Kako je i zvanično potvrđeno, Evropska komisija donela je 'zaštićeni dokument' prema kojem Srbija ne može ući u Evropsku uniju sve dok ne reši granične sporove sa državama u regionu. Prema tom dokumentu, Srbija, ukoliko hoće da uđe u EU, mora da prihvati zahtev zvaničnog Zagreba i prepusti Hrvatskoj čak 10.000 hektara zemljišta sa srpske strane Dunava u regionu Apatina! To bi, konkretno, značilo da državna granica sa sredine Dunava bukvalno bude pomerena do rubnih naselja ovog srpskog grada!
Odredili čak i rok
Evropska komisija na čijem čelu je Žan-Klod Junker očekuje od Srbije da Hrvatima mirno preda zemlju oko Apatina, uključujući i luku, marinu i brodogradilište!?! U protivnom, upozoravaju iz EU, Srbija i Hrvatska moraće ovaj problem da reše arbitražom ili pred Međunarodnim sudom u Hagu!?!
Kako prenosi zagrebački "Jutarnji list", otvoreno pitanje granica između Hrvatske i Srbije trebalo bi rešiti najkasnije do 2023. godine, kako bi Srbija mogla da zaključi pregovore i postane članica EU 2025. godine.
"Ovaj nacrt je zaštićeni dokument, a konačna verzija trebalo bi da se usvoji i objavi u februaru sledeće godine, kako je najavio predsednik EK Žan-Klod Junker. U toj strategiji stoji: 'Postoje važni bilateralni sporovi između država regiona koji su preostali za rešavanje. EU neće uvoziti te sporove. Trajno rešenje treba pronaći pre nego što država uđe u EU. U slučajevima gde sporovi ne budu rešeni, strane ih moraju predati bezuslovno konačnoj arbitraži ili Međunarodnom sudu pravde i u potpunosti poštovati presude", prenosi "Jutarnji list" tekst 'zaštićenog.
Komentarišući ove navode, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da problemi sa Hrvatskom nisu mali, ali da još nismo došli do faze za arbitražu.
- Granica između dve države logično treba da ide sredinom Dunava, ali Hrvatska se poziva na nekakve katastarske parcele i misli da granicom treba prelaziti s jedne na drugu stranu reke, što je potpuno nelogično. Iako je dogovor bio da formiramo komisiju koja bi rešavala taj problem, Hrvatska još nije odredila predstavnike. Izgleda da im nije stalo da se ovo brzo završi, ali jeste da to bude tema pred međunarodnom zajednicom. Oni neće rešenje, oni hoće da ucenjuju! Na kraju, nećemo imati drugo rešenje nego da se obratimo nekom za stručno mišljenje - upozorava Dačić.
Jadranka Joksimović, ministarka za evrointegracije, ističe da se pregovorima EU i Srbije ne moraju ispravljati baš sve greške prethodnih proširenja Unije.
- Ovako će se izgubiti kredibilitet procesa. Posebno ako to rade nove države članice uvođenjem bilateralnih pitanja kao uslova, a same su pokazale lošu praksu oko pitanja granica, i to kao članice EU. Više odgovornosti u izjavama i zahtevima ne bi škodilo... - podvlači Joksimovićeva.
Mržnja kao argument
Stevica Deđanski, šef Centra za razvoj međunarodne saradnje, podseća da hrvatsko iskustvo s arbitražom nije baš dobro.
- Zato se oni sada služe ovakvim glupostima. Od njih se svašta može očekivati, jer kad političari u Zagrebu ne umeju da objasne zašto im se ekonomija raspada, onda koriste mržnju prema Srbiji. Toga kod njih nije nikada manjkalo i to tamo donosi poene... - zaključuje Deđanski.
Izbor - Ili EU ili Rusija
Zagrebački "Jutarnji list" prenosi deo evropske strategije u kojoj se lideri regiona podsećaju na to da je članstvo u EU stvar izbora, za koji je potreban politički konsenzus i potpora građana.
"Zato ne bi trebalo da postoji dilema lidera o tome gde pripada Zapadni Balkan i u kojem smeru se kreće. To je očigledno poruka Srbiji, gde se često postavlja pitanje izbora između EU i Rusije", navode ove novine i dodaju da je za Srbiju važna poruka i da će odnose sa Kosovom morati da reši pravno obavezujućim dokumentom.
Koliko se puta Putin kandidovao i pobeđivao na izborima u Rusiji pogledajte OVDE.
Izvor: Informer
