Најновије

КРВОЛОЧНА СТРИНА МИРЕ МАРКОВИЋ: "Стрица ми је стрељала због поздрава са краљевим официром, сестру силовали јер је била лепша од ње..."

Народни херој Божидарка Кика Дамњановић, рођена стрина Мирјане Марковић, супруге Слободана Милошевића, само на једном месту, у селу Ковачевац крај Младеновца, лично је наређивала убиства и убила педесетак људи, а најмање 200 младића је отерала на Сремски фронт, откривају за Курир потомци убијених и сведоци који су преживели Кикине бомбе, митраљезе и карабине.

Мира Марковић и њена стрина Кика Дамњановић-Марковић (фото: Јутјуб принтскрин/Википедија)

Кика, која је овај надимак добила у рату, рођена је у Младеновцу 1920. али је убрзо с породицом отишла за Параћин, где је завршила школу. Почетком рата враћа се у родни крај и придружује Космајском партизанском одреду. Тада упознаје свог будућег супруга Драгољуба Дражу Марковићу, касније високог државног и комунистичког функционера, чији је рођени брат Мома Марковић отац Мире Марковић.
- Та жена помало је и подсећала на Миру Марковић по хладном погледу - почиње причу Првослав Матовић, мештанин Ковачевца, крај споменика убијеним и несталим мештанима у току и после Другог светског рата.
Тек недавно, због страха од комуниста, смогли су храбрости да својим прецима које су убијали Кика и њени саборци, познати под именом „крваве тројке“, подигну споменик како имена жртава не би пала у заборав. Иако је од рата прошло више од 70 година, страх од Кике и Драже Марковића не пролази.
Старина Душан Петровић био је сведок злочина Мирине стрине. У рату и првим годинама после њега изгубио је четири члана породице.
- Био сам мали. Имао сам четири године, али се и данас сећам. Страдали су ми отац, стриц, деда и сестра од стрица. Стрица су тужили код Кике да се поздравио са официром краљевске војске, извесним Лазовићем. После три дана ухватили су га и по њеном наређењу стрељали. Мој отац је, кад је чуо шта се десило, кренуо у потрагу за братом. Нашао га је. Стрицу је било исечено пола главе. Донео га је на раменима и сахранио. После тога је отишао од куће јер се бојао да ће доћи и по њега. Пољубио нас је све, и нестао. Никад га више нисам видео - тресући се као прут прича Петровић.
О деди је, каже, тек 1979. године сазнао страшну истину.
- Деда је бачен у јавни клозет, на месту садашње аутобуске станице у Младеновцу. Ту су, како смо касније открили, бацали и живе људе. Ниједан траг јавног клозета није остао. Саградили су аутобуску станицу, а већина Младеновчана и не зна да гази по костима својим сународника - прича Петровић кроз сузе.
Најјезивију судбину доживела је његова сестра, која је била у двадесетим. Кика је била љубоморна на њену лепоту.
- У кућу су стигле особе у плавим униформама. Одвели су је и редом силовали. Њих двадесетак. Толико су је испребијали да је имала страховите болове у бубрезима и стомаку. Вратили су је кући болесну и крваву - замуцкујући казује Петровић.
У то време народ је био прост, веровао је у свашта, па се сестра досетила шта су јој старији у селу причали.
- Тражила је да пије моју мокраћу - тргао се у моменту Петровић.
- Секо, шта ће ти моја мокраћа? - питао сам је.
- Оздравићу. Прорадиће ми бубрези и биће ми боље - одговорила ми је.
- Јадна, убрзо је умрла - завршио је своју исповест Петровић, а већ се још народа сакупило у центру села да испричају своју причу. Како кажу, сва злодела су сачувана у црквеним и партизанским књигама, које је Кика лично исправљала остављајући свој рукопис. Никола Костадиновић, први човек локалног Субнора у Младеновцу рекао је пре неколико дана приликом постављања споменика Кики Дамњановић да су то измишљотине. - Волео бих да СПЦ или било ко други ко се противи подизању овог споменика, пружи директне доказе да је Кика одговорна за смрт толико људи. Сваки рат, а посебно братоубилачки, има две стране. Моји сарадници и ја смо истраживали њен живот и тврдимо да нису тачни подаци који се о њој износе, да су на нивоу пијачних оговарања - тврди он. Али за породицу Бранке Стевановић, Кика је "злотвор": - Мој свекар Милош Стевановић, био је после рата новинар "Политике" и ишао по задатку да пише о Равногорском покрету. Свратио је у кафану у Горњем Милановцу, тамо му је живео брат, стоматолог. Убрзо је дошла Кика са коњицом, јер је имала дојаву да су тамо симпатизери четника. Извела је њега и још десетак студената. Стрељали су их све без суђења. Она, лично, испалила је сваком метак у чело. Породица није могла ни тела да преузме, већ су их грађани ноћу сахранили у Горњем Милановцу. Титов унук Јошка Броз, председник Комунистичке партије, тврди да је Кика била „нормална жена“ и да није она убијала и наређивала ликвидације.
- Ма какви опасна.... То су у приче, криво им што има бисту. Није она толико стрељала и наређивала, то је радила служба. Циљ свега тога је да се рехабилитују Дража Михајловић, Милан Недић, Димитрије Љотић и, на крају, Адолф Хитлер - сматра Броз. А где можете да потпишете иницијативу за уклањање споменка захвалности Француској, погледајте ОВДЕ. Извор: Курир, Новости

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Мира Марковић о америчком империјализму
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА