Piše: Đoko Kesić
Od tog trenutka sve je krenulo naopako, đavo je umešao prste u socijalističku sagu: pljačka, otimačina, prevare - taj Rašomon je završio na sudu.
Fabrika glinice „Birač“ u Zvorniku pre izvesnog vremena je privatizovana, prodata je Litvancima,grupi smutljivaca i belosvetskih mešetara, što su potonji događaji potvrdili. Sve je funkcionisalo bez kontrole, dok u proleće 2013. kad je obnarodovano da je Birač bankrotirao, odnosno da je sva njegova imovina pod hipotekom zbog 155 miliona konvertibilnih maraka kredita koji je Birač navodno uzeo od litvanske Ukio banke. Te da je navodno pod hipotekom i ćerka firma Alumina koja odlično posluje. Privredna policija i Tužilaštvo Republike Srpske ušli su u Birač i ustanovili da je petorka Litvanaca iz poslovodstva firme, čiji je čelnik izvesni Mindaugas Kazakevičius, učinili niz nezakoniotih radnji. Sve odluke o novim kreditima su donete bez Skupštine akcionara (RS je vlasnik Birača 48 odsto), te da je taj kredit samo protrčao preko računa Birača. Litvanci su pobegli, ali rodio se zvornički Rašomon.
Najpre valja reći da je od uvođenja stečaja Alumina, ćerka firma Birača, počela izuzetno da posluje. Zapošljava oko 1.300 radnika koji redovno primaju platu i druge prinadležnosti. Prošlu godinu su završili s prometom od oko 230 miliona KM. U ovoj godini Alumina posluje još bolje. Mesečno obrće nekoliko desetina miliona KM, a sa slovenačko mađarskim firmama Silkom i Inotal ugovorili su poslove vredne 150 miliona evra. Zvornik danas praktično živi od Alumine. Znači od uništenog aluminijumskog kombinata, čemu su kumovali Litvanska Ukio banka ali i domaća mešetarska grupa kontraverznih tajkuna, okupljena oko firme Pavgord iz Foče, živi uspešna firma u stečaju.
Ali Alumina je danas, baš od tih pomenutih mešetara, ugrožena. O čemu se radi? Kad su kupili Birač, Litvanci odnosno Ukio banka i njena četiri povezana preduzeća, prali su novac, isisali iz Birača više stotina miliona KM, pare prebacivali na Kajmanska ostrva, i na kraju sasvim nezakonito stavili pod hipoteku Birač i Aluminu. Uradili su to tako što su u Litvaniji osnovali firmu Birač Evropa, kao krovnu firmu, i preko nje uzeli kredit za Birač u Zvorniku u iznosu od 155 miliona KM. To su učinili pošto su četiri vezane firme Ukio banke napravile gubitak od 80 miliona evra. Prebacili su taj gubitak na Birač, koji nije mogao da vraća anuitete pa su firmu gurnuli u stečaj. Pravosudni i istražni organi RS su reagovali i otkrili suštinu prevare. Litvanci, njih petorica, pobegli su u Litvaniju, ali su ostavili svoje specijalce.
U međuvremenu i Ukio banka u Litvaniji je pala u stečaj. Napavila je gubitak od 800 miliona evra. Ali, raspisali su tender na dug Birača od 122 miliona KM. Deo duga za 10 odsto vrednosti, kupio je navodno Gordan Pavlović, kontraverzni biznismen iz Foče, za kojeg su vezane neke privatizacione afere u pređašnjim mutnim vremenima.Ne treba isključiti mogućnost da su Litvanci s domaćom grupom svojih mešetara postigli dogovor mnogo pre nego što su Birač gurnuli u stečaj.
Naime, Pavlović nam kaže da je tender za prodaju duga Alumina raspisan, objavljen da li u Blicu ili u Dnevnom avazu, ali ja sam regularno otkupio taj dug i tražim da mi se upiše vlasništvo nad Aluminom. Kažemo mu da su policija i Tužilaštvo došli do nepobitnog saznanja da je dug Alumine fiktivan, da je sumnjiv kredit koji je navodno uzeo Birač od Ukio banke, te da je on moguće kupio nepostojeću robu? To nam je rekao i Lazo Đurđević, stečajni upravnik Birača i Alumine.
-Baš me briga za policiju i Tužilaštvo, oni mogu da rade šta hoće. Svi papiri su regularni, a ako sam kupio “pogrešnu robu” Litvanci će mi vratiti moj novac. A taj Đurđević, pa on je prevarant, uzima velike pare u Alumini i ništa ne radi - kaže Pavlović i dodaje: “a i tebe su platili da me zoveš i da pišeš protiv mene”. Ne zameram ništa Pavloviću, u njegovom svetu sve tako funkcioniše.
Stečajni upravnik Lazo Đurđević kaže da se on drži zakona i interesa Republike Srpske. Priča da je bio izložen ozbiljnim pritiscima, ne od Pavlovića nego od gradonačelnika Zvornika Zorana Stevanovića. “Doduše u poslednje vreme nisam ni od njega, nešto se primirio, očekujem nekakav bočni udar”, razmišlja Đurđević strateški.
Pavlović ima svog anđela čuvara i sve upućuje da je Zoran Stevanović mozak cele operacije. Najpre nam je rekao da je tender za otpis duga raspisan u litvanskim novinama (koje izgleda on redovno čita), a ne u Blicu… Ponašao se kao dete koje su uhvatili s prtima u tegli s pekmezom kad smo mu postavili pitanje “Koji je Vaš interes u Alumini, i zbog čega vršite pritisak na stečajnog upravnika, ne tvrdimo, ali kažu da lobirate i u Privrednom sudu u Bijeljini”?
- Taj Đurđević je lopov i prevarant. On uzima proviziju za razne poslove a ima platu veću nego Dodik. Pa ja sam hteo da budem direktor Alumine, ali on mi nije dao. A koji je moj interes:Moj interes je da Alumina dobro radi da radnici dobro zarađuju. Đurđević laže da ga pritiskam, nisam ga čuo ni video iam šest meseci, a ako napišete da lobiram i u sudu u Bijeljini, tužiću vas - kaže gradonačelnik.
Priznajem, gradonačelnik Stevanović je imao dobar plan, da postane direktor Alumine, posle bi sve lakše išlo. Ali, eto, ne daju dušmani. Ali kako je Alumina došla u ovo stanje, pitamo? Stevanović gubi koncentraciju i otkriva se: ”Od početka je sve rađeno pogrešno. Loše rukovodstvo, loša poslovna politika. Pa i danas se u tom preduzeću očajno radi. Pa morali bi da puste u posed Alumine Gordana Pavlovića, on je jedini čovek koji je dao svoj novac”, kaže Stevanović.
Pravno-eksperni tim Vlade RS je ustanovio “da je pored pokušaja krađe prirodnog bogatstva RS, litvanska Ukio banka od Birača i Alumine pokušala da naplati fiktivna potraživanja od 155 miliona KM za fiktivne dugove i nezakonite zaloge. Interese ove banke u stečaju revnosno zastupaju ljudi okupljeni oko firme Pavgord, koja je navodno otkupila pravo na naplatu dela fiktivnog duga od 122 miliona KM, pa sad traži od Okružnog privrednog suda u Bijeljini da ih upiše u vlasničku knjigu.
Međutim ugovor dostavljen sudu nije validan, ima niz pravnih nedostataka i ne može da bude osnov za ustupanje potraživanja. Jer Zakon o deviznom poslovanju RS striktno zabranjuje posao između Ukio banke i navodnog prenosa vlasništva na Pavgord, jer litvanska firma nije resident. Što znači da je ugovor ništavan…” stoji u analizi pravno ekspertnog tima Republike Srpske koji je dostavljen Okružnoo privrednom sudu u Bijeljini.
Okružni privredni sud u Bijeljini, opet će razmatrati tužbu Pavgorda. Na sličnu temu postoje i tužbe u Litvaniji. Međutim advokati Ukio banke, posle uvida u kompletnu dokumentaciju, gube elan. Izvor: Pravda
