Pravda

Pomirišite grejp

Udisanje citrusnih aroma pomaže u smanjenju stresa. Naučnici sa Univerziteta u Kolumbiji poprskali su biljnim mirisima središnju prostoriju za medicinske sestre. Sestre na onkologiji, koje često pate od stresa, premorenosti i izgaranja, osećale su se mnogo bolje, posebno kada bi bile pošpricane mirisom grejpa, koji pojačava energiju i sreću.

Otpišite svoje strahove

Ako stavite svoje strahove na papir, to može pomoći u smanjenju njihove učinkovitosti, pokazalo je istraživanje provedeno na Univerzitetu u Čikagu. Studenti koji su patili od straha od ispitivanja zamoljeni su da napišu svoje strahove pre ispita – a oni koji jesu su znatno poboljšali svoje rezultate.

Promenite vreme odlaska u krevet

Ako ste noćna ptica možda hranite svoje brige. Istraživači Univerziteta Binghampton u NJujorku su otkrili da su ljudi koji jako kasno idu u krevet češće pritisnuti teškim brigama. Oni pokazuju veće sklonosti ka brizi o budućnosti, kao i patnjama zbog prošlosti i imaju veći rizik za depresiju, posttraumatski stres i opsesivno-kompulsivni poremećaj.

Pojedite malo čokolade

Previše slatkoga dovodi do jakog rasta šećera, ali onda i naglog pada. Ali može ublažiti brige. Jedno istraživanje je otkrilo da su ljudi koji su jeli preko 40 grama tamne čokolade dnevno dve nedelje na kraju imali smanjene hormone stresa.

Ubijte strahove dosadom

Možete ubiti svoje najgore brige tzv. Tehnikom dosade, koju je razvio Robert Lej , s Američkog instituta za kognitivnu terapiju u NJujorku. “Konstantno ponavljajte misao koja vas plaši i ona će nestati”, kaže Lej. “Recimo da ste zabrinuti da ćete izgubiti posao. Recite sebi da je moguće da ćete dobiti otkaz sto puta u toku dvadeset minuta i videćete da će vam polako, fokusirajući se na reči i vaša će vam vlastita briga neverovatno dosaditi”, dodaje on.

Jedite orašaste plodove

Jedite više hrane koja sadrži vitamin B i omega 3 ulja, kao što su orasi, kao i zdrave ugljene hidrate od celog zrna. Istraživanja su pokazala da oni smanjuju simptome depresije i teskobe i smanjuju krvni pritisak.

Dišite duboko

Duboko disanje ili joga disanje smanjuje stres i nervozu. Stručnjak za holističko zdravlje doktor Andrej Vajl preporučuje 4-7-8 tehniku ako se osećate uzrujano. Izdahnite kroz usta, a zatim udišite na nos četiri sekunde. Držite dah sedam sekundi a onda osam izdišite na usta. Vajl insistira da nije moguće istovremeno duboko disati i biti nervozan.

Ograničite korišćenje društvenih medija

Proučavanja su pokazala da Fejsbuk i Tviter hrane nervozu zbog straha od popuštanja. Posmatranje detalja sjajnih života drugih može pojačati vaše vlastite nesigurnosti. Ali istraživanje koje je proveo Anxiety UK pokazalo je da skoro polovina ljudi brine ako ne budu blizu mejla i Fejsbuka. “Neki ljudi bi trebalo ponovo da uspostave kontrolu nad tehnologijom koju koriste umesto da ona kontroliše njih”, rekla je direktorka Anxiety UK-a Niki Lidbeter. Ograničite vaše interakcije na društvenim medijima na strogo određeno vreme.

Pronađite prijatelja za brigu

Kažu da je podeljen problem prepolovljeni problem, a psiholog Edvard Halovel smatra da kada smo zabrinuti u društvu s nekim, to nas sprečava da budemo paralizovani od straha. “U izolaciji izgubimo perspektivu i postajemo paničari”, kaže Halovel. On predlaže da pronađemo nekoga kome verujemo kako bi se izjadali o svojim brigama, kao i kako biste radili na planu kako da povećamo svoju kontrolu nad situacijom.

Zagrlite drvo

Šetnja po šumi može smanjiti količinu hormona stresa. Japanci to zovu shinrin-yoku ili šumska kupka. Eva Selhab i Alan Logan, autori knjige Vaš mozak u prirodi kažu da provođenjem vremena u šumi smanjujemo stres, depresivne simptome i neprijateljstvo, dok istovremeno poboljšavamo san, povećavamo vitalnost i osećaj živahnosti.

Naučite da žonglirate

Veće za zdravstvena istraživanja otkrilo je da ako su nam ruke zaposlene to ometa mozak i može da spreči flešbekove prouzrokovane traumama. Možete i plesti ili isprobati trik s elastičnom trakom oko ručnog zgloba koju povlačite svaki put kada vas brige pritisnu.

Otvorite prozor za brigu

Ova tehnika Terapije za kognitivno ponašanje uči vaš kako da ograničite brigu na 15 minuta dnevno. Kada vam brige iskoče u glavi stavite ih sa strane do tog određenog vremena. U početku će biti teško, ali vremenom će se poboljšati kontrola. Tokom vremena za brigu otvorite branu i napišite sve što vas tišti. Na kraju jedne nedelje identifikujte sve brige koje se ponavljaju. Na taj način preuzimate kontrolu nad svojim brigama.

Naduvajte balon

Prisiljava vas da dišete onako kako bi trebalo, što smanjuje napetost i nervozu. Terapeutkinja Bet Burges sugeriše da će vas duvanje balona verovatno asocirati na bezbrižne dane detinjstva ili zabavna vremena.

Meditirajte

Posvećivanje vremena pronalaženju malo zena može pomoći nervozi, a to su potvrdili i skenovi mozga. Nedavno je istraživanje pokazalo da treniranje meditacije ne samo da smanjuje napetost, već deluje na područje mozga koje kontroliše emocije, razmišljanje i brigu.

Pročitajte još:DA LI STE MEĐU NJIMA: 350 miliona ljudi u svetu je depresivnoOVI SAPUNI IZAZIVAJU RAK: Da li ih i vi koristite?

Izvor: net.hr