Данас, Ангела Меркел јуриша на четврти канцеларски мандат, чиме би се изједначила са својим политичким учитељем Хелмутом Колом, а анкете указују да је скоро па немогуће замислити Немачку и Европу без ње после 24. септембра.

Др Невен Цветићанин, виши научни сарадник са Института за друштвене науке, каже да се тајна успеха Ангеле Меркел састоји од две речи: врхунска интелигенција.

- Она је једна од најобразованијих државника у свету у којем живимо. Има иза себе јаку научно-аналитичку прошлост, а део аналитичког расуђивања које је стекла током свог образовања јој и те како користи у политичком животу. Она је вероватно уз руског председника Владимира Путина најаналитичнији лидер. То су државници које краси врхунска интелигенција. Њен пут је био доста занимљив - каже др Цветићанин.

Он се послужио спортском метафором како би описао Меркелино политичко знање.

- Да се послужим фудбалским речником, Меркелова нема само способност игре са лоптом, већ је њен највећи квалитет позиционирање без лопте. Шта то значи? Она је увек веома добро знала да се постави у центар збивања као компромисна фигура између неких других сукобљених опција. Тако је било и када се правила велика коалиција са СПД-ом - истиче др Цветићанин.

Саговорник "Блица" каже да је Ангела Меркел од самог почетка препозната као велилки потенцијал, а ово су неки од кључних момената у њеној каријери и приватном животу, који су несумњиво утицали на то да постане оно што је данас.

Ангела Доротеја Каснер рођена је 17. јула 1954. године у Хамбургу. Свега неколико недеља после тога, њен отац Хорст, лутерански свепштеник, преселио се са породицом у Квицов, мали град у Бранденбургу, одакле се три године касније отиснуо у Темплин, мали град северно од Берлина који је припадао тадашњој комунистичкој Источној Немачкој. Са 19 година, Ангела уписује студије физике на универзитету у Лајпцигу, а 13 година касније стиче докторат из квантне хемије. У међувремену се удала за колегу Улриха Меркела, од кога се растала 1981. Када је аплицирала за позицију предавача у једној школи, пришли су јој агенти Штазија, озлоглашене тајне полиције који су јој понудили посао. Меркелова их је одбила, пише "Политико".

1989: На дан пада Берлинског зида опуштала се у сауни

Када је 9. новембра 1989. срушен Берлински зид, многи источни Немци похитали су на границу како би прославили. Међутим, Меркелова је била тамо где и сваког четвртка - опуштала се у сауни. - Био је четвртак, мој дан за сауну. То никада нисам пропуштала - рекла је немачка канцеларка у интервјуу који је дала за британски "Гардијан". Пад Берлинског зида није пореметио њену "сауна рутину", али крај хладног рата јесте означио почетак њене политичке каријере. Тада 35-годишња Меркел постаје активиста политичког покрета десног центра по имену "Демократско буђење". Њен први посао био је да отпакује пошиљку нових компјутера и инсталира их у канцеларијама.

Врећаста сукња и "гладијаторке"

Годину дана касније, Демократско буђење се спаја са Хришћанско-демократском унијом (ЦДУ), а Ангела Меркел постаје заменик портпарола владе Немачке демократске републике под Лотаром де Мезијером. Први и последњи изабрани премијер НДР једном приликом је рекао да је "Ангелина појава била потпуно сива и непрепознатљива". - Уопште није марила на спољашњи изглед. Изгледала је као просечан источнонемачки научник, са врећастом сукњом, сандалама 'гладијаторкама' и кратком фризуром - рекао је Де Мезијер, који је чак замолио свог шефа кабинета да Ангели купи неку "допадљивију одећу". Исте године, Меркелова бива бирана као посланик Бундестага.

1991: Министарска фотеља

Хелмут Кол, чувени канцелар Немачке који ће касније оптужити Меркелову да "уништава његову Европу", тада постаје њен политички ментор. Чак јој је и тепао са "меин Мäдцхен" (моја девојка). Меркелова постаје министар за жене и омладину. Три године касније, Ангела Меркел постаје федерални министар за животну средину. Према речима њеног покојног биографа Герта Лангута, заплакала је током преговора на конференцији о глобалном загревању у Уједињеним нацијама, а смирио је њен дугогодишњи асистеннт Боте Бауман. Герхард Шредер, социјалдемократа који је био канцелар Немачке од 1998-2005, назвао је Меркелову "жалосном министарком". Међутим, Ангела је имала план за Шредера. - Сатераћу га у ћошак, баш као што је он урадио мени. Треба ми још времена, али једног дана ће доћи моменат за то. А ја се унапред радујем - рекла је немачком фотографу Херлинди Кебл.

1998: Генерални секретар ЦДУ

Дани Хелмута Кола на месту канцелара били су одбројани. Иако је ЦДУ губио популарност, Меркелина је расла. Новембра 1998. године бива изабрана за генералног секретара партије. Касније те године удала се за хемичара Јоакима Сауера, свог тада већ дугогодишњег партнера.

1999: Ауфидерзен, Хелмуте

Скандал око анонимних донација ЦДУ, познатији у немачкој штампи под именом "Сцхwарзгелдаффäре" (Афера црног новца), натерао је Меркелову на одлучујући потез. У скандал су били умешани и Хелмут Кол и Волфганг Шојбле, тадашњи лидер партије а данас министар финансија Немачке. Без консултације са Шојблеом, Меркелова је написала ауторски текст за "Франкфуртер алгемајне цајтунг" у коме ургира на лидере партије да наставе даље и дистанцирају се од "умрљане Колове заоставштине".

Кол је тај потез видео као забадање ножа у леђа. Неколико месеци касније, Меркелова смењује Шојблеа и постаје лидер ЦДУ.

2000: Лидер

Након Шојблеове оставке, Меркелова је пред собом имала чист пут да постане лидер партије. У априлу је изабрана са 895 од 937 гласова, чиме је постала прва жена на тој позицији у Немачкој.

2002: Џомбасти почеци и судбоносни доручак

Меркелине прве године на месту лидера ЦДУ нису биле нимало лаке. Игра моћи је тек почињала, а у другом углу ринга стајао је Едмунд Стојбер, тадашњи лидер баварске Хришћансо-социјалне уније (ЦСУ). На сада већ чувеном доручку са Стојбером у његовом дому у Волфратшаузену, Меркелова одлучује да се повуче из трке за заједничког кандидата обе партије на изборима за канцелара у корист Стојбера. Оно што је у први мах изгледало као пораз, заправо је на дуге стазе била победа за Ангелу. Стојбер је доживео дебакл, а самим тим постао слабији у односу на Меркелову у савезу две партије.

2005: Прва жена канцелар у историји Немачке

Парламентарни избори 2005. нису произвели јасног победника: Коалиција ЦДУ/ЦСУ освојила је тек један проценат више од СПД. Међутим, након што је канцелар Шредер поднео оставку, Меркелова је преузела на себе улогу стваратељке огромне коалиције: ЦДУ/ЦСУ/СПД. Канцеларску фотељу задужила је у новембру и тако постала прва жена на челу Немачке.

2009: Поновни избор

Четири године након историјског момента за Немачку, Меркелин конзервативни блок на изборима осваја најмањи проценат гласова (33,8%) у последњих 60 година, али упркос томе остаје најбројнија група у Бундестагу. ЦДУ/ЦСУ овога пута праве коалицију са либералима из Партије слободних демократа (ФДБ), а Меркелова добија још четири године.

2011: Енергетска прекретница

Меркелова прави озбиљан политички маневар након нуклеарне катастрофе у јапанској Фукушими, и обећава да ће избацити нуклеарну енергију до 2020. Потез је добио назив "Енергиеwенде" (Енергетска прекретница), а четврта светска економија у том тренутку постаје пионир у производњи обновљиве енергије, с циљем да тај тренд прошири и изван граница ЕУ.

2011: Грекос и Ангела

У тренутку избијања грчке економске кризе, све очи биле су упрте у Ангелу Меркел и Немачку, као највећег кредитора задужене медитеранске земље. Тиме се судбина 11 милиона Грка нашла у рукама немачке канцеларке. Меркелова је желела да Грчка остане у еврозони, али је заузврат захтевала велике економске реформе. Под притиском осталих ЕУ лидера, сложила се да се креира пакет мера помоћи којим се Грчка спашава од банкрота, уз чувену реченицу: Ако евро падне, онда пада и Европа.

2013: Сага Меркел - 3. део

Победа на парламентарним изборима, трећа у низу, значила је да Меркелова постаје тек трећи канцелар који ће дуже од декаде бити на власти, након чувених Конрада Аденауера и Хелмута Кола. ЦДУ/ЦСУ коалиција постиже најбољи резултат још од 1990. и са скоро 42% гласова суверено осваја изборе, са свега пет посланичких места мање од апсолутне већине у Бундестагу. Либерали из ФДП доживљавају дебакл са премало гласова, те се Меркелова окреће СПД-у, с којим поново формира велику коалицију.

2013: Уживо из Мериленда - Ангелини позиви на радару НСА

Едвард Сноуден и Џулијан Асанж откривају вест која је затресла политички свет: ЦИА и НСА под патронатом америчке владе годинама су прислушкивале телефоне светских лидера, међу којима и разговоре Ангеле Меркел. - Шпијунирање међу пријатељима никада није и неће бити прихватљиво - рекла је Меркел. Скандал је иазвао велике тензије у односима дотадашњих савезника, али на крају није довео до кривичне одговорности: Немачки државни тужилац одустао је од тужбе 2015. године.

2015: "Ми то можемо"

Таман кад се чинило да се свет напокон опоравио од тешке кризе изазване крахом финансијског тржишта, Европу је задесила нова: овога пута мигрантска, најгора од ИИ светског рата. Меркелова усваја привремену "политику отворених врата" за сиријске избеглице, услед које Немачка постаје земља са највећим бројем тражилаца азила у ЕУ, и са више од милион прихваћених избеглица.

Меркелин потез охрабрио је милионе избеглица које су похрлиле ка западној Европи, с чиме су дошле и велике безбедносне претње. Канцеларка, која је тада увелико носила надимак "Мутти" (мајка), нашла се на удару жестоких критика, како у својој партији, тако и ван ње. Ипак, до краја је бранила свој став, а кризу је обележила њена реченица: "Wир сцхаффен дас” (Ми то можемо). Њен потез наишао је на хвалоспеве и осуде широм света. Магазин "Тајм" прогласио ју је "Особом године", написавши да је "урадила нешто што већина политичара никада не би смела".

2017: Лидер слободног света

Меркел је први пут срела Доналда Трампа почетком године, два месеца након председничких избора у САД. Након веома блиске везе са Обамом, наставак пријатељства с његовим наследником није био нимало лак. Трампова "Америка на првом месту" политика декларисала га је као десничара на челу САД", чиме је Ангела Меркел лансирана на позицију "лидера слободног света", како ју је углавном назвао и сам Барак Обама.

2017: Глас о геј браковима

У неочекиваном гласању, Бундестаг легализује истополне бракове на последњем заседању пред изборе. ЦДУ је дуже од деценије блокирао гласање, на челу са Меркеловом која се снажно противила. Међутим, пред гласање је позвала све посланике да "гласају по својој савести, без обзира на став партије", рекавши да ће она гласати против. Закон је усвојен, а многи коментатори у Немачкој запазили су да је Меркел на тај начин учврстила своју позицију" самом чињеницом да је омогућила гласање. Ако су анкете у праву, Меркелино политичко путовање јопш није готово. Где ће Ангела одвести Европу и свет, знаћемо након 24. септембра. Погледајте ОВДЕ Трампов говор који је уздрмао планету. Извор: Блиц