Koalicija CDU-CSU osvojila je 32,9 odsto glasova, znatno manje nego što su predizborne ankete predviđale čime su im otežane šanse da lako sastave novu vladu. Nemački Bundestag broji 631 mesto, a CDU će zauzeti 218 poslaničkih mesta. Angela Merkel poručila je da njena partija sigurno neće sastavljati vladu sa krajnjom desnicom i levicom, što je “Blicu” potvrdio i Dejvid Mekalister, istaknuti član CDU. Time je izbor potencijalnih koalicionih partnera samo neznatno sužen, ali su moguća rešenja i dalje brojna. Predstavljamo vam postizbornu kombinatoriku.

Iako je lider socijaldemokrata Martin Šulc otpisao ulazak u novu vladu Angele Merkel, još ne treba potpuno zanemariti ovu opciju ostavljajući prostora SPD da se možda predomisli, na šta ga je u sinoćnoj debati nakon proglašenja rezultata pozvala i sama kancelarka. Koalicija sa 32,9 procenata osvojenih glasova demohrišćana i 20,8 procenata socijaldemokrata bila bi dovoljna za novi sastav vlade i takva opcija ne bi predstavljala veće turbulencije na nemačkoj političkoj sceni budući da je u nekoliko navrata već vladala zemljom, između ostalog i u poslednjem sazivu Bundestaga. Osim toga, programi su im veoma slični pa bi vlada bila i dosta stabilna.

Pored toga što SPD želi da pređe u opoziciju, potencijalne poteškoće za sastav takve vlade predstavlji bi i uslovi koje bi pred Merkel stavile socijaldemokrate u zamenu za podršku. Martin Šulc pokazao je da ima velike apetite (koji su doduše splasnuli izbornim rezultatom njegove partije) i sigurno se ne bi zadovoljio Ministarstvom spoljnih poslova koje je do sada vodio njegov stranački kolega Zigmar Gabrijel.

Štaviše, SPD bi najverovatnije zatražio Ministarstvo finansija koje predvodi Volfgang Šojble, jedna od najjačih političkih figura u Nemačkoj. To bi dovelo i do razdora u samoj CDU koja se ne bi tako lako odrekla ključnog ministarstva u vladi budući da je nemačka ekonomija najsvetliji pokazatelj dobrog rada nekoliko prethodnih vlada Angele Merkel. A i svako voli da upravlja velikim bogatstvom zemlje kakva je Nemačka. Takođe, socijalni program SPD znatno se razlikuje od onog CDU što bi takođe moglo da predstavlja seme razdora između dve najveće partije u Nemačkoj.

Već se uveliko šuška da je Jamajka koalicija najrealnija opcija, a ime je dobila po bojama partija koje bi ušle u njen sastav. Sastavljena od CDU (crni), liberala iz FDP (žuti) i Zelenih (zelena), takva koalicija zauzimala bi, prema trenutnim raspodelama (FDP ima 10,5 procenta, a Zeleni 8,9), 52,3 procenta poslaničkih mesta u Bundestagu. Uz to, sve tri partije predstavljaju jake proevropske struje.

Angela Merkel je i pre izbora navodila da bi volela da uđe u vladajuću koaliciju sa Zelenima. Ipak, imajući u vidu konzervativnu pozadinu najjače partije u Nemačkoj, takva koalcija nije dočekana sa oduševljenjem među tradicionalnim biračima CDU kao ni u tvrđem krilu stranke. Štaviše, pojedini stranački krugovi sugerišu da je Angela Merkel suviše iskočila iz stranačkog konzervatizma. Najbolji primer za to jeste njena promena mišljenja kada su u pitanju postrojenja za nuklearnu energiju. Iako je ranije bila zagovarač eksploatacije nuklearne energije, kancelarka je po tom pitanju potpuno “pozelenela” i zalaže se za zatvaranje svih nuklearki u Nemačkoj.

Ipak, daleko veća prepreka formiranju ovakve koalcije predstavljalo bi “pomirenje” liberala i zelenih koji se nalaze na gotovo dijametralnim stranama političkog spektra u Nemačkoj. Liberali važe za stranku u službi bogatih koji se zalažu za neoliberalno tržište, dok su Zeleni partija manje-više klasičnog socijalističkog programa sa tek tendencijama ka centralističkom pristupu. Liberali su postigli znatno bolji rezultat u odnosu na izbore 2013. i odlukom Martina Šulca da SPD povuče u opoziciju, svesni su svoje neophodnosti Angeli Merkel i shodno tome prostoru za “političke ucene”.

To znači da takođe mogu zatražiti neka od ključnih ministarstava u novoj vladi. Iako “prirodni” saveznici CDU kada je u pitanju ekonomska politika zemlje i proevropizam, liberali se po pitanju vođenje spoljne politike znatno razlikuju od demohrišćana. Štaviše, zalažu se za jačanje veza sa Rusima, oštrije imigracione zakone, kao i smanjenje budžeta evrozone čije je povećanje predložila sama Angela Merkel. Ko će tu morati da proguta više žuči, pitanje je koje se sada stavlja pred kancelarku.

Inače, ovakva koalicija još nije vladala Nemačkom na saveznom nivou, pa bi i ta činjenica za Angelu Merkel predstavljala svojevrsnu mačku u džaku.

Možda i najstabilnija vlada koja bi držala 62,2 procenta mesta u saveznom parlamentu. Takođe, Zeleni, za razliku od liberala, ne bi tražili velika ministarstva već bi se zadovoljili onim za zaštitu životne sredine.

Pored činjenice da SPD (zasad) ne želi u novu vladu, poteškoće su na prvom mestu iste kao i kod sastava velike koalicije. Uz to, budući da te dve stranke imaju dovoljno mesta da same sastave vladu, podrška Zelenih im nije neophodna, pa stoga ni ustupci koje bi morali da im se daju. Dodatno, SPD i Zeleni su se već pokazali zajedno na delu u vreme mandata Gerharda Šredera (1998-2005), pa je njihova saradnja vrlo dobro poznata Nemcima i to ne po dobru. Tada su neoliberalne reforme ušle na velika vrata, zbog čega se veliki broj birača koji su se zalagali za radnička prava okrenuo levičarima.

Ono što je u Nemačkoj poznato, to je da se važne odluke, poput vođenja države naredne četiri godine, nikada ne donose naprečac, pa nas stoga čekaju dugotrajna pregovaranja dok se ne dođe do najboljeg rešenja, a prema pojedinim predviđanjima na novu nemačku vladu mogli bismo da čekamo i do katoličkog Božića.

Manji broj glasova koje su odnele CDU i SPD, kao i znatno bolji rezultat FDP i Zelenih u odnosu na prethodne izbore, ni izbliza nisu šokantni kao nestvaran rezultat ultradesničarske Alternative za Nemačku, koja ne samo da je prvi put ušla u Bundestag, već je treća najjača politička opcija u zemlji sa osvojenih 13,1 odsto glasova.

Stoga, ko god da formira vladu moraće da ima na umu da će u opoziciji sedeti znatan broj ultradesničara i populista koji će sigurno biti poprilično glasni (zbog čega su upravo i osvojili ovakav istorijski uspeh). Ukoliko dođe do velike koalicije, mora se imati na umu i da će AfD biti najjača opoziciona partija u Bundestagu. Angela Merkel već je naglasila da se njihovi birači moraju saslušati. Oni će zasigunro biti najveći kritičatri Angele Merkel i njene vlade i kancelarka će imati ozbiljan zadatak da pronađe odgovarajući recept kojim neće dozvoliti ultradesničarima da ulaskom u Bundestag dodatno dobiju na popularnosti u zemlji sa toliko neslavnim ratnim nasleđem. Pogledajte OVDE kako su Nemci prokomentarisali izborni rezultat. Izvor: Blic