Najnovije

Treba li razapeti mitropolita Amfilohija?

Ako je mitropolit Amfilohije jedini problem na ovim nesrećnim prostorima, treba ga pod hitno lustrirati, zabraniti mu da činodejstvuje s trajnom epitimijom govora čak i sa najbližim saradnicima, da ih ne bi podsticao na samostalno razmišljanje i iznošenje ličnih stavova.

Mitropolit Amfilohije (Foto: JuTjub)

Piše: Mišo Vujović

Mitropolitova boja glasa, bez obzira na sadržaj rečenog, poodavno iritira bezbožnike čije poimanje sveštenstva seže u revolucionarnu inkvizitorsku ideologiju jahanja popova i pretvaranja hramova u obore za stoku.

Risto, kako mu tepaju Crvenogorci, još na samom početku stolovanja na prestolu crnogorskih mitropolita, zagrebao je najbolniji mladež mutiralog lica nacije stasale na zgarištu sopstvene povesti. Krematorijum za spaljivanje pamćenja u kome je najpre spržena srpska nacija nakon dekreta o stvaranju nove crnogorske, sagrađen je dolaskom bezbožne vlasti, koja je, verovatno jedina na svetu, javno sudila i osudila Svevišnjeg na smrt streljanjem. I to u dva navrata, u Nikšiću i Ivangradu. Prethodno su streljali ili likvidirali preko stotinu sveštenika Mitropolije, na čelu sa njenim arhijerejem Joanikijem Lipovcem i profesorom Bogoslovije na Cetinju Lukom Vukmanovićem, bratom revolucionara Svetozara Vukmanovića Tempa. Ono malo preostalog sveštenstva ili je ućutkano ili je vrbovano u tzv. Svešteničko udruženje, čitaj ispostavu Udbe u mantiji. Iz Skoplja je, nakon razbijanja Skopske mitropolije i progona mitropolita Josifa, za poglavara Cetinjske mitropolije doveden i rukopoložen mirski sveštenik Danilo Dajković, koji je sve do uspostavljanja višestranačja i dolaska mitropolita Amfilohija časno odolevao pritiscima da Mitropoliju na čijem je čelu odvoji od Srpske patrijaršije po modelu Crkve u Makedoniji, koja je i danas nepriznata od ostalih pomesnih crkava.

Ne treba zaboraviti njegov protest i časno držanje prilikom rušenja NJegoševe kapele na Lovćenu.

Bez misije i uticaja u narodu, s malobrojnim sveštenstvom, Crkva u Crnoj Gori bezmalo pola veka, zahvaljujući sv. Vasiliju Čudotvorcu, uspevala je da preživi kako spoljne pritiske tako i autodestrukciju jednog dela klira koji je svojim ponašanjem i ono malo verujućeg naroda udaljavao od crkve i krsta za koji su njihovi preci vekovima ginuli.

Dolaskom mitropolita Amfilohija, obrazovanog i svestranog duhovnika, pesnika, pisca, filosofa, poliglote, misionara i nadasve duhovnog pastira, došlo je do vaskrsnuća Mitropolije crnogorsko-primorske, kao nezaobilaznog činioca svih delikatnih dešavanja u Crnoj Gori, pa i mnogih van nje. Uz oživljavanje zapustelih hramova, obnovu ruiniranih i porušenih, gradnju novih, mitropolit Amfilohije je, nakon pedest godina, uždio kandila u desetine hiljada domova duhovno zapuštene Crne Gore. Uspeo je da sagradi hramove u selima i gradovima, i nadasve u ljudima, da prosvetli kolektivno oslepelu zajednicu. Otvarajući unutrašnje oči narodu, ovaj crnorizac cetinjski postao je noćna mora gospodarima ljudskih duša. U nedostatku argumenata, prigovor zluradih bio je da pop i politika ne idu zajedno.

„On zavađa narod“, govorili su protivnici, čuvajući komunističke i boračke privilegije, ne retko stečene sa dva svedoka.

Do njegovog dolaska, Crkva u Crnoj Gori bila je nema. NJegoš je u udžbenicima favorizovan kao pesnik, redovno predstavljan u narodnoj nošnji, njegova kapela na Lovćenu postala je iritantni sinonim za velikosrpstvo, s obzirom da je nakon austrougarskog granatiranja 1916. godine obnovio kralj Aleksandar, unuk Petrovića. Na njeno mesto, oglušujući se o pesnikov amanet, grade faraonski mauzolej, neprimeren Lovćenu, a još manje NJegošu. Cetinjski manastir, prestonica duhovne i svetovne vlasti do 1851. godine, postaje neprijateljsko leglo, deca se vaspitavaju da sveštenici donose nesreću i da treba držeći se za dugme pljunuti u strana prilikom eventualnog susreta.

U sudbonosnim trenucima za srpski narod, mitropolit Amfilohije nije bio nem i gluv, kao arhipastir nije svoje molitve gospodu uzdizao samo u hramovima, već kao epski junak stizao je po zgarištima i stratištima, kod onih koje je vlast zaboravila i koji su nedužno ostavljeni da plaćaju tuđe grehe. Pomagao je palim i posrnulim protiv kojih se borio dok su sekli mačem sa trona moći. Deleći, dajući i delajući otvorenog srca kao i svako ko veruje u Boga i Istinu imao je grešaka, najčešće u proceni ljudi, ako pojedini političari uopšte pripadaju toj vrsti.

NJegova opravdana bojazan za KiM, za čije su oslobođenje 1912. godine ginuli njegovi preci, i uz čiji ep je zadojen i formiran, pretvorena je u još jednu hajku na istinu. Čovek koji je u vreme najvećeg pogroma ostao sa zaboravljenim narodom, sa sirotinjom koja nije imala gde i zbog čega da beži, sa sveštenstvom razapinjanim kao u vreme progona ranih hrišćana.

Mitropolit Amfilohije na Kosmetu je bio pastir, otac, pregovarač, misionar, zaštitnik i pogrebnik. Bezbroj fotografija o tome svedoče kao i četvorotomna knjiga „Nova Kosmetska golgota“, koja među brojnim izdanjima svedoči o delu i podvigu ovog arhimonaha, nadahnutog neprolaznim pregnućem svojih prethodnika, erudite, neuklopivog i neukrotivog u svetovne kalupe i okove. Božja je da istina oslobađa, krst čuva, a pravda vaskrsava. Čovek s božjim likom i velikim delom ne umire nikada, odlaskom sa ovog sveta postaje trajno slovo u azbuci večnosti i pamćenju svoga roda.

Razapinjanje Mitropolita samo je samoporažavajući akt nemoći moćnih, da se ne bi prekinula tradicija radovanja Radovanjskom lugu!

Kako je vladika Atanasije rekao za Vučića da je američki cirkuzant, pogledajte OVDE.

Izvor: IN4S

Bonus video

Amfilohije: Bojim se da Vučićeva politika vodi izdaji Srbije

PAŽNJA:
Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Pravde“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare. Komentare koji sadrže govor mržnje*, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete - ne objavljujemo. Takođe, neće biti objavljivane ni psovke i vulgarnosti, čak i ako čitalac koji komentariše umesto cele reči stvalja zvezdice.Komentare kojima nam skrećete pažnju na slovne greške, tehničke i druge propuste ne objavljujemo, kao i komentare koji se odnose na uređivačku politiku, ali će biti prosleđeni urednicima i na tome se zahvaljujemo.Molimo vas da obratite pažnju na pravopisnu i gramatičku ispravnost komentara koje šaljete, kao i da pišete malim slovima, prednost će imati komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka, a komentari pisani velikim slovima se neće odobravati.
* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA