Истим решењем, Апелациони суд је наложио да му понови пред Специјалним судом у Београду за утају пореза због битних повреда одредби кривичног поступка, повреде Устава Србије као и Европске конвенције о људским правима.
У одлуци која је објављена на сајту Апелационог суда наводи се да је судско веће ову одлуку донело једногласно.
Укинутим делом пресуде Мишковић је 20. јуна 2016. био осуђен због кривичног дела утаја пореза извршена помагањем.
По налажењу Апелационог суда нема доказа да је Мишковић извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у вези са путарским предузећима.
У осудујућем делу пресуде, који је укинут, по налажењу Апелационог суда, првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка "будући да су у образложењу пресуде изостали разлози о одлучним цињеницама, а они разлози који су дати су у знатној мери нејасни и противуречни".
Суђење ће му се сада поновити само по делу оптужнице тужилаштва за организовануи криминал која га терети за помагање сину Марку у утаји пореза по одбитку од капиталног добитка из пословања путарских предузећа.
Поводом укидања дела пресуде који се односи на пореску утају Апелациони суд је подсетио да је Мишковић проглашен кривим да је извршио кривична дела утаја пореза у помагању, јер је својим саветима помогао сину Марку - власнику правног лица помогао да прикрије чињенице које су од утицаја на утврђивање тих обавеза и тиме избегне плаћање обавеза по добитку „Мера Инвестмент Фунд Б.В.“.
Апелациони суд је навео и да првостепени суд није дао јасне и несумњиве разлоге којим је то саветима Мирослав Мишковић помогао сину да изврши кривично дело, ако се има у виду одбрана окривљеног, као и саоптужених према којима је поступак раздвојен, да је привредно друштво Мера Инвестмент основано и регистровано у Републици Србији по свим прописима важецим у Републици Србији, да је куповина акција од стране 'Мера Инвестмент Фунд Б.В.' из Холандских Антила, а затим унос акција као повећање капитала 'Мера Инвестмент' било регистровано код свих државних органа и уписано као промена у Агенцији за привредне регистре у Републици Србији.
Такође, тај суд је закључио да је првостепени суд у осуђујућем делу повредио закон, јер је своју осуђујући одлуку засновао на аутентичном тумачењу Закона о порезу на добит предузећа и Закона о пореском поступку и пореској администрацији, као и на обавештењу Министарства финансија и привреде, односно организма две друге гране власти.
Апелациони суд је указао да из списа предмета произлази да се Специјални суд дописом обратио Народној скупштине Србије и Министарству финансија и привреде, у којима је директно тражио одговоре на спорна правна питања на која није имао одговор ни након бројних изведених доказа одбране и тужилаштва за организовани криминал, саслушаних бројних сведока, струцних саветника, вештака, те правних мишења бројних стручних саветника из области пореске политике.
Реч је о два питања: да ли у конкретном случају остварен капитални добитак и да ли је постојала обавеза обрацуна пријављивања и плацања пореза по одбитку за капитални добитак и за кога.
По ставу Апелационог суда овакво поступање првостепеног суда је противно Законику о кривичном поступку, Уставу Србије, као и Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода.
Аплеациони суд је указао да, ако се током кривичног поступка појави спорно правно питање од којег зависи примена кривичног законика, суд који суди у кривичном поступку може сам решити то питање.
Поред тога, попуњавање правних празнина се врши од стране редовних судова у поступцима у којима се појављују, па је суд је дужан да на тај начин надомести недостатке правне норме, навео је Апелациони суд.
"Оваквим поступањем (Специјалног) суда је дошло до повреде члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода којом је зајемчено право на правично суђење и као и повреде члана 4. Устава Србије којим је установљено начело поделе власти и гарантована независност судске власти у односу на законодавну и извршну", истакао је Апелациони суд.
Стога се, како се додаје, у конкретном слуцају, не ради само о формално правном недостатку - ко је овлашћен да тражи тумачење, већ о суштинској повреди закона будући да суд тражи да му орган друге гране власти протумачи одредбу закона, од чега, на послетку зависи одлука у судском поступку који је у току.
Мишковићу је суђење због здравствених проблема у децембру 2015. године раздвојено од процеса против његовог сина и осталих оптужених.
Апелациони суд је данас правоснажно ослободио од оптужби за излачење пара из путарских предузећа и Марка Мишковћа и Мила Ђурашковића, којиома ће се суђења поновити такође за утају пореза.
Ђурашковићу ће се поново судити и за оштећење Фабрике мазива из Крушевца.
Мишковић и Ђурашковић ухапшени су децембра 2012. управо под сумњом да су извлачењем новца из путарских предузећа довели до њихове пропасти.
Прочитајте ОВДЕ зашто је тужилаштво обуставило поступак испитивања порекла стана Александра Вулина?
Извор: Танјуг
