Najnovije

RUSKI EKSPERT ALEKSANDAR BOVDUNOV: Strategija Zapada je eliminisanje Srba kao geopolitičkog faktora u regionu

Politički analitičar, sociolog, publicista i ekspert za evroazijski koncept Aleksandar Bovdunov jedan je od predavača na beogradskoj Školi geopolitike Aleksandra Dugina. Bovdunov u intervjuu za Pravdu govori i odnosima Rusije i Srbije, odnosu Zapada prema Srbiji, geopolitičkoj situaciji na Balkanu i evroazijskim perspektivima Srbije.

Aleksandar Bovdunov (Foto: Jutjub)

Aleksandre Leonidoviču, hvala Vam na ljubaznosti da razgovarate sa nama. Nedavno ste posetili Beograd – Vaša poseta je bila povodom trećeg ciklusa predavanja na Školi geopolitike Aleksandra Dugina, koja se održava u Beogradu. Šta mislite o studentima i da li mislite da se iz ovoga mogu izroditi druge naučno-istraživačke aktivnosti?

Hvala Vama za priliku da govorim za srpsku javnost. Studenti su bistri i dobro pripremljeni – ne samo da pažljivo slušaju sve o čemu se govori, već postavljaju i prava pitanja. Postoji mogućnost da se nešto zanimljivo i važno izrodi, i za Srbiju i za Rusiju, u patriotskim i intelektualnim krugovima kojima oni pripadaju. To se može dogoditi i zbog toga što Četvrta politička teorija nije stroga doktrina, već više pristup, predlog za kretanje u novom smeru, iza domašaja političkih doktrina Moderne, kako liberlanih i levičarskih, tako i nacionalističkih.

Vaše kolege, Leonid Vladimirovič Savin i Valerij Mihaliovič Korovin su ovde bili u oktobru i novembru. Govorili su o osnovama geopolitike i najvažnijim geopolitičkim fenomenima (Savin) i etnosociologiji (Korovin). Vaša glavna tema na ovim petodnevnim predavanjima bila Četvrta politička teorija i geopolitika multipolarnog sveta. Šta mislite o mogućoj “lokalizaciji” ovih ideja u Srbiji?

Kao što sam spomenuo, ove ideje mogu biti vrlo dobro lokalno primenjene u Srbiji. Ovaj proces zahteva dve komponente. Pre svega, volju talentovanih intelektualaca da počnu razmišljati van okvira i paradigme Moderne i svih mitova , jer je to neophodno da bi se druge ideje ispravno sagledale. Potrebno je razumeti Hajdegera i druge zapadne intelektualce, koji su primetili suštinsku grešku koja je uosnovi zapadnog pristupa svetu i njegovoj filozofiji. Interes studenata za Četvrtu političku teoriju studenata pokazuje da će takvi procesi postojati.

Druga komponenta je razumevanje vlastitih civilizacijskih razlika u odnosu na Zapad, izvori inspiracije za razmatranje političkog života i politike uopšte, mogu se naći u pravoslavnom svetu. Drevna carska Srbija, njena istorija hrabrosti, borba za nezavisnost i dubokoumni ljudi poput Nikolaja Velimirovića, koji je u Rusiji poznat kao Nikolaj Srpski, predstavljaju osnovu za ovaj pristup. Četvrta politička teorija nije univerzalistička, već pluralistička, te se njeni pojavni poblici mogu razlikovati u različitim kulturama i zemljama. Uvek je lokalna. Sve zavisi od volje ljudi, stvaralačkih snaga intelektualaca i pre svega od korena, verske, civilizacijske i unutrašnje dimenzije duše svakog naroda.

Tokom drugog ciklusa Škole geopolitike, neke srpske novine pisale su o uvođenju geopolitike kao fakultativnog kursa u nekim srednjim školama. Šta mislite o toj ideji? Kakav je status geopolitike u okviru obrazovnog sistema u Rusiji?

Geopolitika u Rusiji se naširoko koristi i u naučnim i u para-naučnim analizama. Prisutna je kao tema u naučnim radovima, nalazi se i među aktivnostima nekih nevladinih organizacija, geopolitikom se bave i neki od državnih medija. Istovremeno, njen status u obrazovnom sistemu nije zadovoljavajući. Naravno, mnoge stvari su se promenile, ako uporedimo sadašnju situaciju sa početkom dvehiljaditih, kada su mnogi tvrdili da geopolitika nije naučna disciplina. Ali, čak i danas, uprkos činjenici da geopolitika nije samo fakultativni, već ponekad i obavezni kurs na nekim vodećim univerzitetima, to i nije tako često kao što su kursevi o istoriji međunarodnih odnosa ili o teoriji međunarodnih odnosa, na primer. Mislim da je to ostatak pretnje liberala koji su devedesetih imali premoć u ruskoj nauci o međunarodnim odnosima.

Šta mislite o mogućem uticaju Četvrte političke teorije u Srbiji?

Imaće samo pozitivan efekat, jer će podstaći nezavisno mišljenje. Mi ne predlažemo da rešimo vaše probleme svojim sredstvima, jer poštujemo Srbe i samosvojnost njihove pameti. Ovim idejama, želimo da pomognemo procese nezavisnog i samostalnog mišljanja i vratimo se našim zajedničkim pravoslavnim i slovenskim korenima.

Da li je realno očekivati promenu politike u Srbiji ili drugim zemljama Balkana usled unutrašnjih previranja u zapadnom "taboru" - nakon Bregzita, izbora Trampa; sada rezolucije o Jerusalimu u UN ...? Kako te unutrašnje podele u zapadnom taboru mogu pomoći Srbiji i drugim zemljama, koje nisu članice EU, da se distanciraju od Evropske unije koja posrće?

Sve zavisi od Srba, a sve je ostvarivo kad ljudi stvarno odluče šta da rade i kuda idu. I, to je misija patriotskih intelektualaca - da formulišu koherentnu alternativu trenutnom stanju stvari. Te je tako i promena moguća ako se ima jasna alternativa.

Zapad pokazuje da je njegova hegemonija u periodu opadanja i da je ne može efikasno produžiti. Na to ukazuju unutrašnje podele na Zapadu - EU protiv Sjedinjenih država, francusko-nemačkog jezgro EU protiv Višegradske grupe i Austrije, bogati evropski sever protiv zemalja PIGS (PIGS skraćenica koja se koristi za države: Portugal, Italija, Grčka, Španija, prim. …???). EU posebno pokazuje da ne postoje zajednički ciljevi i politika i pretvara se u sve slabiji i slabiji organizam.Te dakle, ne postoje stvarni politički i ekonomski preduslovi za pridruživanje EU. To je trenutni razvoj stvari.

Šta o samim osnovama Evropske unije govori unutrašnja podela na države prvog i drugog reda? I imajući u vidu te podele, da li je to unije uopšte?

Evropske integracije su od unije jednakih postale hegemonska struktura, nakon što su se zemlje poput Grčke, Portugala i Španije pridružile budućoj Evropskoj uniji. Danas Unija ima centar na Zapadu Evrope (francusko-nemačko jezgro) i taj centar ima nameru da usisva sve resurse, uključujući ljudski kapital i novac i sa perferije. Ali čak i ovaj mehanizam radi sa mnogo grešaka. Administrativna mašinerija je toliko glomazna, interesi i entiteti država toliko različiti, da danas vidimo tendencije ka dezintegraciji, ka Evropi u različitim brzinama. Glavna je podela na Zapad i Istok Evrope, ali mogu predvideti da će nakon okončanja projekta Bregzit, biće red na Severnu Evropu, da stvori novi blok, nezavisniji od Brisela.

Kako se u Rusiji gleda na tiha previranja na Balkanu, naročito u Srbiji? Nekako, većina regionalnih događaja se vrti oko Srbije. Kako izgleda sve to iz perspektive zemlje sa najvećom teritorijom na svetu, prema maloj balkanskoj zemlji, koja je nekada bila carstvo, koja se protezala na tri mora. Sada, država u Srbiji ima potpuno drugačiju teritorijalnu strukturu i promenila je geopolitički status - Zapad ima tendencije da još više smanji Srbiju - pokriva taj cilj nekim, za razum uvredljivim pričama o demokratiji, ljudskim pravima ,itd. Ali, u stvari, to je pljačkanje, oduzimanje teritorije, prirodnih resursa, društvene i državne strukture, industrijskog kompleksa zemlje, građenih generacijama.

Rusija je uvek na Srbiju gledala kao na svog nezamenljivog saveznika i prijatelja na Balkanu. Takođe, to tako vidi i Zapad. Tendencije da se smanji Srbija, mogu se samo time objasniti. Pravoslavna zemlja sa carskom prošlošću i snažna posvećenost srpskog naroda Rusiji, uvek su bili i biće problemi za Zapad. Te su zato i podelili srpski etnoprostor i smanjili svaku moguću vezu sa morem, uspostavljanjem kontrole nad Crnom Gorom. Dakle, njihova strategija je da zavade i vladaju, kao što su to učinili i u istorijskoj Rusiji 1991. godine. I nikakve promene u Srbiji ne mogu iskoreniti ovu strategiju, jer je konačni cilj ove strategije eliminisanje Srba kao geopolitičkog faktora u regionu.

Postoji jedan izraz, to je 'Zapadni Balkan' i počela je njegova masovna upotreba - da li ovaj izraz bilo šta stvarno znači, da li ovaj pojam ima bilo kakav sadržaj? Sve više ga koriste EU i njeni zvaničnici. Ali, šta to stvarno znači? Zvuči kao politički konstrukt?

Svaki izraz koji se koristi u političkom jeziku je politički konstrukt. Problem je samo ko ga je i u koje svrhe skovao. To je politički konstrukt, koji koriste EU i američke, takozvane think-tanks organizacije i zvaničnici, za region koji još uvek nije stvarno integrisan u EU i NATO (uprkos činjenici da je Albanija članica NATO, a ranije zemlja 'Zapadnog Balkana', Hrvatska, je i članica NATO i EU. Dakle, za druge zemlje takozvanog 'Zapadnog Balkana' nema drugog izbora nego da prekopiraju politiku "uspešnijeg" i pridruže se EU i NATO. 'Zapadni Balkan' je čisto mehanički pojam koji nema nikakve veze sa identitetima zemalja koje pokriva.

Da li mislite da Rusija i Srbija mogu održati dobre veze, čak i u okolnostima veoma snažnog pritiska na Srbiju da stane na stranu NATO i EU? Takozvano "otvaranje poglavlja sa EU* u okviru pregovora u procesu pridruživanja Uniji jednostavno ne dozvoljava nikakvu bilateralnu ili multilateralnu aktivnost Srbije, ako ne bude u skladu sa pravilima EU. To je prava pretnja praktičnoj saradnji Rusije i Srbije. Ovo lišava dve zemlje mogućnosti da sarađuju u stvarnom životu i na svakodnevnom nivou, niti na nekim, bilo kratkoročnim ili dugoročni projektima. Koji bi bio Vaš savet, kao istraživača mogućnosti praktične politike multipolarnosti?

Pod pritiskom NATO i EU, postavljene su granice na mogućnosti razvoja rusko-srpskih odnosa. Ali to su uglavnom imaginarne granice, koje nemaju veze sa interesima zemlje. Pream ovim dokumentima u vezi sa saradnjom sa EU i NATO, koje je potpisala srpska strana, srpski narod i država zaista ne dobijaju ništa. Ti potpisi pretvaraju Srbiju, ne u zemlju drugog reda, već u zemlju trećeg reda, jer su drugi red već zauzele Rumunija, Bugarska, pa čak i Hrvatska i Albanija. Srbi će u svojoj zemlji biti tretirani kao niža vrsta.

Da bi se ovo izbeglo, Srbiji je potrebna mnogo bolja saradnja sa Rusijom i Kinom i sa onim snagama na Zapadu, koji se suprotstavljaju tekućem stanju stari (na primer, Slobodarska partija Austrije, koja nije antisrpska, a imaće veći uticaj na austrijsku spoljnu politiku, jer je postala deo vladine koalicije.

Procesi dezintegracije unutar EU otvaraju nove mogućnosti za zemlje kao što je Srbija. Ako Beograd razvije još bolje veze sa Rusijom i Kinom, može čak postati jedna od prvih tačaka rastuće moći multipolarnog sveta i deo najinteresantnijeg dela Srednje i Istočne Evrope, nezavisnog od Brisela.

Izgleda nekako kao ponavljanje starih obrazaca, sa osovinom Beč-Budimpešta sa jedne strane, i sa Rusijom sa druge strane i nekim uticajem atlantista u regionu. Samo će Brisel izgubiti uticaj kao nezavisni centar. Ali danas su i Beč i Budimpešta, pa čak i Turska, bliži Rusiji. Ovakva situacija će Srbiji pružiti veliku mogućnost, ako odluči da postane predvodnik multipolarne politike, bliski prijatelj i nezamenljivi saveznik Rusije, ali ne i neprijateljski nastrojen prema anti-briselizmu Beča, Ankare i Budimpešte - čime bi se umanjio ili uklonio postojeći pritisak ovih zemalja na Srbiju.

O teškoj situaciji SAA na istoku Damaska čitajte OVDE. Najznačajnije događaje rata u Siriji tokom 2017. godine pogledajte OVDE.

Izvor: Pravda

Bonus video

Intervju sa Leonidom Savinom.

PAŽNJA:
Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Pravde“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare. Komentare koji sadrže govor mržnje*, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete - ne objavljujemo. Takođe, neće biti objavljivane ni psovke i vulgarnosti, čak i ako čitalac koji komentariše umesto cele reči stvalja zvezdice.Komentare kojima nam skrećete pažnju na slovne greške, tehničke i druge propuste ne objavljujemo, kao i komentare koji se odnose na uređivačku politiku, ali će biti prosleđeni urednicima i na tome se zahvaljujemo.Molimo vas da obratite pažnju na pravopisnu i gramatičku ispravnost komentara koje šaljete, kao i da pišete malim slovima, prednost će imati komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka, a komentari pisani velikim slovima se neće odobravati.
* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA