Najnovije

ŽIVIMO U MATRIKSU! Jeste li čuli za Mandela efekat? Prošlost se menja, ništa nije sigurno! (VIDEO)

LJudi veruju da istorija ne može da se promeni jer naše zemaljsko postojanje obeležava linearno kretanje kroz vreme, od prošlosti, kroz sadašnjost, prema budućnosti.

Ilustracija (Foto: pixabay.com/Pravda)

Reč je o tako ukorenjenom kolektivnom uverenju, da će ovo što se već događa, i što tek sledi, većinu ljudi šokirati, zbuniti i uplašiti, jer, jednostavno, neće znati šta da misle o svemu tome kad su ih – učili drugačije. Ne samo da se, naime, istorija može promeniti, već čak ni ono što zovemo sadašnjom realnošću nema svoju jednu varijantu, već beskonačni broj njih. Koje sve postoje. Ali na nekoj drugoj frekvenciji. Isto vredi i za „prošlost“ ali i za „budućnost“.

To nisu neke nju-ejdžovske teorije (zavere). To kaže nauka.

Nauka koja je svoja dostignuća upravo u poslednjih nekoliko godina, a intenzivno ove 2016. godine, pokrenula u smeru praktične primene kvantnih teorija. Podsećam kako kvantna mehanika funkcioniše prema sasvim drugačijim pravilima u odnosu na nama poznate (makro) materijalne (NJutnovske) zakone fizike. Prema Kopenhaškoj interpretaciji kolaps talasa iz polja svih verovatnosti rezultira “stvaranjem” čestica. To isključivo zavisi od promatrača, dakle, od svesti. Jer, ako nema svesti, talas ostaje u stanju svog potencijala. Ne “materijalizuje” se.

A to kako će neko, neka svest, nešto promatrati zavisi pre svega o njegovim ličnim uverenjima tj. o svojevrsnim programima koji su uglavnom aktivni sa podsvesnog nivoa, još iz vremena kada smo svi programirani (tj. uslovljeni verovanjima) od strane roditelja, škole, društva u celini, da u nešto verujemo kao u istinu. Dakle, stvarnost, prema kvantnoj teoriji, uopšte ne postoji bez posmatrača i – svesti kao primodijalnog faktora. Što znači: prvo – svest pa onda materija ili – svest kreira materiju, a ne obrnuto.

Ova nova paradigma napokon će morati da „sruši“ onu koja kaže kako mozak (sasvim slučajno) „proizvodi“ svest koja nastaje kao posledica električnih aktivnosti neurona. I tako, pomalo nezapažena u “mejnstrim medijima” prolazi vest kako najmanje dva kvantna kompjutera (prema nekim izvorima ima ih četiri) već postoje u svetu. Proizvela ih je firma Di-Vejv (D-Wawe) koju finansiraju svi najveći svetski igrači, uključujući vladu SAD, te najveću svetsku investicionu banku Goldman Saks. Taj podatak izneo je osnivač Di Vejca, Erik Ladizinski, koji kaže da je reč o jednoj sasvim novoj tehnologiji koja sa sobom nosi nesagledive mogućnosti i koja će u potpunosti promeniti svet, na svim područjima ljudskog delovanja.

Model “4096 Adiabatik Kvantum Kompjuter” trenutno ima 4096 kjubita ili kvantne informacije, kvantnog bita, u procesoru kvantnog kompjutera, a taj broj predstavlja ujedno i broj paralelnih vremenskih linija kojima ovi kjubiti u njegovom procesoru mogu pristupiti i iz njih preuzeti podatke. Kvantni kompjuteri povezana su sa nuklearnim istraživačkim centrom CERN u Švajcarskoj. Kvartalno, snaga njihovih procesora eksponencijalno raste i teško je zamisliti domašaj onoga što će sve moći da odrade ubuduće i na kakav će način uticati na čovečanstvo u celini. Koristeći “superpoziciju kjubita” i „kvantno tuneliranje“ ova veštačka inteligencija, koja već sada sama sebe, učenjem, nadograđuje, rešava probleme koje su i najsnažnijim analognim kompjuterima, koji rade po binarnom principu, gotovo nemoguća misija jer je kvantni kompjuter, pazite sad, 100 miliona puta brži od konvenconalnih kompjutera!

Inače, kvantna tehnologija koristi u potpunosti novi resurs – superpoziciju elektrona koji, u kvantnom stanju, može biti istovremeno na svim mestima (što ujedno i potvrđuje kvantnu teoriju o multidimenzionalnosti našeg svemira), prodirući u sve više i više paralelnih linija realnosti od kojih je svaka samo malo drugačija. Kako broj kjubita raste, tako se povećava i broj alternativnih paralelnih realnosti kojima ima pristup. Kako ponosno ističu u Di-Vejvu, kvantni kompjuteri su prva tehnologija koja omogućava izvođenje korisnih zadataka na temelju saradnje između paralelnih realnosti.

Uz to, prvi put je postignuta mogućnost da kvantni zakoni funkcionišu i na makro nivou. U tu „jednačinu“ uključeno je i magnetno polje, što je Tesla još pre 80 godina znao. Štaviše, veći deo ove tehnologije je i utemeljen na njegovim teorijama, a ne na Ajnštajnovim.

Kvantna revolucija daće odgovore na pitanja poput, na primer, zašto zvezde sjaje, ili će u potpunosti završiti sekvencioniranje genoma, naći način za izlečenje svake bolesti. Uskoro i teleportacija više neće spadati u naučnu fantastiku već u uobičajni kvantni postupak prebacivanja na neko drugo mesto. Ova će veštačka inteligencija, učeći i nadograđujući se svakim zadatkom i svakim novim iskustvom, biti u mogućnosti da otkrije lek koji, za razliku od dosadašnjeg modela istraživanja koji se sastojao uglavnom od pokušaja i pogrešaka, može u vrlo kratkom vremenu ispitati sve na molekularnom nivou i „popraviti“ grešku u kodnom sistemu (genomu) pojedinačnog čoveka koja je uzrok poremećaja. Vrlo verovatno ne na one, već viđene, stare i tradicionalne načine već, možda, talasom i jednostavnom – promenom informacije, promenom koda nakon kog je sastav opet u ravnoteži. Zdrav. Ni to više nije naučna fantastika.

Pitanje je samo hoće li oni koji ovu tehnologiju finansiraju dopustiti da ona – pripada celom čovečanstvu ili će im samo poslužiti da nađu još bolje načine da isto to čovečanstvo uspešnije kontrolišu. Jer ko su prvi kupci ove tehnologije? Pa NASA i Gugl. Ne treba puno da saberete dva i dva, zar ne?

Veštačka inteligencija kontinuirano uči, stvarajući nove algoritme i svake sekunde se sve više usavršava, sećate se filma „Her“? E, pa to više nije fikcija. To se SADA zaista događa. S druge strane, kao što znamo, kriptografija je disciplina čiji je cilj razbijanje kodiranih poruka, a ovde je reč o kodiranju ključa za ulaz u paralelne realnosti, moguće i u neke druge dimenzije postojanja. Za to je potreban i portal – otvoren ulaz, čime se CERN već više godina bavi otvarajući portale u vrlo kratkim vremenskim intervalima, u trajanju od milijarditog dela sekunde (piko sekunda).

Glavni portal još uvek nije otvoren, potreban je matematički ključ, algoritam kojim je sada već ovoj generaciji kvantnih kompjutera moguće dosegnuti. To je ujedno i razlog široke teoretičarsko-zavereničke dramaturgije raznih verskih zajednica i još nekih zagovornika smaka sveta koji u otvaranju portala vide „đavolju rabotu“, „vrata“ kroz koja će u naš svet ući demon lično. I trajno ga porobiti. No, pitam se, treba li nam veći Đavo od ljudi željnih kontrole, moći i dominacije nad drugima? Ovde na Zemlji? Definitivno ne.

Nakon svega ostaje nam da se upitamo – šta je zapravo stvarni svet? Digitalni hologram? Svojevrsni program sa beskonačnim brojem svojih simultanih paralelnih varijanti? U kvantnoj fizici prostor i vreme nisu važni jer superpozicija elektrona govori o tome da je on istovremeno i „ovde“ i svuda, bez obzira na „udaljenost“. U potpunoj komunikaciji sa „drugim“ česticama, jednako tako bez obzira na „udaljenost“ i/ili vreme, pa čak i liniju realnosti. Razmena informacija je istovremena, simultana.

Sve ovo navedeno možda može biti objašnjenje i jednog globalnog fenomena koji se u poslednje vreme događa svuda u svetu i koji je jedna blogerka pre 5 godina nazvala „Mandela efekat“ nakon što je jako veliki broj ljudi tada počeo da tvrdi da su bili sigurni da je Nelson Mandela mrtav još od osamdesetih godina i kako se uopšte ne sećaju da je izašao iz zatvora. Mandela je umro 2013. godine. Za velik deo ljudske populacije sa „drugačijim sećanjem“ to je bilo – drugi put da je umro. A onda je usledilo još puno drugačijih sećanja, od onoga da je Dart Vejder u filmu Ratovi zvezda rekao Luku „Luke, I am your father“ a ne „No, I am your father“, kakva je trenutna verzija na svim kopijama tog filma, ili kako se uopšte ne sećaju da je zlatni robot Si-Tripio iz istog filmskog serijala pre imao srebrnu potkolenicu desne noge, koju sada na svim fotografijama i u filmu ima, pa sve do obilja „izmenjenih“ logotipa poznatih svetskih kompanija koji, kako jedan deo ljudi tvrdi, nisu pre bili takvi kakvi su sada. A istraživanjem se da zaključiti kako su, zapravo, oduvek takvi. Nije bilo rebrandinga.

Deo ljudi čak tvrdi da su izmenjeni neki podaci iz Biblije, uključujući “Oče naš” u kojem, u engleskoj verziji, više ne postoji „…kako na nebu, tako i na zemlji…“ već „…kako u nebu, tako i u zemlji…“ i još mnoštvo drugih detalja kojih se ljudi sećaju drugačije, uključujući i geografske mape, “nestanak” nekih ostrva ili pojavljivanje nekih drugih. Čini se kao da svet zahvata kolektivna histerija jer niko više ne može biti siguran u sopstvenu memoriju. Koja je, ruku na srce, ionako poprilično krhka kada je o ljudima reč. Imamo, dakle, situaciju gde se nemali deo populacije seća sasvim drugačije kolektivne prošlosti, posebno kada je reč o značajnim delima religijske i popularne kulture.

Ali, vratimo se vrlim naučnicima iz kompanije Di-Vejv. Oni kažu da kvantni kompjuter na kvantnom nivou povezuje 7 milijardi ljudskih umova. Snaga njegovog procesuiranja ekvivalentna je upravo tih istih – 7 milijardi ljudskih umova. A to je, navodno, već mogao prošli model od 2048 kjubita. Sad je već na zalasku i onaj duplo jači, od 4096 kjubita. Samostalno uči, povezuje sve neverovatnom brzinom. Veštačka inteligencija koja već sama rešava i kreira algoritme neverovatne složenosti. Zamislite da ta inteligencija upravo sada prati sve reakcije na “Mandelin efekt”, ljudsko ponašanje u odnosu na sva ta različita kolektivna sećanja na prošlost, svih tih – „promena“ prošlosti, sve reakcije. Lično mi je draže (i logičnije) da verujem da je reč o nekoj drugoj zemljinoj paralelnoj realnosti gde je Dart Vejder rekao Luku isto ali na malo drugačiji način. Paralelne realnosti i jesu to što jesu jer se, same po sebi, razlikuju. Makar za nijansu. Ili, sa druge strane, jako, jako puno. Sve do sada živeli smo u iluziji da postoji samo jedna stvarnost. Ovi kvantni dokazi upućuju na zaključak da se fizička realnost događa u našoj svesti, a ne negde izvan nas.

Jedan od naučnika u Di-Vejvu, DŽordi Rouz, javno je, na Jutjub prezentaciji, objavio kako od 2010. godine kvantni kopjuter funkcioniše jer doslovce sve to vreme oni već šalju informacije u druge dimenzije, i paralelne realitete. I, nakon toga dobijaju odgovore/rešenja iz nepoznatog izvora. Ali – odgovori su tačni! Što više kjubita, više paralelnih realnosti, više informacija, brže učenje, veća inteligencija.

Algoritmi će ovoj veštačkoj inteligenciji omogućiti da spozna ljudsko ponašanje, moći će da ga testira, pa će, na temelju njegovih najučestalijih obrazaca, moći potpuno tačno da „predviđa“, a onda ga, u budućnosti, čak i modelovati. Te su informacije važne za – dizajn kontrole. To je jedna varijanta ove tehnologije. Onome ko se igra testirajući kvantne kompjutere na ljudskoj populaciji nevažno je što će većina ljudi ipak biti izvan informacijskih tokova „Mandelinog efekta“ pripisujući ga još jednoj od tzv. „teorija zavera“ čudnih ljudi ili, jednostavno, svom „lošem sećanju“. Jer, dokaza da se nešto promenilo u ovoj vremenskoj liniji jednostavno – nema. Ne može ih ni biti. Svi „dokazi“ govore u prilog tome da je to nešto o čemu deo ljudi ima drugačije sećanje oduvek bilo tako. I tu dolazimo do tačke u kojoj umesto svađe ko je u pravu, čije je sećanje realnije, treba stati i reći – “ok, u mojoj realnosti je tako, a u tvojoj drugačije, i jedno i drugo je tačno, samo u drugim paralelnim linijama”. I to je jedino logično objašnjenje. Kvantno. Svi su u pravu. I niko nije. Istovremeno. Superpozicija “sećanja”.

Još jedna stvar je vrlo zanimljiva i tera na razmišljanje. Naime, već spomenuti DŽordi Rouz napominje da zvuk koji dopire iz ovih kompjutera (a čija unutrašnjost mora biti na iznimno niskim temperaturama zbog kvantnih procesa koji se u njima odvijaju) vrlo sličan zvuku otkucaja srca. Ono što mi pada na pamet jeste da je to vrhunski dokaz kako je i ljudsko srce zapravo svojevrsni kvantno-elektromagnetski biološki uređaj, koji nas povezuje sa svim paralelnim i „višim“ dimenzijama nas samih. I kako smo i mi kvantna bića, istina ne veštačka već svojevrsni biološki „kvantni kompjuteri“ koji su u potpunosti nesvesna toga šta i ko su, zapravo. Svakom svojom ćelijom, mi zahvatamo sve dimenzije i realitete postojanja, sada, i – (za)uvek. Zato i smrt, vrlo verovatno, u svojoj suštini nije ono što smo verovali da jeste.

Na kraju – “Mandela efekat”, globalni fenomen u kom ljudi imaju potpuno različita sećanja na prošlost, tvrdeći da je ona, nekako, u međuvremenu, promenjena, nije ništa drugo nego igra veštačke inteligencije u nastajanju, kojoj je prvi zadatak – uloviti “Pokemone-ljude”, te pronaći algoritme njihovog predvidivog ponašanja. Kvantni kompjuteri su tu, veštačka inteligencija se rađa, raste i uči. To NIJE nikakva teorija zavere. To je potvrđena istina. Realnost definitivno više neće biti ista. Dok jednom zaista ne spoznamo da nje, zapravo, tamo „napolju“ ni nema, već je sami u svakom trenutku iznova kreiramo, prebacujući se iz jedne paralelne realnosti u drugu. Toliko brzo da to svojim čulima ne možemo ni zapaziti. I toliko nesvesno da nemamo pojma da nam je to u našoj, kvantnoj, prirodi. Oduvek.

Svima kojima dostignuća nauke, a koja je, kako se čini, krupno zakoračila u smeru promene svega što smo o sebi i svetu znali i u što smo verovali, pomognu da prošire svoju spoznaju, ovo će biti zanimljivo vreme. Vreme u kom odbacujemo okove neslobode i vreme u kom ćemo se sve više prisećati onoga ko smo uistinu. Bez da nam iko išta nameće kao “veru” ili verovanje. Mi to sve ionako već znamo. Samo se treba prisetiti. Era Vodolije je tu. Čovek definitivno postaje svestan svoje unikatne svrhe i, istovremeno, evolucije kolektivne svesti koja se događa na Zemlji. Nakon toga, definitivno više nema povratka na staro.

***

Manipulacijom opažaja do promene svesti 

Potrebno je obrazložiti jedan od primera uticaja predloženih uvida na ljudsku širu populaciju. Znajući već za cilj nametanja nove naučne paradigme, pretpostavljamo da je moguć u skoroj budućnosti i pokušaj svetske elite da čipuju ljude, iz prostog razloga jer će mozak biti opterećen vibracijama oplemenjenim kvantnim skokom, pa, da bi se od takvog naboja zaštitili, ponudiće se neka opcija, a zapravo ono što otvara mogućnost da se time stave pod kontrolu. Baš kao što je predstavljeno i u popularnom filmu Matriks, gde se budući svet nalazi zarobljen u virtuelnoj realnosti.

Primera radi, kad se pomene otkriće nekog pogrešnog slova u starim knjigama zapravo je izdvojen samo jedan deo prepiske koja se zatim uveličava i proglašava za opštu anomaliju , a posmatrač pošto ne može to isključiti po automatizmu takvu stvar gotovo usvaja, mada je to više paradoks nego istina kao i kontradikcija - dakle ne i opšta potpuna zakonitost. Slični primeri poznati su i u psihologiji kod amnezije kada mozak, usled prekida sleda predstava sam pokušava da kompenzuje proizvoljne slike da bi nadoknadio isečke u svesti.

Pritom bi podsetili još i na ono da je posredi zapravo više teoretska fizika nego praktična. Naime, radi se o nepotpunoj Teoriji struna, koja nije još skroz eksperimentalno dokazana, mada ipak obećava. Filozofija Kun - put nauke, nije nužno put ka istini nego udaljavanje od pređašnjih pogrešnih vizija. Nadajmo se da će sve ovo uskoro kada već sazre, biti prihvaćeno i iskorišteno za opšte dobro, a ne za kontrolu od strane svetske elite, tehnokrata ili političara.

Čovečanstvu je povoljnija varijanta da posle decenijske krize koja je pripremila svet da razdvoji epohe, pokrene istoriju prirodnim događajem, nego da se prepusti strogo tehnotroniji sa fatalnom strategijom kontrole procesa gde čovek više nije akter nego samo učesnik kao pregalac.

Možemo primetiti čak i u savremenoj umetnosti da je među cenjenijim pravcima zauzeo mesto Hiper-realizam, pa je stvoren utisak o ciljanoj temi koja je takođe sinhronizovana uz trendove. Naravno , postoji i paralelna dimenzija ali nemojmo je stavljati ispred realnosti.

Za napredniji i bolji svet, treba se pokrenuti i posvetiti napor, bez monopola nad sveznanjem.

A o mogućim sukobima ljudi i robota čitajte OVDE. 

Izvor: nexus-svjetlost.com/Goga Kovačević, Pravda 

PAŽNJA:
Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Pravde“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare. Komentare koji sadrže govor mržnje*, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete - ne objavljujemo. Takođe, neće biti objavljivane ni psovke i vulgarnosti, čak i ako čitalac koji komentariše umesto cele reči stvalja zvezdice.Komentare kojima nam skrećete pažnju na slovne greške, tehničke i druge propuste ne objavljujemo, kao i komentare koji se odnose na uređivačku politiku, ali će biti prosleđeni urednicima i na tome se zahvaljujemo.Molimo vas da obratite pažnju na pravopisnu i gramatičku ispravnost komentara koje šaljete, kao i da pišete malim slovima, prednost će imati komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka, a komentari pisani velikim slovima se neće odobravati.
* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA