Најновије

ДОДИК: До Сретења декларација о опстанку Срба

Текст заједничке декларације Републике Српске и Србије о опстанку Срба је усаглашен и оба парламента ће га усвојити до Сретења, Дана државности Србије, најављује Милорад Додик, председник РС.

Додик (Фото: Јутјуб)

Често се сусрећете са председником Србије Александром Вучићем. Како Србија види РС дугорочно и њен положај унутар БиХ?
- Примарно, то је Дејтонски споразум и Србија као чланица УН поштује међународни споразум. Али исто тако једна снажна прича у којој Србија каже да је то све везано за договоре унутар БиХ и да ће сваки договор који се постигне у БиХ - поштовати. Према томе, на нама је овде да градимо свој карактер и снагу, а оквир који Србија даје је веома снажан. Инсистира на договору, а то значи да одбацује наметање и то је веома важно. У том погледу сам захвалан и Вучићу и ранијој гарнитури – Коштуници, Тадићу и другима који су провлачили тај став на исти начин, али сада то осећамо снажније, јер су додате две веома важне димензије од стране Вучића – прво, Србија поштује међународни споразум, али воли РС и то јој нико не може забранити, и друга ствар, коју је Вучић веома јасно истакао - да више нико никада Србе неће чистити као што је очистио Србе у „Олуји“. То су две ствари које нисте имали раније и то је моја велика захвалност. Ја то морам да препознам и разумем. Дакле, велика захвалност Вучићу што је био спреман да у неколико наврата то истакне. То је нешто што детерминише наше односе. С друге стране, имамо низ пројеката заједничких и конкретних. Србија помаже РС и ми ћемо наставити ту врсту приче. Што се тиче РС, наравно, када би овде било народне одлуке и да није странаца, зна се какав би био однос према томе. Ми бисмо били у некој другој државној организацији, не би било наметнуте БиХ.
Ви често истичете да за вас граница на Дрини не постоји. Може ли она некада да практично буде избрисана?
- Она ће увек ту остати, али може да буде само пука административна линија. Значи у неком апстрактном смислу, када бисмо ми сада успели да направимо независну РС, ми бисмо направили неки однос са Србијом, али РС не би себе укидала.
Поново се прича о „Дејтону два“. Колико је то реално?
- Реално као и много пута до сада, колико пута је само спомињано, а на крају - ништа. Имате излобираног америчког конгресмена који је то изнео, али морам вас подсетити да уђете у архиву пре формирања владе у Македонији – пет конгресмена је изашло и рекло да је непримерено понашање америчког амбасадора у Скопљу поводом унутрашњих питања. И шта се десило? Ништа. Остао је амерички амбасадор. Снага свега тога је само медијска. Значи, нема „Дејтона два“, не може се то организовати. Констелација међународних односа је битно промењена. Камо среће да је била оваква када је био Дејтон и да смо имали неки други распоред снага у свету као што имамо данас. Према томе, и из тих неких разлога је то немогуће. Па чак и чисто хипотетички да дође до тога, мислим да би само то био резултат даље разградње Дејтона, а не никаква надоградња. Илузија је да БиХ може да буде састављена међународном интервенцијом. Све ове године које смо живели заједно видљиво је да не може. Не може се ништа радити. Овде је била најмасовнија међународна операција, војна, са 60.000 припадника, а пре тога су овде бацали бомбе да би они уредили политички систем како они мисле да треба. Па је огроман финансијски и политички притисак био. Свет се променио. У то време Америка је била неприкосновени владар света. Била је центар војне, политичке и финансијске моћи. Данас је Америка искључиво доминантан војни фактор, политичку моћ је изгубила јер се свет поларизовао, финансијска моћ се сели на исток. Ко год озбиљан хоће сада да у Немачкој или ЕУ прави нешто велико, видећете да се све заснива на кинеским компанијама и њиховој финансијској моћи. Овај залуђени бошњачки политички круг у Сарајеву увек мисли да ће привести довољно странаца који ће завртати руке као што то каже Педи Ешдаун, који је рекао „морали смо да заврћемо руке да бисмо урадили нешто изван Дејтона“. То је признање кривице и рушење међународног споразума на насилан начин. А онда је још додао да је користио Криса Патена и Робинсона, који је био генерални секретар НАТО, за брутални обрачун са Србима. И који Србин може да пристане на то и да каже „скидам капу, ви сте били добронамерни“? Што се тиче Ешдауна, он је злочинац којем је требало да буде суђено по међународном праву. Али то је увек ствар политичке воље, а не наше снаге.
Да ли је Косово трајно изгубљено за Србију?
- Чим се разговара о томе – није. Мислим да је пре десет година више изгледало као изгубљено. Кључни фактор наше, српске, лоше позиције је то што се одустало од Генералне скупштине и одлуке која је висила - да косовска независност није била законита. Мислим да је тада направљена озбиљна потешкоћа око тога. Да је била та одлука, многе ствари би се одвијале на други начин. Али, разне су ту опције. Оно што ми радимо у БиХ, ми не дајемо никакве могућности и шансе да БиХ призна Косово. И верујемо да то није небитно и тако ће то остати.
Да ли се преко косовског питања, и преко Балкана уопште, преламају интереси Америке и Русије?
- Балкан је увек био интересна сфера многих. И зато је нестабилан, што су људи на Балкану изгубили потребу да се боре за себе, него су увек чекали неког странца да им каже шта ће да ураде. Зато Балкан никада није изграђен као стабилно место. Историја је пуна тих тема, а и данас је то тако. Имате ЕУ која каже „ми хоћемо вас унутра“, као, ми њима нешто требамо. А ми да не бисмо били лоши момци или да не бисмо били изложени многима, ми кажемо да идемо у ЕУ, поред свих тих проблема који до сада нису били видљиви. Сада су проблеми са Пољском, вишеградском групом у ЕУ. Ко је могао пре десет година знати да ће Британија изаћи из ЕУ? Сада је изашла и - никоме ништа. Па како никоме ништа? Најозбиљније нације Европе кажу да то не ваља ништа, а да ми сада кажемо да то ваља?! Ми се сада суочавамо са демократијом која је нама необјашњива и која на спекулативан начин решава питање Европе. Није више свет поларизован тиме да ли имате атомске бомбе и да ли сте велики због тога. Овде се ради о конституцији политичке воље на бази демократских избора.
Србија покушава да балансира између великих сила. Хоће ли успети да задржи ту неутралност?
- Чим разговарамо на тај начин, ми прихватамо да будемо поданици. Србија има право, као све државе света, да води своју аутентичну политику. Аутентична политика сваке државе је да има што више пријатеља. Нема одрицања од свог интереса да би некога другог задовољио. Ја сам био изложен притисцима странаца да БиХ уведе санкције Русији. Замислите то. Рекао сам да нећу. Одмах су рекли са Додиком се не може сарађивати. Српски народ је девастиран економски и државно, санкцијама које је Запад наметнуо, а онда нама дођу и траже да ми и Србија подржимо санкције Русији. Наравно да нећемо. Нећемо санкције никоме, јер су то обрачуни великих који покушавају да иду преко нас. Шта бисмо ми добили да смо стали на страну Америке и подржали санкције? Добили бисмо само већи интервенционизам Американаца. Тражи се подаништво и послушност. Али наиђу понеки који неће да буду ни поданици ни послушници. Према томе, Србија има своје аутентично право да бира пријатеље, сарађује. Њихова политика је, колико разумем, кретање ка ЕУ, војна неутралност, добри односи и са Русијом и Кином. Замислите један највећи спољнотрговински партнер Немачке је Кина. А када ми нешто урадимо са Кином, сви зову и питају што ви то радите. Запад је потпуно некоректан према Балкану. Како је могуће да се не дозвољава изградња „Јужног тока“, који би нас довео у позицију да имамо енергетску стабилност, а у исто време се промовише „Северни ток“. То може, јер је то интерес Немачке која би вероватно преко Аустрије, Словеније и Хрватске дотурила овде на Балкан гас, а не можете да добијете гас који би ишао директно и био јефтинији.
Када се може очекивати доношење заједничке декларације РС и Србије о опстанку Срба?
- Формални документ ће се звати Анекс споразума о специјалним и паралелним везама, јер ми желимо да то усвоје два парламента и да се то потпише. Тај документ је готов. Половином фебруара је Сретење и Дан државности Србије. Неколико дана пре тога би парламенти усвојили декларацију, а на Сретење би то промовисали. То је дефинитивни договор. Наше радне групе, које нису нимало уске јер окупљају значајан број људи, усагласиле су текст и он постоји. Не желим за сада да га износим у јавност из низа разумљивих разлога.

Рано за причу о изборима

За коју функцију на изборима 2018. ће Милорад Додик бити кандидат?
- Има доста времена, а довољно сам и политички искусан и прагматичан да мислим да за то има своје време. Преамбициозно би било да сада о томе говорим. Наравно да има разних варијанти, али ми још нисмо сели у партији да о томе причамо, као ни у коалицији. Оно што ћу ја учинити јесте то да ћу обезбедити широки фронт, за који очекујем да ће добити 70 одсто. И тај фронт са 70 одсто подршке овог народа ће отићи у заједничке институције, формирати власт у РС, бити јединствен и бити ударна песница српског народа и РС у свим разговорима.

Не занима ме ко је са друге стране

Уколико би изборни резултат СНСД-а захтевао сарадњу са СДА Бакира Изетбеговића у Сарајеву, да ли бисте пристали на то?
- Ту треба посебно разумевање. Оно се односи на чињеницу везано за легитимитет. Ми не идемо тамо да гањамо симпатије, то нас не занима, нити било шта што би урушило изборну вољу бошњачког народа. БиХ је састављена, она није бирана. Ниједан ниво власти на нивоу БиХ се не бира, већ саставља. Ми тамо идемо са нашим легитимитетом и са оним што је овде показана већинска воља. Ако СНСД буде већински, а биће, онда ће се сматрати логичним да представља РС на нивоу БиХ и та авантура коју су они сада направили се највише обила о главу бошњачкој политичкој елити. Ми најрадије не бисмо ни ишли у те органе БиХ. Није то никакво коалирање. Ако то буде СДП, биће СДП, ако буде већина СДА, биће они. Ја немам ту дозу страха од тога. Ако идете чврсто и уверено у политички став, шта вас брига ко је са друге стране. Ми смо те битке носили и са далеко јачим, него што су сви они били када се скупе заједно. Можда најадекватнији одговор би био – баш ме брига ко је са друге стране. Бошњачки народ ће то изабрати, а не ја. БиХ је састављена и Савет министара се саставља. Ми нисмо ни у каквом савезу са СДА, као што је СДС. Они су преко те „народњачке“ приче у некој обавези са њима. Ми смо одговорни само овом народу. Мени је важније овде када прођем Господском улицом или када одем у Бијељину да срећем људе који ме поздрављају и кажу “поштовање, господине председниче“, него било какво тапшање по рамену. СНСД никада није дозвољавао да нам било ко шта намеће. Према томе, немам проблем да им устане и рахметли Алија Изетбеговић и да се тамо постави, мени то не представља никакав проблем. Зашто је Путину суђено да буде владар прочитајте ОВДЕ.
Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Новогодишња честитка Милорада Додика
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА