Ni glasanje u Italiji, ni izbori u Austriji na prvi pogled nemaju direktne veze s Evropskom unijom, ali je i EU prisutna u kampanji, barem kao tema, a ishod će u mnogome uticati na dalja kretanja unutar Evropske unije. Italija je navikla na političku nestabilnost, ali ta nestabilnost se nikada nije direktno odrazila na uvek stabilnu Evropsku uniju. Ovaj je put drugačije jer je stabilnost Evropske unije ozbiljno načeta ishodom referenduma u ​​Velikoj Britaniji o Brekitu, rastom euroskeptičnih stranaka krajnje desnice, ali i krajnje levice, te pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.

Opasnost da Mateo Renzi izgubi referendum danas te da Norbert Hofer pobedi Aleksandera Van der Bellen na predsedničkim izborima u Austriji je ozbiljna i u EU se toga pribojavaju. Renzi bi u tom slučaju dao ostavku, barem je tako najavio, što bi izazvalo političku nestabilnost Italije. EU bi, kažu neki diplomati, mogla prevladati političku nestabilnost u Italiji, kao što je dosad preovladavala takvu nestabilnost iu Italiji iu drugim državama, ali ta nestabilnost bi mogla prouzrokovati i nestabilnost finansijskog sektora pa bi se od Evropske unije očekivalo da interveniše i spasi italijanske banke . To bi moglo dovesti do nove grčke krize, ovaj put u znatno većoj državi i u znatno većem obimu. Iako Renzi poslednjih meseci nije baš štedeo Evropsku uniju i birokratiju u Briselu, ipak bi u EU hteli da on ostane na vlasti, odnosno da prođe reforma Ustava koju je on predložio, iako se EU previše ne obazire na sam sadržaj tih reformi. Bitno je da se spreči nestabilnost Italije. Ni austrijski izbori ne bi bili tako važni, pogotovo oni predsednički jer austrijski predsednik ne učestvuje na sastancima Evropske unije i nema nikakvog uticaja u kreiranju politike unutar Evropske unije, a moć mu je ograničena i u samoj Austriji. No, sama pomisao da bi se prvi put u jednoj državi članici Evropske unije kao izabrani predsednik naroda mogao pojaviti kandidat ekstremne desnice velik je udarac za Evropsku uniju i načela za koja se EU dosad zalagala.

Tradicija lekcija

Evropska unija je tokom svoje istorije navikla drugima po svetu deliti lekcije o poštovanju multikulturalnosti, demokratije, ljudskih prava i integracije stranaca u njihovim društvima. A sada raste podrška populističkim i ksenofobnim strankama koje kampanju vode protiv stranaca i često i protiv Evropske unije. Austrijski su izbori možda još teži poraz evropskih vrednosti od italijanskog referenduma. Ni jedan, niti drugi kandidat na predsedničkim izborima u Austriji ne dolaze iz tradicionalnih stranaka centra, levih ili desnih, nego iz krajnje desnice i Zelenih kojima je donedavno pripadao Van der Bellen. Međutim, ovaj zadnji je "manje zlo" za dve glavne evropske stranačke porodice, EPP i Socijaldemokrate.

Kulminacija

Današnji izbori u Austriji i referendum u Italiji su kulminacija neželjenih situacija za EU ​​u ovoj teškoj godini. Niko u Briselu ne veruje da bi i Italijani mogli krenuti putem Britanaca te izaći iz Evropske unije, ali niko više u EU ne može sa sigurnošću reći kako će se situacija nakon toga odvijati. Već sledeće godine EU čekaju novi izazovi, ponovo u obliku raznih izbora. Održavaju se parlamentarni izbori u Holandiji gde je porasla podrška ekstremnim antieuropski snagama. Parlamentarni izbori se održavaju i u Nemačkoj gde pada popularnost Angele Merkel, a raste podrška antieuropski snagama. U Francuskoj postoji velika verovatnoća da se Marine Le Pen nađe u drugom krugu predsedničkih izbora. Iako verovatno neće pobediti, već je uspela primorati i strane desnog centra da svoju politiku pomere još više udesno. Ako Renzi uspe dobiti podršku na referendumu u Italiji za ustavne reforme, a Austrijanci ne izaberu Norberta Hofera za predsednika, biće to olakšanje za Evropsku uniju. U suprotnom će samo zadati još jedan težak udarac kakvih je Evropska unija ove godine dobila već nekoliko. Izvor: jutarnji.hr