Kako komentarišete zahtev predsednika Vučića da se predstavnici Evropske unije izađu sa okvirnim datumom pristupanja Srbije Uniji?
Predsednik Vučić je još jednom naglasio svoju posvećenost uvođenju Srbije u Evropsku uniju sa svojim zahtevom. Unapred određeno vreme nije povezano sa procesom proširenja. Brzina pregovora zavisi od napretka koji Srbija ostvaruje u sprovođenju svih neophodnih reformi. Srbija će se pridružiti EU kada ispuni sve kriterijume za pristupanje.
Srbija je otvorila dva nova poglavlja krajem juna. Da li postoji mogućnost da Srbija otvori neka nova pogavlja do kraja godine i od čega to zavisi?
Poglavlja 7 (Zakon o intelektualnoj svojini) i 29 (Carinska Unija) su otvorena u Luksemburgu 20. juna, na šestom sastanku pristupne konferencije. Srbija je do sada otvorila 10 poglavlja od kojih su dva privremeno zatvorena. Sa svim energijama koje su usmerene na usvajanje i sprovođenje reformi siguran sam da je otvaranje dodatnih poglavnja moguće do kraja ove godine.
Uzimajući u obzir da su predsednik Vučić i nova premijerka Ana Brnabić jasno ukazali na to da je cilj Srbije članstvo u Evropskoj Uniji, može li se očekivati aktivniji pristup Brisela u tom procesu?
Posvećenost EU za evropski put Srbije je čvrsta i neosporna. Šefovi država i vlada Evropske unije ponovili su na sastanku Evropskog veća ranije ove godine da potvrđuju svoju nedmosmislenu podršku za evropsku perspektivu zapadnog Balkana. Štaviše, EU je prvi partner Srbije, uključujući i pomoć, odobrenu u iznosu od 2 milijarde evra od 2007. godine, mnogo više od bilo kojih drugih globalnih partnera.
Na poslednjem sastanku visoke predstavnice Federike Mogerini sa predsednicima Vučićem i Tačijem, dogovoreno je da se uđe u novu fazu dijaloga, dok je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk ukazao da će Srbija postati članica EU na kraju dijaloga. Da li to znači da EU očekuje od Srbije da prizna Kosovo?
Pregovarački okvir zahteva kontinuirani angažman prema vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom. Ovaj proces bi postepeno trebalo da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova sa mogućnošću da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje odgovornosti.
Na kraju, normalizacija odnosa ide u korist ljudima Srbije i Kosova i takođe je suštinska za očivanje mira i stabilnosti u regionu. Inicijativa predsednika Vučića me ohrabruje da se pokrene domaći dijalog po pitanju Kosova u tom pogledu.
Iako se ističe da Berlinski proces nije zamena za članstvo u EU, da li je ovo jedan od načina da Evropska unija zadrži zemlje Zapadnog Balkana pod svojim uticajem do njihovog eventualnog članstva u EU?
Kada je kancelarka Merkel započela proces u Berlinu 2014. godine, zajednički cilj njene inicijative je bio da se napravi dodatni napredak u procesu reformi, u rešavanju izraženih bilateralnih i unutrašnjih pitanja i postizanju pomirenja unutar i među društvima u regionu.
Cilj je bio ne da utiče, već da stabilizuje zapadni Balkan u korist svih. Pozdravljam da su lideri iz EU i šest zemalja Zapadnog Balkana na samitu u Trstu potpisali niz novih specifičnih projekata za unapređenje regionalne saradnje, naročito u oblasti povezanosti, regionalne ekonomske integracije i kontakta između ljudi.
Koji je stav srpskog državnog vrha o odnosu sa Makedonijom pročitajte OVDE.
Izvor: Telegraf
