Han je, na zajedničkoj konferenciji za novinare, istakao da 2025, datum koji je u vezi sa pristupanjem Srbije EU pomenuo predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, nije ništa zacrtano, već nešto što pokazuje snažnu posvećenost EU za region. Dodao je i da nije bilo nikakvih ranijih najava o prijemu do 2020. godine, kao i da pristupni pregovori Srbije napreduju dobrom brzinom, iako bi mogli brže. „Važniji je kvalitet od brzine. Ako se te dve stvari mogu harmonizovati onda je dobro, ali kvalitet je najvažniji”, ukazao je evropski komesar. Ujedno je podsetio da vremenski okvir za članstvo do 2025. znači da pristupni pregovori moraju biti okončani do 2023. godine, jer su potrebne dve godine da se završi proces ratifikacije, a i sprovede referendum u Srbiji. Premijerka Brnabić podvukla je da se Srbija „ne obeshrabruje tako lako”. „Kao vlada nismo obeshrabreni datumom 2025. godine. Evropske integracije su važne pre svega zbog nas samih. Reforme koje dolaze kao rezultat evropskih integracija najvažnije su zbog nas samih, naših građana i privrede, a ne EU. LJudi u EU su naši prijatelji i partneri, a sve što mi radimo danas radimo zbog nas”, naglasila je predsednica vlade. Brnabićeva smatra da Srbija ka EU ide zavidnom brzinom i dodaje da očekuje otvaranje novih poglavlja do kraja godine. Najavila je i svoju prvu posetu kao premijera, Briselu i to 10. i 11. oktobra. Han je pohvalio napredak Srbije u oblasti vladavine prava i jačanju regionalne saradnje, ali je dodao da mora biti povećan napredak o otvorenim poglavljima, posebno 23 i 24, te izrazio uverenje da će još ove godine biti otvorena nova poglavlja. „Želeo bih da podsetim na ekonomsku pomoć EU koja iznosi oko 200 miliona evra godišnje i da je Srbiji do sada dato više od tri milijarde evra pomoći za razvoj”, zaključio je, između ostalog, Han. Sa evropskim komesarom sastao se i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, razgovor je vođen sa posebnim osvrtom na reforme koje Beograd sprovodi u okviru akcionih planova za poglavlja 23 i 24 u pregovorima – koja pokrivaju teme iz domena jačanja demokratije i vladavine prava. Bilo je reči i o budućim koracima u pregovorima o članstvu Srbije u EU, prvenstveno o otvaranju novih poglavlja do kraja 2017. godine, kao i o budućnosti dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom i regionalnoj saradnji.

Vladavina prava nije „instant kafa”

Zahvaljujući mešavini demokratskih vrednosti, osnovnih prava i slobodne tržišne privrede, EU je uspela da izgradi svoj prosperitet, rekao je Johanes Han na predavanju „EU– Srbija: strateško partnerstvo za budućnost”. Podvukao je da vladavina prava nije opcija u EU, već obaveza. „EU nije pravna država, već pravna zajednica i upravo zato verujem da su pitanja vladavine prava zaista glavni prioritet na kome treba da se radi u Srbiji, jer ćemo time imati direktan uticaj na život građana, njihovo zapošljavanje i poslovanje”, smatra Han. Rešavanje svih tih izazova, dodao je Han, zahteva vreme: vladavina prava ne predstavlja „instant kafu”, već reforme u toj oblasti zahtevaju veliko angažovanje, ne samo srpske vlade, već svih interesnih grupa u celokupnom društvu Srbije. „To zaista jesu ključne stvari, u to budite uvereni. Naše zemlje članice vrlo pažljivo posmatraju dešavanje u ovom regionu”, ističe Han.

Struktura dijaloga Beograda i Prištine se neće menjati

Johanes Han najavio je da se struktura dijaloga Beograda i Prištine neće menjati, kao i da bi izmene samo komplikovale proces. Na pitanje da li se u Briselu razmatra mogućnost uključivanja drugih država u dijalog, poput SAD ili Nemačke, on je rekao da je visoka predstavnica EU Federika Mogerini privržena ubrzanju dijaloga. Poručio je, međutim, i da je veoma važno da se ono što je dogovoreno i primeni. „Uveren sam da ćemo uskoro imati pozitivne rezultate i to ne samo nove dogovore, već i da će se stvari koje su dogovorene primeniti”, kazao je on dodajući da su u Prištini i Beogradu vlade koje funkcionišu i da nema više izgovora da se ne napreduje. Upitan zašto se EU ne oglašava u vezi s nedavnim događajima na Kosovu, Han je odgovorio da je ponekad efikasnije upotrebiti „tihu diplomatiju”.   „Moramo da biramo ispravne mere kako bismo postigli nešto. Sva pitanja, naravno moraju biti rešena”, naglasio je Han. Dodao je da dijalog treba da vodi ka pomirenju i izgradnji poverenja, čime će se ubuduće smanjiti broj nemilih događaja. Šta je izjavio Aleksandar Vučić nakon razgovora sa Johanesom Hanom, pročitajte OVDE. Izvor: Politika