Ko su učesnici "razmatranja", državni sekretar SAD nije hteo da otkrije. Prethodno je šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, izjavio da Moskva nije zainteresovana da se zbog udara Sjedinjenih Država na regularne sirijske snage dovodi u pitanje borba protiv terorizma. Istovremeno je naglasio da će problem tih "udara", a nije imao u vidu samo obaranje sirijskog aviona Su-22, o čemu više možete da pročitate OVDE, pokrenuti u prvom razgovoru sa Tilersonom. Larov je nakon pregovora sa francuskim kolegom, Žan Ivom Drianom, upozorio da "incidenti sa udarima SAD u Siriji liče na težnju da se podrije borba sa terorizmom". On je precizirao da Amerikanci poslednjih godina na sve moguće načine štite sirijsku Al Kaidu i dodao da će i to pitanje otvoriti prilikom susreta sa šefom Stejt departmenta. Avioni američke koalicije su od momenta kada je Ministarstvo odbrane Rusije objavilo da zatvara kanal za dogovore sa Amerikancima radi izbegavanja incidenata u nebu Sirije i da uzima "na nišan" sve što bude letelo zapadno od Eufrata - možda i privremeno - ali prestali da ulaze u vazdušni prosto zapadno od Rake i Deir-ez-Zora. Nakon ulaska ruskog bataljona u Prištinu, ovo je prvi put da su Amerikanci uzmakli pred ruskom vojnom silom. Australija je čak i javno poklekla: objavila je da njeni avionu koji učestvuju u dejstvima koalicionih snaga u Siriji obustavlja letove preko Eufrata. Moskovski ekspert za Bliski Istok Anton Mardasov, međutim, smatra da je još prerano za zaključivanje kako će se narednih dana i nedelja držati Amerikanci. Ruski vojni ekspert Viktor Murahovski procenjuje da su se Amerikanci, u najmanju ruku, štrecnuli. - Mislim da američkim pilotima ne bi bilo lako da im počnu da migaju indikatori koji se uključuju kada je avion 'ozračen' nečijim radarom... Bilo kako bilo, u vazdušnom prostoru Sirije u kojem funkcionišu naša i sirijska PVO i avioni Vazdušno-kosmičkih snaga zasada nema tuđih letelica. Sa demaršom ruskog vojnog vrha, vazdušni prostor Sirije je faktički podeljen: Zapadne zemlje kontrolišu njegov istok, a Rusija i Damask - zapad. Reka Eufrat se u ovom kontekstu pretvorila u svojevrsnu političku granicu. Ekspert američkog Brukingskog institute Majkl O'Henlon upozorio je svoje: - Rusiju ne možemo iz Sirije izbaciti vojnim putem, a Sirija stoga i ne stoji. Zato sa Moskvom moramo naći kompromis. Znalac Bliskog Istoka Israel Šamir ocenio je novostvorenu situaciju ovako. - Za Rusiju i Putina nastupio je momenat kada treba donositi brze i odgovorne odluke. Ne sme se popuštati Amerikancima jer su skloni da budu drski, ali ne treba rizikovati ni treći svetski rat. Moraće da se ide samom ivicom provalije. Šamir je uveren da je Sirijski rat dosad za Rusiju bio veoma uspešan jer nije imala prevelike ni troškove ni gubitke, a veći deo Sirije je oslobođen od pobunjenika i terorista. Još je dobila na teritoriji te zemlje moćnu avio-bazu, a na Bliski Istok nije došla kao osvajač nego kao spasilac. Šamir, inače, upozorava da Donald Tramp može svoju trenutnu slabost iskoristiti za delovanje u Siriji, a da američki generali tvrde: Rusija se neće usuditi da oštrije reaguje jer Rusi neće imati petlje da se dokače sa "jedinom supersilom". - Amerikanci će učiniti sve što mogu da svojim štićenicima pomognu da zauzmu Raku, a da sirijskoj armiji zasmetaju da oslobodi Deir-ez-Zor. Međutim, imaće i dodatni problem jer su iračke snage, koje su naklonjene Bašaru Asadu, pre neki dan izbile na granicu sa Sirijom. To otvara mogućnost da Iran dobije kopneni koridor preko Iraka i Sirije za Liban. Amerikanci, Saudijci i Izrael bi rado udarili po Iranu, ali je Teheran - udarom raketama zemlja-zemlja po Islamskoj državi kod Deir-ez-Zora - pokazao da raspolaže raketama u čijem su dometu američke baze i brodovi koji se nalaze u okolnim vodama, prognozira Šamir.
Izvor: fakti.org, Pravda
