Jelica Putniković, urednica „Balkan magazina“ i stručnjak za energetiku, objašnjava da je našoj zemlji jako bitno da obezbedi finansiranje, iako za sada nema informacija koliko bi krak „Turskog toka“ od Bugarske ka Srbiji koštao. Neki plan je, kako kaže, da se trasom koja je zamišljena još u projektu „Južni tok“, napravi trasa za gas koji bi do Srbije stizao putem „Turskog toka“.
„Sigurno je da bi bilo dobro da Ankara bude zainteresovana da finansira izgradnju gasovoda kroz našu zemlju ili da na neki drugi način učestvuje u realizaciji toga, jer kada gas stigne do crnomorske obale u Turskoj, on će 180 kilometara ići turskom teritorijom, a posle toga do gasnog haba. Ne znam koliko bi tačno u kilometraži trebalo da ide do bugarske granice, ali pretpostavljam da i tu postoji interes Turske da naplati tranzit tog gasa na svojoj teritoriji. Naravno, što gasa bude više, Ankara će moći više da naplati, odnosno da obezbedi sebi neke dodatne prihode.
Sigurno je da su gasovodi ono što ima političku notu, oni su geostrateški objekti, koji ipak vode smanjenju tenzija i verujem da će, kada budu napravljeni gasovodi preko Balkana, to pomoći da se malo sredi i politička situacija u balkanskim zemljama“, napominje Jelica Putniković.
Diplomata Srećko Đukić kaže da se Ankara, nakon što je propao gasovod „Južni tok“, snažno zalagala da „Turski tok“ dopre do središta Evrope.
„Turska sve vreme daje punu političku podršku izgradnji tog gasovoda preko balkanskih zemalja — Grčke, Bugarske, Srbije, Makedonije. Iako trase još nisu utvrđene, ključno pitanje kako političke, tako i eventualne finansijske podrške Turske, jeste odnos Brisela prema ’Turskom toku‘. Kada kažem Brisel, mislim na Evropsku uniju i na Sjedinjene Države, a one se po pitanju ’Turskog toka‘ nisu izjasnile“, kaže Đukić.
To je za Srbiju vrlo zabrinjavajuće, dodaje diplomata.
„Potrebni su razgovori na tu temu u Briselu, jer već sada postoje nagoveštaji da centralna Evropa čak razmatra mogućnost izgradnje ’Severnog toka 3‘. Dakle, južna Evropa, Balkan, ostaju potpuno u zapećku, ostaju potpuno bez gasa i kao energenta i kao sirovine 21. veka. To zaista postaje veoma veliki problem, jer je poznato da je ovih dana u Srbiji problem kako da obezbedimo grejanje za zimu i mi sada hrlimo u šume, sečemo ih i grejemo se kao da je posleratno vreme. To je u potpunoj disproporciji sa onim što se dešava u Evropi“, ukazuje Đukić.
On se slaže da Turska ima veliki interes da se sa njene teritorije transportuje gas za Evropu.
„Erdogan tu igra jednu vrlo aktivnu ulogu i u takmičenju sa Bugarima on je tu utakmicu dobio. Mislim da će Turskoj, ako ima finansijskih mogućnosti, biti u interesu čak i da finansira neki deo tog gasovoda. Međutim, to je sada jedna složenija priča turskih odnosa sa Evropskom unijom, čiji će gasovod biti na teritoriji balkanskih zemalja“, napominje Đukić.
Diplomata podseća da Brisel nije dozvolio da ruski gas „Južnim tokom“ potekne preko balkanskih zemalja.
„Pitanje je da li će, na primer, konzorcijum koji bude gradio gasovode preko Bugarske, što je već teritorija EU, pozvati i Tursku i da li će Ankara imati interesa da se priključi tom konzorcijumu za izgradnju gasovoda od Turske do centralne Evrope“, kaže Đukić.
Jelica Putniković podseća da je ruski „Gasprom“, poučen lošim iskustvom sa blokiranjem „Južnog toka“, počeo pregovore sa Bugarskom, Mađarskom i Srbijom, zemljama koje su na trasi potencijalnog gasovoda koji bi gas iz drugog kraka „Turskog toka“ vodio do evropskih potrošača.
Pročitajte OVDE šta je za Erdogana najvažnije za investicije u Srbiji?
Izvor: rs.sputniknews
