Piše: Miroslav Lazanski To znači da ne sme da nabavlja moderno oružje, naravno ono koje kod kuće ne može sama da proizvede, samo iz jedne zemlje, bez obzira na to da li je to ekonomski i najbolja opcija.
Država koja se odluči samo za jednog inostranog isporučioca naoružanja i vojne opreme podložna je ucenama i političkim pritiscima sa raznih strana.
Mogu je isporukama rezervnih delova ucenjivati oni koji su joj prodali oružje, ili oni drugi na neki drugi način jer joj nisu prodali naoružanje, a očekivali su i hteli.
Kako prodaja, odnosno kupovina modernog oružja, posebno aviona, tenkova, raketa, brodova nije samo tehničko-tehnološko pitanje, već primarno političko, to se i kupovina, odnosno donacija ruskih „migova 29”, za vojsku Srbije može posmatrati u tom kontekstu.
Koje poruke šalje ovom prilikom Moskva, a koje Beograd?
Srbija želi borbenu lovačku avijaciju radi zaštite svog vazdušnog prostora, želi da joj srpsko nebo čuvaju srpski avioni. Takođe želi i obučene pilote za avione četvrte generacije, želi i da u startu obeshrabri sve avanturističke planove u svom okruženju. Dakle, prevencija i upozorenje.
Sa svoje strane Moskva nastoji da tradicionalni korisnici njene vojne tehnike i dalje to ostanu, ima tu i nešto biznisa, ali i političkog i vojnog marketinga. Kroz isporuke naoružanja stvara se i neguje i bratstvo po oružju.
Tamo daleke 1987. SFRJ je kupila od Sovjetskog Saveza 16 aviona „mig-29”. Prvi put su jugoslovenskoj javnosti prikazani za Dan RV i PVO, 21. maja 1988. na Televiziji Beograd.
Bila je to moja reportaža o tim avionima, budući da sam u „Startu” prvi i pisao o njima, tek što su se pojavili na međunarodnom aeromitingu u Finskoj.
Posle Indije bili smo prva zemlja van Varšavskog ugovora koja je dobila te borbene letelice. Ukupna vrednost te kupovine, zajedno sa rezervnim delovima i ubojnim sredstvima, tada je iznosila oko 120 miliona dolara.
To je bila i poslovna tajna, jer je Moskva imala različite cene za različite kupce. Naime, dobri prijatelji imaju dobar popust, manje dobri prijatelji slabiji popust.
Vlada Srbije i premijer Aleksandar Vučić nabavljaju prve lovačke avione za ovu zemlju posle 1987. godine.
One koji u tome vide nešto loše treba podsetiti da današnje zemlje članice NATO-a, a nekada članice Varšavskog ugovora, još uvek lete na sovjetskim „migovima 21 i „migovima 29”, na „suhojima 22” i voze sovjetske tenkove T-72: Poljska, Slovačka, Rumunija, Bugarska...
Ako javnost u tim zemljama nema primedbi na to, ako NATO nema primedbi s tim u vezi, onda i mi u Srbiji moramo priznati da je kupovina–nabavka–donacija aviona, tenkova i raketa iz Rusije odličan poslovno-vojno-politički potez.
Onaj ko ne želi da to prizna ili je budala, ili amater. Ili ne želi dobro ovoj zemlji. Sa novim "migovima" i sistemom "BUK M2" bićemo najjači na Balkanu kaže Lazanski, a taj video možete pogledati OVDE.
Izvor: Politika
