"Што се Хрватске тиче, нама је жао сваког живота и српског и хрватског и свих који су погинули у "Олуји" и Домовинском рату уопште. Не веселимо се ничијој тузи и верујемо у заједничку будућност свих хрватских грађана", казала је у суботу у Книну предсједница Републике Колинда Грабар Китаровић.
Додала је да се слаже с книнским градоначелником Марком Јелићем када каже да би се требало поклонити и српским жртвама.
Хрватска председница оценила је да су Србе из својих домова истерале "власти из Београда", а не акција војно-полицијских снага, у којој је страдало више од 2.000 људи.
"Надам се једнога дана да ћемо бити у стању заједно обележити "Олују" као акцију која је прекинула великосрпску политику у којој су жртве били и многи Срби и које су управо њихово локално водство и власти из Београда истерали из њихових домова", каже Грабар Китаровић.
Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције Србије, у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" протерано је више од 200.000 крајишких Срба, док је више од 2.000 изгубило живот или се воде као нестали. Та акција почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручја Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, односно на самопрокламовану Републику Српску Крајину.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију и БиХ.
Акција "Олуја" се сматра једним од најмасовнијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ у сукобима '90-тих година прошлог века.
Процес идентификације жртава је преспор, иако се у Институту за судску медицину у Загребу годинама налазе остаци убијених у Олуји. Породице убијених и несталих сматрају да нема воље да се ово питање реши. Извињења из Хрватске, кад су у питању званичници, њима никада нису стигла.
Међутим, ових дана Иницијатива младих за људска права из Загреба скупља потписе грађана који се извињавају за злочине.
"Ми смо желели рећи и Влади РХ да се поведе овим примером и да се извини. То је минимум солидарности за жртве, због кршења људских права, злочина и непроцесуирања тих злочина", каже Никола Пухарић из ове иницијативе.
Дан сећања на страдале и прогнане Србе у акцији "Олуја" обележен је у петак на стадиону "Ветерник" у Новом Саду. Обележавање је почело парастосом, који је служио патријарх Иринеј.
Манифестацији обележавања Дана сећања на страдање и прогон Срба присуствовали су председник Србије Александар Вучић, српски патријарх Иринеј, представници Срба из региона, премијерка Ана Брнабић и министри у Влади Србије, председник Републике Српске Милорад Додик, председник Владе Војводине Игор Мировић, председница Скупштине Србије Маја Гојковић, председник Матице српске Драган Станић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, као и други званичници.
У свим градовима у Србији јуче и данас се одржавају помени жртвама "Олује", док се та акција у Хрватској слави, у Книнској тврђави, уз присуство највиших државних званичника. У Книну ће бити одржан и војно акробатски церемонијални програм, у српским манастирима и црквама - парастос. Централна служба се одржава у Цркви Светог Марка, у Београду.
Прочитајте ОВДЕ најпотресније приче о српским жртвама у "Олуји".
Извор: N1
