči stvalja zvezdice.Komentare kojima nam skrećete pažnju na slovne greške, tehničke i druge propuste ne objavljujemo, kao i komentare koji se odnose na uređivačku politiku, ali će biti prosleđeni urednicima i na tome se zahvaljujemo.Molimo vas da obratite pažnju na pravopisnu i gramatičku ispravnost komentara koje šaljete, kao i da pišete malim slovima, prednost će imati komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka, a komentari pisani velikim slovima se neće odobravati.
* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Najnovije vesti - PRAVDA