У овој политичкој алегорији, на почетку романа присуствујемо физичком одвајању Пиринејског полуострва од остатка континента. Тада Португалија, коју је Европа занемарила, заједно са Шпанијом почиње да плута према северу Атлантика, док Владу националног спаса хвата паника а туристи и инвеститори беже са новог, отцепљеног острва главом без обзира. Петоро становника, две жене и три мушкарца, свако за себе, доживљавају редак феномен који је, како верују, повезан са отцепљењем: једно прави неизбрисиву линију на тлу земље, друго постаје људски сеизмограф, треће открива бескрајну чарапу. После низа случајности, као и оданости једног безименог пса, петоро људи и пас се нађу заједно на окупу и отпочињу да чергаре отцепљеним делом континента у потрази за узроцима и смислом овог одвајања, а аутор, у свом познатом стилу и препознатљивим сопственим правописом, целу причу обавија митовима, бајкама и осећањем трагичне судбине човечанства. Извор: Правда
Зашто се у Србији локални избори загађују, обесмишљавају и наткриљују квазиполитичким „референдумима“?
Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде