Najnovije

KRVAVA GODINA PRED NAMA: Ovih deset ratova razaraće svet!

Prošla godina je nekome ostala u pamćenju po smrtima slavnih osoba, nekima po političkim prevratima i neočekivanim rezultatima izbora, a brojnima je ostala u pamćenju kao još jedna godina u kojoj su njihovi najmiliji poginuli.

Ukrajinski Majdan (Foto: RIA Novosti)

Ugledni časopis "Forin Polisi" uveren je da će ovih 10 sukoba obeležiti i 2017. godinu brojnim porodicama i narodima.

1. Irak i Sirija

I ove godine na vrhu tužnih popisa ratovanja je sukob u Iraku i Siriji. Islamska država i dalje uspeva da šokira čitav svet neviđenim zverstvima, a s obzirom da iračka vojska već mesecima krvavo plaća svaku oslobođenu četvrt u Mosulu, teško je za očekivati da će se nešto neočekivano dogoditi što bi dovelo do naglog mira na Bliskom Istoku.

2. Turska

Novogodišnji masakr kulminacija je godina ratovanja i terorističkih napada u Turskoj. U nekom drugom vremenu bi obnavljanje rata s kurdskim separatistima, početak otvorenog rata s Islamskom državom, neuspeli pokušaj vojnog udara i nekoliko terorističkih napada bilo bi i previše za čitav kontinent, ali Turskoj se to sve dogodilo za samo godinu dana. Nakon svega toga, teško je očekivati da će se nešto konkretnije promeniti u ovoj godini.

3. Jemen

Još jedan pomalo zaboravljeni sukob, još ljudskih života čija patnja nije vredna naslovnica. Hiljade ljudi su umrle, a većinom je reč o žrtvama saudijskog bombardovanja. Od 2015. godine je to država u raspadu jer su se tada formirale dve suprotstavljene vlade, svaka sa svojim regionalnim sponzorima. Međunarodni posmatrači kažu da najveće uloge mogu igrati Iranci i Saudijci jer oni mogu da nateraju zaraćene strane za pregovarački sto.

4. Centralna Afrika

Preselili smo se nekoliko hiljada kilometara severnije i došli do sahelskih savana. Nekoliko manje ili više aktivnih sukoba odigrava se u centralnoj Africi i više od 4 miliona ljudi našlo se u izbeglištvu. Nekoliko islamističkih grupa aktivno je oko jezera Čad, a najzloglasnija među njima je Boko Haram. Iako nigerijska vojska već godinama ratuje protiv njih, iako su nekoliko puta objavili njihovo uništenje, islamisti iz afričke unutrašnjosti se i dalje drže u životu i ne pokazuju znakove usporavanja.

5. DR Kongo

Katolička crkva u toj afričkoj državi maestralno je dirigovala načelnim sporazumom o mirnoj tranziciji vlasti. Naime, aktuelni predsednik DŽozef Kabila najavio je da će ostati na vlasti i nakon isteka drugog mandata koliko mu ustav dopušta. Mirni i manje mirni protesti obeležili su prošlu godinu, a desetine mrtvih u možda su dali da se nasluti da bi 2017. mogla biti presudna odluči li Kabila da zadrži vlast.

6. Južni Sudan

Jedna od najmlađih nacija sveta, rastrgnuta je građanskim ratom i hroničnim siromaštvom. Dok službeno obe strane pozivaju na primirje, sukob ne pokazuje znakove stajanja. Ujedinjene nacije rasporedili su nekoliko hiljada mirotvoraca, famoznih plavih šlemova, ali i njihov mandat se pokazao kao bezuspešan. Hiljade ljudi beže gde ih noge nose pred neviđenim zverstvima, a jedini tračak nade je moguće približavanje i saradnja Sudana, Ugande i Južnog Sudana kako bi i u taj region napokon došao mir.

7. Avganistan

Više od decenije nakon američke invazije i nakon nebrojenih civilnih i vojnih žrtava, Avganistan ni dan danas nema stabilnu vladu niti je blizu stabilizacije situacije. I dok susedne države osnivaju radne grupe za borbu protiv terorizma, službeni Kabul niko ništa ne pita, čak ni njihov tvorac Vašington, nema nikakve planove za Avganistan dok se Talibani bude.

8. Mijanmar

Daleko od očiju javnosti, daleko od očiju sveta, pod budnim okom budističkih sveštenika vodi se progon i etničko čišćenje mjanmarskih muslimana. Vlasti u Mjanmaru predvodi Aung San Su Ći, nekadašnja disidentkinja i dobitnica Nobelove nagrade za mir, ali lokalne vlasti zato progone muslimane za koje kažu da nisu dobrodošli. Desete hiljada ljudi su izbegli, a pojavile su se i prve paravojne muslimanske jedinice što bi moglo dodatno da rasplamsa i inače nestabilnu jugoistočnu Aziju.

9. Ukrajina

Gotovo tri godine i desetak hiljada života kasnije, stanje na istoku Ukrajine je i dalje napeto. Ukrajina i dalje grca u raljama korupcije, a privreda im je u sve većim problemima. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko muku muči s političkim otporom reformama, a možda ni sam nema previše volje za reformama. Ratom zasićen i namučen narod mogao bi mu se zahvaliti na vođstvu na skorašnjim izborima, a još veće probleme bi mogao imati dođe li do prevremenih izbora 2017. godine gde bi proruske stranke mogle da ostvare značajan uspeh.

10. Meksiko

Otkako je Donald Tramp najavio svoju kandidaturu za predsednika, najavljivao je masovne deportacije i gradnju zida uz južnu granicu SAD-a. Ako novoizabrani američki predsednik ostvari svoje pretnje, Meksiko bi mogao postati država slučaj uz samu granicu s najbogatijom državom sveta. Meksiko i danas razdiru narkokarteli, a neke procene kažu da je tokom 2015. u Centralnoj Americi pobijeno 34.000 ljudi. Poređenja radi, u Avganistanu je ubijeno "tek" 15 hiljada.

Izvor: Blic

loading...
PAŽNJA:
Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Pravde“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare. Komentare koji sadrže govor mržnje*, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete - ne objavljujemo. Takođe, neće biti objavljivane ni psovke i vulgarnosti, čak i ako čitalac koji komentariše umesto cele reči stvalja zvezdice.Komentare kojima nam skrećete pažnju na slovne greške, tehničke i druge propuste ne objavljujemo, kao i komentare koji se odnose na uređivačku politiku, ali će biti prosleđeni urednicima i na tome se zahvaljujemo.Molimo vas da obratite pažnju na pravopisnu i gramatičku ispravnost komentara koje šaljete, kao i da pišete malim slovima, prednost će imati komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka, a komentari pisani velikim slovima se neće odobravati.
* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.