Najnovije

PUTINOV OPERATIVAC: Samo nova Jugoslavija može da spreči krvavi rat na Balkanu!

Direktor Balkanskog centra za međunarodnu saradnju i član Jedinstvene Rusije Viktor Kolbanovski, u autorskom tekstu povodom 11 godina od otcepljenja Crne Gore iz saveznoj države i kraja "Male Jugoslavije", tvrdi da rusko Ministarstvo inostranih poslova, Duma, kao i vodeća politička partija Jedinstvena Rusija, podržavaju razvoj projekta na Balkanu - B4, koji uključuje Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Makedoniju.

Železnjak i Kolbanovski (Foto: Jutjub)

Piše: Viktor Kolbanovski

U nedelju, 21. maja navršava se 11. godišnjica referenduma o otcepljenju Crne Gore iz 2006. godine, na kom su građani glasali za izlazak Crne Gore iz Državne zajednice SCG. 

Propast ove 'male Jugoslavije' je zapravo poslednja faza raspada socijalističke Jugoslavije, velikog projekta integracije koji je počeo  jod 1945. godine kao jedan od rezultata Drugog svetskog rata.

 

Tada je na osnovama komunističke i socijalističke ideologije Zapadnog Balkana, u podeljenom, bipolarnom svetu, formirana treća sila - Pokret nesvrstanih. U tom smislu, Savezna Jugoslavija definitivno je postala istorijska preteča - osnivač tradicije savremenog multipolarnog svetskog poretka.

Ali, socijalistička Jugoslavija (SFRJ), u istorijskoj svesti neraskidivo povezana sa imenom Josipa Broza Tita, bila je druga u nizu tvorevina u modernoj istoriji koja je okupila južnoslovenske narode. Prva je bila Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja 1929. godine postaje Kraljevina Jugoslavija. Obrazovanje jugoslovenske monarhije u 1918. godini, nakon Prvog svetskog rata, povezano je s istorisjkiim ličnostima - srpskim kraljem Aleksandrom Karađorđevićem i istaknutim srpskim političarem i ideologom 'Velike Srbije' Nikolom Pašićem. 

Konsolidujuća tradicija je neka vrsta civilizacijskog koda duboko ukorenjenog u nacionalnoj svesti južnoslovenskih naroda. Novija istorija to potvrđuje i da prati razvoj stanja donosi mir i prosperitet u južnoslovenskim zemljama i narodima različitih nacionalnosti i veroispovesti. 

U isto vreme, uništavanje ovog civilizacijskog principa dovodi do dramatičnih, a u nekim slučajevima i tragičnih posledica.

 

Da li je raspad socijalističke Jugoslavije fatalan i nepovratan i da li sada postoje preduslovi za novi južnoslovenski koncept integracije na post jugoslovenskim prostorima?

Proces konsolidacije, koji se sada dešava u Srbiji jasno ukazuje na to da Beograd počinje da igra vodeću ulogu u celom južnoslovenskom 

prostoru, sposobna da svojim uticajem obezbedi stabilnost i razvoj regiona. S obzirom na tešku situaciju u regionu, pred Beogradom je složena i odgovorna misija. No ona je istovremeno i neophodna jer se u njoj nalazi ključ za stabilnost i razvoj same Srbije. 

Unutrašnja situacija u zemlji pokazuje veću stabilnost političkog sistema i sposobnost da se efikasno odupre uticajima spolja usmerenim na podrivanje drave. 

Izbori održani 2. aprila ove godine su pokazali visok nivo podrške za nacionalnog lidera - premijera i izabranog predsednika Aleksandra Vučića. Sada novoizabrani predsednik i vlada moraju da se nose sa teškim zadatkom sprovođenja korenitih ekonomskih reformi, uspostavljanja novih industrijskih i agro-industrijskih kompleksa koji će omogućiti zapošljavanje i blagostanje za građane Srbije. 

Svetska, a tu i ruska praksa pokazuju da je razvoj vojno-industrijskog kompleksa i izvoz oružja lokomotiva ekonomskog razvoja i podsticaj za razvoj mnogih srodnih industrijskih i naučnih oblasti. Pojava ovogodišnjih novih modela oklopnih vozila Lazara, Miloša, haubica NORA-B52 kao i druge vojne opreme, "Šumadije", ukazuje na to da vojna industrija Srbije ulazi u fazu dinamičnog razvoja.

Ali mir i stabilnost kako u Srbiji tako i u čitavom južnoslovenskom regionu može da obezbedi samo vojno-strateški balans u regionu. U savremenim uslovima je potrebno i prisustvo sistema protivvazdušne odbrane Srbije S-300 i BUK M1, kao i unapređeni avioni MIG 29, opremljeni najsavremenijim raketama "vazduh-vazduh" i "vazduh-zemlja". Sa ovakvim odbrambenim potencijalom Srbije, isključena je čak i teoretska mogućnost nove odmazde kakva je sprovedena od strane NATO 1999. godine. 

Takav scenario umanjio bi mogućnost vojnog sukoba sa bilo kojim od suseda Srbije, a koji su član NATO i znatno ohladila agresivno raspoloženje ekstrenih naoružanih grupa na Kosovu.

Kakva je trenutna realnost i perspektiva razvoja situacije u Crnoj Gori?

Nažalost, za 11 godina koliko je prošlo od održavanja referenduma o nezavisnosti 21. maja 2006. godine raskol između onih koji su glasali za otcepljenje i onih koji su želeli da sačuvaju državnu Uniju, ne samo da nije prevaziđen, nego je čak i usijan. Priznanje crnogorske vlasti jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, uvođenje anti-ruskih sankcija, nasilno uvlačenje zemlje u NATO na planu antiruske i antisrpske histerije, dovelo je do degradacije političkog sistema. Kriza u zemlji je postala trajna i stalna. 

Ali u isto vreme, u Crnoj Gori se javlja i zahtev za konsolidaciju. Ishod političke borbe u 2016. godini jasno pokazuju da nijedna od političkih partija i sindikata nisu u stanju da se sami suprotstavljaju autoritarnoj Đukanovićevoj diktaturi. Samo konsolidacija cele opozicije može danas biti faktor uspeha u političkoj borbi. 

Zato se javlja nezavisna inicijativa i potreba za imenovanjem jedinstvenog predsedničkog kandidata cele opozicije. Crna Gora, možda sada više nego ikada, treba da ima na političkoj sceni jednog kandidata koji bi mogao da ujedini sve zdrave snage u zemlji i postane lider svih građana, bez obzira na političku pripadnost, nacionalno poreklo i religiju. 

Od rešenja ovog problema zavisi prevazilaženje svih unutrašnjih podela i uspostavljanja konstruktivnog dijaloga između Beograda-Podgorice-Moskve i širom područja i širom celog južnoslovenskog područja. 

Na svakim izborima u Crnoj Gori, uključujući i lokalne, Đukanović ne prestaje da gura populističke parole o opasnosti od ugrožavanja suvereniteta zemlje i sebe proglašava za zaštitnika od takvih opasnosti. 

Međutim, trenutni razvoj evropskih i evroazijskih integracija, kao i drugih međunarodnih organizacija, ne ugrožava suverenitet bilo koje od zemalja učesnica. 

Prema ovoj logici, južnoslovenski projekat će doprineti jačanju državnosti u zemljama kao što su Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija. Ove južnoslovenske države danas su odveć podvrgnute rascepu i potrebno je da ojačaju unutardržavni i međunacionalni dijalog. 

Šta je novi južnoslovenski integracioni projekat blizak Rusiji, kakvu ulogu može imati i kakve bi povoljne posledice takav projekat mogao da ima?

Civilizacijski model ponašanja i, shodno tome, državno politička tradicije Rusije i južnoslovenskih zemalja imaju mnogo sličnosti. 

I u ruskom i u južnoslovenskom nacionalnom identitetu zajednička je tradicija konsolidacije, zajedničkog traženja rešenja  i nezavisnost u spoljnoj politici. Ruska podrška južnoslovenskom projektu je logičan nastavak politike podrške od strane Rusije, koja ju je pružala čak i u nepovoljna vremena. 

Osim toga, ruska saradnja sa Balkanom mora biti kvalitativno bolja. Zajedno sa klasičnim bilateralnim odnosima bila bi prisutna i saradnja u okvoru regionalnog koncepta. 

Trenutno, rusko Ministarstvo inostranih poslova, Državna Duma, kao i vodeća politička partija Jedinstvena Rusija, podržavaju razvoj projekta na Balkanu - B4, koji uključuje Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Makedoniju. 

Međutim, projekat B4 u ovom slučaju bi se mogao smatrati kao jedan od elemenata šireg Južnoslovenskog projekta. Novi Južnoslovenski projekat bi mogao da bude sinteza najboljih iskustava stečenih tokom imperijalnih i socijalističkih perioda na ovom području. 

U stvari, može dovesti do pomirenja epoha i generacija, pomoći da se prevaziđu podele i raskoli, a pomirenje je tako neophodno danas za uspešnu izgradnju budućnosti. Realizacija ovog koncepta može staviti tačku na sve krvave ratove s kraja 20. veka, a koji su bili u vezi s raspadom Jugoslavije i da postavi temelje trajnog mira i stabilnosti na Balkanu, koji se vekovima smatra za bure baruta u Evropi. 

Izvor: Informer

Bonus video

Poslušajte pesmu posvećenu ruskoj Severnoj floti:

PAŽNJA:
Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Pravde“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare. Komentare koji sadrže govor mržnje*, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete - ne objavljujemo. Takođe, neće biti objavljivane ni psovke i vulgarnosti, čak i ako čitalac koji komentariše umesto cele reči stvalja zvezdice.Komentare kojima nam skrećete pažnju na slovne greške, tehničke i druge propuste ne objavljujemo, kao i komentare koji se odnose na uređivačku politiku, ali će biti prosleđeni urednicima i na tome se zahvaljujemo.Molimo vas da obratite pažnju na pravopisnu i gramatičku ispravnost komentara koje šaljete, kao i da pišete malim slovima, prednost će imati komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka, a komentari pisani velikim slovima se neće odobravati.
* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA