Kako se navodi, sve to možda zvuči kao više demokratije, ali povlači za sobom i probleme, a sve košta milione.
Dojče vele navodi da posetioci Bundestaga ovih dana vide kakve posledice su po nemački parlament imali poslednji izbori: pune liftove, duže redove pred kontrolama na ulazu i kantinu ispunjenu do poslednjeg mesta.
Navodi se da se u 19. sazivu Bundestaga nalazi najveći broj poslanika u istoriji te institucije: 709 njih će sada sa svojim pomoćnicima da se kreću hodnicima i traže - neki i prvi put - svoje kancelarije.
“Naša strahovanja su se, nažalost, ostvarila: sada imamo XXL-Bundestag“, piše u otvorenom pismu predsednik Saveza poreskih obveznika Hajner Holcnagel.
Dojče vele navodi da se Savez već duže vremena zalaže za reformu izbornog prava.
“Zastarelo izborno pravo je izazvalo lavinu troškova za poreske obveznike, koju ne pokriva njihov parlamentarni višak vrednosti“, tvrdi Holcnagel.
Nemački međunarodni radio objašnjava da broj poslanika zavisi od ishoda izbora. Ako jedna stranka dobije više mandata direktno izabranih poslanika (prvi glas) nego što joj sleduje prema procentu koji je dobila kao stranka (drugi glas), onda se ukupan broj poslanika - povećava.
Savez poreskih obveznika procenjuje da bi Bundestag sledeće godine mogao da bude za 54 miliona evra skuplji nego što je bio dosad - sa 630 poslanika. A ako se pođe od broja od 598 poslanika, koja je predviđena izbornim pravom, onda bi dodatni troškovi iznosili 75 miliona evra.
Savez je izračunao i da će rad parlamenta u 2018. da košta 517 miliona evra. U to spadaju: plate poslanika i njihovih saradnika, održavanje kancelarija i drugih objekata i slično. Tabloid "Bild" je napisao da dodatni troškovi nastaju i zbog velikog broja poslanika koji će da napuste parlament, pre svega iz redova CDU i SPD, jer oni imaju pravo na novac za prelazni period. A mogli bi da se povećaju i troškovi poslaničkih klubova, kao i izdaci za grupe posetilaca koje obilaze zgradu Bundestaga.
Dojče vele prenosi tvrdnju Holcnagela da je 500 poslanika dovoljno i da je poreskim obveznicima teško objasniti zašto bi Bundestag morao da bude „naduvan“, te da to ne znači ni više demokratije ni bolje rezultate rada. Zato je Savez na internetu pokrenuo peticiju koju je potpisalo 114.000 građana.
Navodi se da je dosadašnji predsednik Bundestaga Norbert Lamert u prethodnom periodu više puta pokušavao da spreči stvaranje XXL-Bundestaga predlozima da se izmeni izborno pravo i da je dvaput podnosio i odgovarajuće predloge parlamentu. Pogledajte OVDE zbog čega su eroparlamentarci u panici. Izvor: Dojče Vele
