- СПД и демохришћани су на истом нивоу, актулено са лаком предношћу социјалдемократа. Савез демохришћана и социјалдемократа, ''велика коалиција'', не осигурава више аутоматски канцеларску позицију Меркеловој - изјавио је шеф Института за истраживање јавног мњења ИНСА Херман Бинкерт.

Повод је била анкета, прва после ''100 одсто Шулц'', како медији називају избор Шулца за шефа СПД, пошто је он овог викенда добио 100 одсто важећих гласова делегата. 

Сами Немци су, међутим, у актуелној анкети института Емнид сачињеној за ''Билд ам Зонтаг'', рекли да би они, када би директно могли да бирају канцелара, поново желели Меркелову.  

За Меркелову би гласало 46 одсто Немаца, а за њеног ''изазивача'', Шулца, 38 одсто, што је за њега пад од два одсто у односу на почетак фебруара.  Како се, међутим, немачки избори приближавају, са њима расту и шпекулације о томе ко би с ким могао у постизборну коалицију, ако победи Шулц или ако победи Меркелова, односно, њихове политичке опције.  Немачки Бундестаг ће, судећи према анкетама, засигурно другачије изгледати и ту ће се, по први пут наћи и посланици ''Алтернативе за Немачку'' (АфД), евроскептици и десничари који себе називају патриотама, и за које би, према тренутној анкети, гласало чак 11, 5 одсто Немаца.  За партију Левица, наследницу бивших источно-немачких комуниста, популарну нарочито међу социјално нижим слојевима, а таквих и није баш мало у Немачкој, гласало би 8,5 одсто Немаца, за Зелене, које је некада водио бивши шеф дипломатије Јошка Фишер, а данас Џем Ездемир, први Немац турског порекла на челу једне странке, 6,5 одсто.  Сада се, међутим, очекује да и либерали, којима је печат дао бивши шеф дипломатије Ханс-Дитрих Геншер, сада са младим, речитим и амбизозним Кристијаном Линднером на челу, поново уђу у Бундестаг. За њих би, показује анкета, гласало 6,5 одсто Немаца.  У таквом односу снага, када би у Бундестагу биле две партије више, постизборну коалицију би могли да направе демохришћани и социјалдемократе и да наставе са владом ''велике коалиције'' у Берлину, са Шулцом или Меркеловом на челу.  За до сада помињану ''семафор коалицију'' - СПД(црвени), либерали (жути) и зелени (зелени) - не би било довољно гласова, судећи по овој анкети.   Ни такозвана ''Јамајка коалиција'', тј партије у бојама заставе те земље, коју би чинили демохришћани (црни), зелени (зелени) и либерали (жути), не би добила неопходну већину гласова. Управо зато се, осим наставка владе ''велике коалиције'', почиње са шпекулацијама о такозваној ''Бахами-коалицији'', у бојама заставе те острвске земље, коју би чинили демохришћани (црни), либерали (жути) и АфД (плави).  Ту, међутим, постоји проблем политичке воље и интереса, пошто нико не жели у савез са ''АфД'', партијом о којој данас говоре и левичари и десничари и њени противници и заговорници. 

Каква је та партија, коју би Немци, ипак, желели да виде у Бундестагу? 

Политиколози кажу евророскептички расположена, десничарска или ултрадесничарска, која се противи исламу.  Један део Немаца, навикнутих на благостање, а сада под теретом спаса и евра и своје удобности, десничари, разочарани у демохришћане и социјалдемократе, али и у либерале, неопредељени и други ће, ипак, поверовати у политичку идеологију ''АфД'', пошто последња истраживања јавног мњења кажу да би 11,5 одсто њих могло гласати за ту партију добростојећих мушкараца у скупим оделима и нагланцаним ципелама.  Тако би се ови ултра десничари или модерни конзервативци, како сами себе називају, могли од ванпарламентарне етаблирати као трећа партија у Бундестагу, после демохришћана и социјалдемократа.  Политичари ''АфД'' су се жестоко сукобили са ''реченицом'' коју је Меркелова после бившег председника државе Кристијана Вулфа и сама поновила - да ''ислам, у међувремену, припада Немачкој'' - а питање које би се могло поставити је да ли гласачи ''АфД'' не виде да у Немачкој живи више од четири милиона муслимана, да се у вестима о рођењу деце чешће чују имена малог Мехмеда и Фатме, него Ханса и Ирмгард, да забрађене, оријенталне лепотице маме погледе плавооких младића, да се у земљи ствара турска елита, да у држави од Алпа до Балтика, има на стотине џамија...или ће гласати за ''АфД'' управо зато, што виде то и више од тога?  То је питање, пре свега, за социологе и политикологе, а када је реч о ''АфД'', партији формираној тик пред прошле савезне изборе, о њој се говори као о првој странци, после Хитлера, која дискредитује и угрожава читаву једну верску заједницу.  ''АфД'' је узбуркала немачку политичку сцену, поделила друштво и узнемирила муслимане, а и сама Меркелова је због те партије зарадила зестоке критике и пребацивања да је својом политиком отворених врата према избеглицама ''испеглала'' пут за јачање ''АфД''.  Извор: Танјуг