Rusija počinje da se udaljava od oslanjanja na svoje nestrateško nuklearno oružje, jer počinje da razvija novo oružje dugog dometa sa preciznim vođstvom, kao što je krstareća raketa “Kalibr”. Na kraju, Rusi se nadaju da će koristiti hipersonično oružje dugog dometa za konvencionalno odvraćanje dugog dometa.
“Zbog dobijenog zaleta u oružju sa visokom preiznošću i trenutnim istraživanjem u hipersoničim raketama, glavni deo zadataka strateškog odvraćanja može se preneti iz nuklearne na ne-nuklearnu sferu“, rekao je ruski šef generalštaba general Valerij Gerasimov na sednici odbora Ministarstva odbrane Rusije 7. novembra.
Kao što je predviđeno od strane mnogih analitičara koji se fokusiraju na rusku vojsku, Kremlj se udaljava od oslanjanja na svoje nuklearno oružje jer se poboljšavaju njihove metode konvencionalnog napada.
Tokom proteklih pet godina, oružane snage su napravile proboj u oružju visoke preciznosti dugog dometa. Već se isporučuju raketni sistemi Iskander-M, kao i podvodni i površinski ratni brodovi sa raketnim sistemima “Kalibr”. Avioni dugog dometa su nadograđeni da rade sa novom krstarećom raketom Kx-101.
Tokom 1990-ih i početkom 2000-ih godina, pogotovo nakon intervencije NATO-a na Kosovu bez sankcionisanja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Rusija je razvila doktrinu u kojoj bi prvo koristila nuklearno oružje da “deeskaliranje“ konflikta. Ova strategija je usvojena 2000. godine, iako je, prema podacima Centralne obaveštajne agencije, ova doktrina nastala 1997. Ideja je bila da bi opasnost od ograničene odbrambene nuklearne odmazde čak i protiv konvencionalnog agresora prisilila tu napadačku silu da odstupi.
Iako ruska strategija deeskalacije nije postala široko poznata na Zapadu sve do objavljivanja “Vojne doktrine Kremlja” 2010. godine, taj dokument je zapravo povećao prag Moskve za korišćenje nuklernog oružja.
Dok je dokument iz 2000. godine dozvoljavao njihovu upotrebu u “situacijama kritičnim za nacionalnu bezbednost“ Rusije, izdanje iz 2010. godine ih je ograničilo na situacije u kojima je ugroženo samo postojanje države.
Međutim, Rusija je samo nameravala da koristi doktrinu deeskalacije sve dok ne bude mogla da ponovo izgradi svoje konvencionalne snage i razvije oružje visoke preciznosti dugog dometa, kao što je to CIA istakla u svom izveštaju, koji datira iz 2000-te.
Zaista, ruska vojna doktrina iz 2000-te je okarakterisala ograničenu upotrebu nuklearnog oružja kao mere zaustavljanja na koje se treba oslanjati samo dok Rusija ne bude razvila moderniju mogućnost konvencionalnog udara.
Izgleda da su Rusi počeli da se udaljavaju od svog oslanjanja na nuklearno oružje već početkom 2013-te, kada vežbe “Zapad”, te godine, nisu sadržale to oružje.
To nagoveštava da je Moskva stekla više poverenja u svoje konvencionalne mogućnosti. Kako te mogućnosti nastavljaju da se poboljašavju, verovatno je da će se Rusija manje oslanjati na svoje nuklearno oružje.
Pročitajte OVDE odakle će Rusi zagospodariti Mediteranom pomoću svoje nove baze?
Izvor: Webtribune.rs
