Kako Nemačka vidi svoju buduću ulogu u Evropi i svetu? Kakve odnose priželjkuje sa Sjedinjenim Američkim Državama, a kakve sa Rusijom? Najzad, zbog čega nemačka ministarstva odbrane i spoljnih poslova nude dve, u mnogo čemu različite, vizije globalnog poretka koji nastaje?
Nemačka „Bela knjiga“ bila je u petak tema „Sputnjik intervjua“ s Goranom Matićem, profesorom na Fakultetu za međunarodnu politiku i bezbednost Univerziteta „Union Nikola Tesla“, i Ivanom Miloradović, urednikom u spoljnopolitičkoj redakciji Radio-televizije Srbije.
„U ovom dokumentu“, kaže Ivana Miloradović, „nemačko Ministarstvo odbrane govori o multipolarnom svetskom poretku koji je u nastajanju, navodi i da ne očekuje da će ostati četvrta vodeća ekonomska sila u svetu jer očekuje da će se tokovi novca pomeriti u Aziju, ali taj multipolarni svet još nije nastao. I dalje su Sjedinjene Američke Države jedina prava velika sila, pre svega, zato što je čitav svet i dalje vezan za dolar, i dok god je tako, Amerika će ostati u specifičnom položaju u odnosu na sve ostale“.
Analizirajući nemačku „Belu knjigu“, američki mediji, poput „Vašington posta“, došli su do zaključka da su ambicije Nemačke porasle, da je odlučila da postane aktivniji i politički i ekonomski, ali i vojni faktor na globalnom nivou. „Nemačka je doživela transformaciju posle pada Berlinskog zida, ona je i svoj ustav promenila u delu koji se odnosi na upotrebu vojnih snaga izvan teritorije Nemačke. Pre toga nije ni imala vojsku u klasičnom smislu, već neku vrstu odbrambenih snaga“, napominje profesor Matić. „Ali treba imati u vidu i to da je delovanje nemačkih vojnih snaga strogo uokvireno njenim članstvom u NATO-u, kao i činjenicu koja ne sme da se zanemari, da se na teritoriji Nemačke i dalje nalaze američke okupacione snage.“
„Nemački Bundesver je po brojnosti druga sila u Evropi, sa 178 hiljada vojnika“, podseća Ivana Miloradović. „Nemačka je do sada trošila 1,2 odsto bruto nacionalnog proizvoda na vojsku, a predviđala je, pre ovog papira, da to poveća čak do 6,3 odsto. ’Bela knjiga‘ govori o troškovima za odbranu koji će, u skladu s propisima NATO-a, biti povećana na samo dva odsto. I to je za mene najveća nejasnoća u ovom dokumentu — da li, zapravo, ovaj dokument predstavlja pokušaj da se suzbiju još veća ulaganja u oružane snage?“
S druge strane, a istovremeno, navodi sagovornica Sputnjika, dokument navodi i da je među budućim zadacima Bundesvera i pružanje podrške spoljnoj politici Nemačke. „Ovako nešto dosad nismo viđali kada je Nemačka u pitanju, tim pre što ona jeste i dalje okupirana država, sa oko 150 hiljada američkih vojnika na njenoj teritoriji.“
Kako će evropske zemlje reagovati na ovakve promene u držanju Nemačke? Goran Matić: „Smatram da je čak i ’bregzit‘ u jednom delu reakcija na nemački ekspanzionizam i jačanje uloge Nemačke u Evropskoj uniji. U Evropi, naročito u njenom istočnom delu, postoje države koje su tradicionalno oslonjene na Nemačku, poput Češke, Slovačke, Slovenije, Hrvatske… Neke su neutralne a neke, poput Grčke, pokušavaju da se odupru tom jačanju nemačkog uticaju i teško prihvataju nemačko liderstvo u Evropskoj uniji.“
Kakva će biti buduća spoljnopolitička orijentacija Nemačke, kako je predviđa ovaj dokument? Američki komentatori navode da se očekuje da će Nemačka ubuduće imati još veću ulogu u odbrani liberalnog, to jest, američkog svetskog poretka. Nemačka kancelarka Angela Merkel je, kaže Ivana Miloradovićeva, „posle ’bregzita‘ rekla da Velika Britanija mora što pre da izađe iz Evropske unije, jer je Nemačka skoncentrisana na potpisivanje Transatlantskog sporazuma o slobodnoj trgovini (TTIP), da joj je to prioritet… I tu leži odgovor na pitanje da li su Nemačkoj prioritet odnosi sa SAD. Apsolutno jesu. I dok god američke trupe budu prisutne na nemačkom tlu, neće postojati drugi prioritet za tu zemlju.“
Kakvi će pak biti odnosi Nemačke s Rusijom? Čijim glasom uopšte govori Nemačka, šefa diplomatije, socijaldemokrate Franka Valtera Štajnmajera, koji govori o potrebi za ’odgovornim partnerstvom‘ sa Rusijom, a NATO optužuje za zveckanje oružjem i ratno huškanje, ili govori glasom ministarke odbrane Ursule fon der Lajen koja Rusiju opisuje kao pretnju i izražava podršku, pored ostalog, izgradnji NATO antiraketnog štita u Rumuniji i Poljskoj?
Goran Matić: „Štajnmajerovo viđenje je realpolitičko, bazirano upravo na šteti koju Nemačka trpi svakodnevno zbog sankcija Rusiji. Ona je bila jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Ruskoj Federaciji, a ekonomske analize pokazuju da su taj, nemački deo ’kolača‘ preuzele velike američke multinacionalne korporacije. S druge strane, jezik kojim govori Ministarstvo odbrane obojen je NATO i američkim uticajem, i oni govore ono što treba i kada treba da govore, može se reći, čak i poludirigovano. U skladu s tim, i ’Bela knjiga‘ nemačkog Ministarstva odbrane tretira Rusiju kao pretnju po bezbednost Nemačke, što je od pada Berlinskog zida bilo nezamislivo.“
Izvor: Sputnjik
