Најновије

Три писма за Хаг из БиХ

Чланови Предсједништва БиХ од Међународног суда правде у Хагу добили су три писма и послали су три различита одговора. За претпоставити је да су Младен Иванић и Бакир Изетбеговић изнијели опречне ставове поводом статута Сакиба Софтића као агента БиХ у поступку ревизије пресуде по тужби БиХ против Србије, али позиција хрватског члана Предсједништва Драгана Човића је прилично деликатна.

Предраг Ћеранић (Фото: Јутјуб)

Пише: Предраг Ћеранић Наиме, већ дуго Човићево залагање за трећи, хрватски ентитет, не наилази на позитиван одјек у структурама Хрватске католичке цркве. Из јавних иступа званичника Бањалучке бискупије видљиво је противљење идеји трећег ентитета и залагање за преустрој БиХ по регијама, што се подудара са политиком Бакира Изетбеговића. То је у суштини и преиједлог Бискупске конференције БиХ – ревизија Дејтона и формирање четири економске, а не на етничким принципима засноване регије. Тако је на видјело изашло дугогодишње „минирање“ Човићеве идеје о Херцег Босни, које раде црквени великодостојници. Мимоилажење Католичке цркве са ХДЗ БиХ дошло је до изражаја и поводом захтјева за ревизијом поменуте пресуде. Наиме, учестали су новински написи о броју прогнаних Хрвата са подручја Републике Српске, низови оптужби на рачун институција Српске, па и захтјев да посавина у новом преустроју БиХ припадне Хрватима. Све у свему, бискупи подржавају Бакиров захтјев за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије.
Тако је бањалучки бискуп Комарица, дуго времена веома одмјерен у јавним иступима, оштро иступио тврдећи да је над Хрватима у Републици Српској током рата почињен геноцид, и у том контексту Бања Луку поредио са Блајбургом. Оптужујући власти Српске за етничко чишћење Хрвата током ратних дејстава, Комарица нити једном није споменуо да је у Српској Хрватима у потпуности враћена имовина, и да се већина не враћа из економских разлога. Такође, није било ни помена да је 80 000 Хрвата са подручја другог ентитета, Федерације БиХ, искористило могућности које им пружа пасош Републике Хрватске као чланице ЕУ, и отишло за бољим животом у низ земаља ЕУ. 
С друге стране, хрватски члан Предсједништва БиХ Драган Човић изјавио је да је предајом захтева за ревизију пресуде против Србије пред Међународним судом у Хагу направљена невјероватна политичка грешка, те да је то урађено једнострано у име само једног народа, а не у име БиХ. „Ја мислим да то није требало урадити на овај начин. Ако се желила поднијети ревизија, то се требало урадити на један системски начин“, нагласио је Човић.
Уједно, док је Човић за трећи ентитет, Хрватска католичка црква се залаже за жупаније, у убјеђењу да ће границе хрватског ентитета бити непрелазна баријера за њихову мисију. Човићеву позицију отежава чињеница да је актуелни премијер Хрватске, Божо Петров, иначе лидер странке Мост (Мост независних листа), цркви врло близак. У његовој званичној биографији стоји да је живио у сјеменишту и похађао класичну фрањевачку гимназију у Сињу (иначе је родом из Метковића) и да су његови пријатељи били убијеђени да ће се заредити, али се Петров опредијелио за студије медицине у Мостару, док је психијатрију специјализовао у Загребу. Одатле ваљда долази и све присутније убјеђење да је Мост свјетовни пројекат Хрватске католичке цркве. Како ће се ствари везано за Бакиров захтјев за ревизијом пресуде одвијати и како ће Човић, у позицији језичка на ваги одлучити, остаје да видимо. На крају, Младен Иванић може посегнути за инструментом заштите националних интереса, али Човићев однос према Бакировом захтјеву није без значаја за даљи ток политичких односа у БиХ. Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА