Najnovije

Ruska operacija u Siriji - ključne tačke operacije rušenja terorista i šansa za mir

Posle više od dve godine antiterorističkih operacija u Siriji, Rusija povlači svoje trupe. RT pravi pregled dešavanja i uspeha vojne kampanje, a koja je odigrala ključnu ulogu u porazu terorista i pomogla naporima sirijskog pomirenja.

Ruski vojnici u bazi Hmejmim (Foto: RIA)

Ruska vojna operacija u Siriji pokrenuta je 30. septembra 2015. godine, nakon zvaničnog zahteva sirijske vlade za pomoć u borbi protiv džihadista koji su pokušali da zauzmu zemlju. Sada, više od dve godine kasnije, predsednik Vladimir Putin naredio je povlačenje "značajnog dela" ruskog vojnog kontingenta. Putin je o povlačenju saopštio tokom iznenadne posete sirijskoj vazduhoplovnoj bazi Hmejmim u kojoj su stacionirane ruske snage, nakon poraza snaga terorista u Siriji. Ruske specijalne snage, vojna policija, timovi deminera i 25 aviona napuštaju Siriju, iako će Centar za pomirenje u Siriji, kao i baza Hmeimim i baza za snabdevanje u Tartusu, nastaviti svoj rad.

Oslobađanje Alepa

Nekada najveći grad u Siriji Alepo, bio je mesto intenzivne borbe između Sirijske vojske i brojnih militantnih grupa od 2012. godine. U vreme početka ruske operacije, grad je bio podeljen na dva približno jednaka dela, a Sirijska vojska je branila zapadni deo, a militanti su imali pod kontrolom istočni. Dok su mediji na zapadu predstavljali deo grada koji je bio kao uporište "umerene" opozicije, ta oblast je zapravo bila utočište snagama Al-Nusra fronta - podružnice Al-Kaide - kao i drugih radikalnih džihadističkih grupa.
U 2015. godini ruska vazdušna kampanja je pomogla da se probije blokada vojne vazduhoplovne baze Kuvajres od strane terorista istočno od Alepa. Sirijska vojska je potom na jesen 2016. godine ušla u grad sa krvavim ulicama, koji su militantni svakodnevno granatirali, a takođe ubijali i civile. Ofanziva je omogućila da militanti pobegnu iz Alepa, a okoreli džihadisti su nastavili da sprečavaju civile da pobegnu kroz humanitarne koridore koje je organizovala ruska vojska. Damask je pristao na organizovanu evakuaciju preostalih okruženih militanata i članova njihovih porodica, što se pokazalo uspešnim uprkos pokušajima opstrukcije.
Operacija oslobađanja Alepa, koja je bila podržana ruskim vazdušnim udarima, uglavnom je dobila negativnu pokrivenost u zapadnim medijima, a reporteri i političari su optuživali Moskvu za "ratne zločine" i da stvara "humanitarnu katastrofu". Oslobađanje grada u decembru 2016. predstavljeno je kao "pad" i "uništenje", pošto su mediji odabrali snimke srušenih zgrada, a ne prizore civila Alepa koji slave na ulicama. Na kraju, taj narativ je propao, dok su desetine hiljada izbeglica počele da se vraćaju u grad, a odmah je počela i obnova razorenih područja i infrastruktura grada.

Teška pobeda u Palmiri

Svetska baština Palmire je zauzeta od strane terorista u maju 2015. godine, kada su sirijske trupe pretrpele lanac poraza širom zemlje. DŽihadisti su uništili nekoliko drevnih spomenika i koristili Palmiru kao mesto za masovna pogubljenja, prikazana u njihovim propagandnim video zapisima.
Sirijske trupe podržane od strane ruskih snaga prvo su zauzele Palmiru u martu 2016. godine, dok su ruski demineri pažljivo deminirali grad koji je u velikoj meri bio miniran, te spasavali grad od daljeg uništenja. Palmira je po drugi put izgubljena u velikoj terorističkoj ofanzivi u decembru 2016. godine, iako je žestok otpor sirijske vojske zaustavio dalji napredak terorista na desetak kilometara od vojne vazduhoplovne baze Tijas. Teroristi su potom bili u gradu nekoliko meseci, dok su sirijske snage potom vratile kontrolu nad gradom u martu 2017. godine.
Tokom sirijskog sukoba, drevni grad je bio svedok ne samo džihadističke brutalnosti, nego i scena poput ruskog simfonijskog orkestra, na čelu sa svetski poznatim dirigentom Valerijem Georgijevom, koji je nastupio u drevnom amfiteatru Palmire. Palmira je takođe postala mesto herojskih dela - priča o junačkom podvigu ruskog oficira koji je nakon što je ostao u okruženju pozvao artiljerijsku vatru na sebe.


Oslobađanje Deir ez Zora i nestanak "Islamske države"

Grad Deir ez Zor postao je pravi simbol sirijskog otpora, koji je skoro tri godine bio pod opsadom terorista. Sirijske trupe držale su centralne delove grada, susedne vojne baze i aerodrom, pri čemu je stanovništvo dobijalo osnovne namirnice za život pomoću ruskih aviona koji su izbacivali humanitarni teret.
Opsada je konačno prekinuta početkom septembra 2017. godine, nakon brzog napredovanja sirijske vojske. Rusija, koja je saopštila da je Deir ez Zor prelomna tačka u borbi protiv terorista u Siriji, takođe je pretrpila gubitke u bici za ovaj grad, uključujući i visoke oficire. General-potpukovnik Valerij Asapov, savetnik koji je pomagao sirijskoj vojsci, ubijen je zajedno sa dvojicom svojih pomoćnika u granatiranju komandne tačke.
Uspešna kampanja otvorila je puteve za dugoročnu humanitarnu pomoć, omogućavajući sirijskoj vojsci da povrati kontrolu nad velikim delovima zemlje. Uprkos terorističkim pokušajima da pokrenu kontra-ofanzivu kako bi poništili uspeh sirijske vojske i njenih saveznika, sva glavna naselja pored reke Eufrat bila su oslobođena do kraja novembra 2017. godine. Napredak sirijskih trupa, kao i kurdske milicije, imao je značajnu podršku Rusije, a strateška avijacija ruskih snaga gađala je terorističke ciljeve gotovo svakodnevno.

Borbeni test ruske vojne tehnike

Sirijska antiteroristička operacija bila je prvi veliki inostrani angažman ruske vojne tehnike u post-sovjetskoj eri. Kampanja je postala teren za testiranje savremenog ruskog oružja, dok je neka tehnika iz sovjetske ere prvi put bila u akcijama.
Napredno oružje poput krstarećih zemlja-zemlja raketa "Kalibar" i strateških krstarećih raketa dugog dometa vazduh-zemlja "Kh-101", bilo je korišćeno u više navrata protiv terorističkih ciljeva visokog prioriteta, uključujući podzemne baze i skladišta municije, te je pokazalo visoku preciznost i razarajuće dejstvo. Najnovije modifikacije "ikona" borbenih aviona, kao i nove ruske bespilotne letelice i helikopteri Mi-28N "Noćni lovci", bili su sastavni deo akcija u ovoj kampanji.
Veteran strateške avijacije Tu-95MS, avioni Tu-160 i nosač aviona "Admiral Kuznjecov" takođe su po prvi put učestvovali u stvarnim vojnim operacijama.

Humanitarni napori i šansa za mir

Pored pružanja vojne podrške, Rusija se aktivno angažovala u humanitarnim aktivnostima u Siriji, pružajući neophodnu pomoć zemlji pogođenoj ratom. Ruski demineri su uklonili na hiljade eksplozivnih naprava koje su teroristi ostavili za sobom, a Moskva je takođe posvećena postizanju trajnog prekida vatre između snaga sirijske vlade i umerenih pobunjenika.
Ruski centar za pomirenje u Siriji je osnovan u februaru 2016. godine, distribuirajući humanitarnu pomoć i olakšavajući sporazume o prekidu vatre između zaraćenih strana. Od septembra 2017. godine, više od 2.000 sirijskih sela, naselja i gradova pod kontrolom pobunjenika obuhvaćeno je sporazumom o primirju sa sirijskom vladom.
Moskva je takođe predvodila međunarodne diplomatske napore da se mir dovede u Siriju, a zajedno sa Iranom i Turskom je pokrovitelj mirovnih pregovora u Astani. Trostrani format je okupio predstavnike sirijske vlade i naoružanih opozicionih grupa za pregovarački sto - nešto što raniji napori međunarodne zajednice nisu uspeli.
Tri nacije su složne u svojim namerama da uspostave trajni mir u Siriji, pri čemu je predsednik Putin održao sastanak u Sočiju sa turskim kolegom Redžepom Taipom Erdoganom i iranskim kolegom Hasanom Rohanijem gde su doneti stavovi o daljem procesu pomirenja.
"Militanti u Siriji su dobili odlučujući udarac, a sada postoji realna šansa da se okonča višegodišnji građanski rat", rekao je Putin tokom sastanka.
Lideri su se složili da nacionalni kongres, koji predstavlja sve delove sirijskog društva, treba održati u Sočiju, gde bi trebalo odlučiti o budućnosti zemlje - i pre toga, svi sukobi u Siriji moraju prestati. Pre trostranih razgovora, Putin se je tokom neočekivane posete Siriji, susreo sa sirijskim predsednikom Bašarom Asadom. Asad je naglasio, da zbog ruske podrške u borbi protiv terorizma Sirija i dalje postoji kao država.
Moskva neće dozvoliti terorističke napade biološkim oružjem. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: RT, Vostok
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA