Ovo, za "Novosti", kaže prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić. Uprkos tvrdnjama Bedžeta Pacolija da je Prištinu upravo priznao i Madagaskar, Dačić je, ipak, optimista nakon ministarske konferencije Međunarodne organizacije Frankofonije, koja je proteklog vikenda održana u Parizu.
- Proverićemo sve oko Madagaskara, ali borba traje. Suočavamo se sa moćnim protivnicima i njihovim zaštitnicima. Zemljama se preti, protestuje se kod svih država koje su povukle priznavanje, nude im se različite stvari.
Na osnovu čega onda bazirate optimizam da će uslediti nova povlačenja priznavanja?
- Nastavićemo našu borbu. Razgovarao sam sa ministrima spoljnih poslova niza zemalja koje nisu priznale Kosovo i njihova pozicija je jasna i čvrsta. Razgovarao sam i sa ministrima nekih zemalja koje su priznale Kosovo i mislim da može da dođe do preispitivanja tih odluka. Naravno, neću pominjati koje su to zemlje, jer ne bih da pomažem Prištini.
U Srbiji za to vreme traje unutrašnji dijalog o Kosovu. Kakvo bi, po vašem miljenju, bilo rešenje za ovo veoma osetljivo pitanje?
- Svoje privatne stavove sam iznosio više puta. Cilj unutrašnjeg dijaloga je da se iznesu svi stavovi vezani za to šta bi moglo da predstavlja trajno rešenje. Da bi do toga došlo, druga strana treba da prihvati da se o tome razgovara. A Priština smatra da nema o čemu da se razgovara i da je, kako kažu, nezavisnost nepovratna. Pokazalo se da to nije tačno. Tajvan je svojevremeno priznalo više od 80 zemalja, a sad je taj broj veoma mali.
Koliko je realno da se SAD uključe u dijalog Beograda i Prištine i hoćemo li mi, u tom slučaju, zvati Rusiju?
- SAD su uvek bile uključene u dijalog na posredan način. Dok sam ga ja vodio, kada sam bio premijer, uvek je predstavnik SAD u to vreme navodno slučajno bio u Briselu. NJihova ulogu je u nekim momentima bila i pozitivna, kad je trebalo pritisnuti Prištinu da prihvati određena rešenja. Predlog EU, koji je na kraju podržao i Boris Tadić, bio je da se dijalog prebaci na Uniju. Ako bi se sad menjao format dijaloga, to bi podrazumevalo neku novu odluku. Onda bi i druge zemlje tražile da učestvuju, a i Srbija bi imala određene predloge.
Hoće li predsednik Aleksandar Vučić sledećeg meseca u Moskvi i o tome razgovarati sa ruskim kolegom Putinom?
- Razgovaraće se o svim temama. Srbija ima jasne i principijelne stavove i upravo zbog toga se često nalazimo pod pritiskom. Ali sposobni smo da ih izdržimo. Rukovodimo se isključivo sopstvenim interesima. A naši interesi su da idemo u EU, ali da ne vodimo antirusku politiku. Nikada nećemo napustiti naše prijatelje kao što su Rusija i Kina.
Da li presuda Mladiću ponovo može da nas suoči s nekom rezolucijom SB u kojoj bi pokušali Srbe da optuže za genocid?
- Verovatno postoje zemlje koje će nešto takvo pokušati. Ovo ne može da bude presuda koja se odnosi na jedan narod, niti na Republiku Srpsku. Naročito zato što su ostali nekažnjeni zločini nad srpskim narodom, pa i genocid nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu. Na desetine hiljada Srba je poginulo u Hrvatskoj, u BiH i na Kosovu. Moram jasno da upozorim da te zemlje, koje bi tako nešto pokrenule, ne mogu da imaju sa naše strane tretman prijatelja.
Očekujete li takve pokušaje iz Sarajeva?
- Članovi Predsedništva BiH dolaze u posetu predsedniku Vučiću u prvoj polovini decembra i nadam se da ćemo se više okretati budućnosti, nego da se bavimo prošlošću.
S Rusima kao sa Amerikancima
Kakav će biti status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu?
- To pitanje je primer velike politizacije. Treba da bude rešeno kako se inače rešava međunarodno prisustvo u skladu s Bečkom konvencijom. Kao što predstavnici američkih snaga, NATO ili Međunarodnog crvenog krsta imaju određene statuse, tako bi to trebalo da bude i sa Srpsko-ruskim humanitarnim centrom. Nikada nije bilo reči o diplomatskom statusu, već o statusu službenika u ambasadama. Isto što piše i za američke trupe.
Sprečiti politizaciju
Kosovo su u Frankofoniju primili kao posmatrača pre tri godine, gde mi taj status imamo od 2006?
- Bili smo protiv njihovog prijema. Ali Srbija ne odlučuje o tome, već samo punopravni članovi. Na svakom sastanku damo svoju interpretativnu izjavu da to što je Kosovo postalo posmatrač ne prejudicira njegov status. Zato je važno naše prisustvo na ovakvim skupovima.
Ukoliko Priština do februara iduće godine, kada se navršava deset godina otkad je jednostrano proglasila nezavisnost, ne bude napredovala u međunarodnom pogledu, Kosovo će održati referendum za pripajanje "matici". Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
