Severna Koreja je izvela nekoliko testiranja, međutim, kako bi pokrenuli nuklearni napad, treba da budu u stanju da naprave bojevu glavu dovoljno malu da stane u jednu raketu.

Severna Koreja je potvrdila da su uspešno smanjili nuklearne bojeve glave, ali to nikada nije verifikovano, i neki stručnjaci sumnjaju u istinitost te tvrdnje.

U 2006, 2009, 2013. godini i u januaru i septembru 2016. Severna Koreja je izvela uspešnih pet nukelarnih testova. Testiranje iz septembra je pokazalo uređaj jačine od oko 10-30 kilotona, a ta proba bi mogla, ukoliko se utvrdi, da bude najjača nuklearna proba na severu ikada. Drugo veliko pitanje je, da li su uređaji, koji se testiraju, atomske bombe ili hidrogenske bombe, koje su mnogo snažnije. Testiranja u 2006, 2009. i 2013. godini su bile probe atomskih bombi. Severna Koreja tvrdi da je testiranje iz januara 2016. bila proba hidrogenske bombe. Stručjaci pak sumnjaju u to, imajući u vidu veličinu zabeležene eksplozije. Detalji petog testiranja još uvek nisu objavljeni.

Plutonijum ili uranijum?

Još jedno pitanje koje se provlači je, koji se materijal koristi prilikom nuklearnih proba. Analitičari veruju da se koristio plutonijum tokom prva dva testiranja, dok se i dalje ne zna šta je korišćeno tokom nuklearnih proba u 2013. godini: da li uranijum ili plutonijum. Uspešno testiranje sa uranijumom bi bio veoma značajan korak unapred za severnokorejski nukelarni program. U martu 2016. godine potparol Pentagona, Piter Kuk, je rekao da SAD ne vide mogućnost da Severna Koreja smanji bojeve glave. Dva dana kasnije admiral Bil Gortni, zadužen za odbhranu američkog vazdušnog prostora, je rekao da bi pametan potez bio da se pretpostavi da Severna Koreja može da "udari" na SAD, uprkos obaveštajnoj službi koja navodi da za to postoji veoma nizak nivo verovatnoće. Profesor Zigfrid Heker sa Stanfroda je rekao da Amerika mora da pretpostavi da je Koreja dizajnirala i demonstrirala nukelarne bojeve glave koje mogu da stanu u neki od projektila kratkog ili srednjeg dometa.

Šta još znamo o nuklearnom programu Severne Koreje?

U planinskom području, u blizini Jongbjona, severno od Pjongjanga, veruje se da se nalaze glavni nuklearni objekti tj. istraživački centri, dok su za testiranja u januaru i septembru u 2016. godini probe najverovatnije bile u mestu Pongi.

SAD i Južna Koreja su rekle da veruju da Severna Koreja ima još lokacija koje su u vezi sa programom obogaćivanja uranijumom, a ta zemlja inače ima bogate rezerve rude uranijuma.

Šta globalna zajednica radi povodom svega?

SAD, Rusija, Kina, Japan i Južna Koreja su angažovane u rundi pregovora sa Severnom Korejom. Bilo je raznih pokušaja da se sklope dogovori o razoružavanju sa Severnom Korejom, ali na kraju ništa od toga nije uspelo da odvrati Pjongjang od daljeg delovanja. U 2005. godini Severna Koreja je pristala da odustane od svojih nuklearnih ambicija u zamenu za ekonomsku moć i političke ustupke. U 2008. godini, kao deo razoružavanja, Severna Koreja je uništila rashladni toranj u Jongbjonu. Ali implementacija samih dogovora se pokazala kao veoma teška i oni su svi zastali u 2009. godini. SAD nikad nisu u potpunosti poverovale da je Sevrna Koreja skroz otkrila sva svoja nuklearna postrojenja, a ta sumnja je pojačana nakon što je predstavljen program obogaćivanja uranijumom u Jongbjonu, navodno za proizvodnju električne energije u elektrani koja tamo postoji. U 2012. godini iznenada je Severna Koreja objavila da obustavljaju nuklearne aktivnosti u zamenu za američku pomoć u hrani. Ali to opet nije sprečilo Pjongjang da pokrene reketu u aprilu te godine. U martu 2013. godine, nakon verbalnog rata sa SAD i sa novim sankcijama UN u vezi sa još jednim nukleanrim testiranjem Severne Koreje, Pjongjang je obećao da će ponovo da pokrene sve objekte u Jongbjonu. Do 2015. godine, dalje operacije na tom mestu su nastavljenje. Reakcije Kine na testiranja se posmatraju kroz lupu, pošto su oni glavni trgovinski partner Severne Koreje, i jedini saveznik. Testiranja iz 2016. godine su iznedrila međunarodnu osudu, uključujući i onu iz Kine, kao i povećanje sankcija. Izvor: Blic