Najnovije

"Srbija postaje članica 2025, ulazak u EU znači napraviti izbor“

Nacrt strategije proširenja na Zapadni Balkan, prema kome bi Srbija i Crna Gora mogle da postanu članice Evropske unije 2025. godine, a u koji je "Tanjug" ranije imao uvid, sadrži i poruku da ulazak u EU znači napraviti izbor, što hrvatska nacionalna agencija "Hina" tumači kao indirektno upozorenje zemljama koje bi htele da "sede na dve stolice".

EU (Foto: flickr)

"Ulazak u EU jeste izbor. On zahteva politički i društveni konsenzus i podršku u srcima i glavama ljudi. Ne može postojati dvosmislenost kod lidera po pitanju gde Zapadni Balkan pripada i u kom pravcu ide. To je neophodno kako bi se osigurala i održala podrška kako kod njihovih građana tako i kod građana EU", navodi se u nacrtu Strategije o "kredibilnoj perspektivi proširenja za Zapadni Balkana" u koju je Tanjug ranije imao uvid.

Hina deo nacrta dokumenta u kome se kaže da ulazak u EU znači napraviti izbor tumači da time EU "indirektno upozorava one koje bi hteli da sede na dve stolice".

Strategija, koja se u Briselu još nalazi u "radnoj formi", naglašava da je Zapadni Balkan deo Evrope i da narodi regiona i EU dele isto nasleđe i istoriju, ali i "istu budućnost" definisanu zajedničkim mogućnostima i izazovima.

"Zemlje Zapadnog Balkana će ući u EU", jasno se navodi na početku teksta Strategije Evropske komisije.

Kao uslove za članstvo u Evropskoj komisiji navode: reforme u oblasti vladavine prava, ekonomije, rešavanje bilateralnih problema među državama regiona i već pomenutu nedvosmiselnu "odluku da se uđe u EU" koja treba da postoji u državama Zapadnog Balkana.

"Uz snažnu političku volju, ispunjavanje reformi i održiva rešenja u razmiricama sa susedima Crna Gora i Srbija bi trebalo da budu spremne za članstvo do 2025", naglašava se u nacrtu Strategije u koju je Tanjug imao uvid.

Predviđen vremenski okvir

Evropska komisija predvidela je vremenski okvir u kome bi Srbija trebalo da ispuni neophodne korake kako bi ušla u EU 2025. godine. U dokumentu se navodi očekivanje da do 2019. godine Srbija stavi "hitan fokus" na ispunjavanje prelaznih merila u oblasti vladavine prava.

"U slučaju Srbije moraju se ispuniti i prelazna merila za Poglavlje 35 koja se odnose na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom. Kada se tu prelazna merila ispune, EU bi trebalo da razmotri merila za zatvaranje poglavlja bez odlaganja i bude spremna za novu fazu pregovora najkasnije do kraja 2019. godine", navodi se u nacrtu teksta Evropske komisije.

Do kraja 2021. godine Evropska komisija bi trebalo da pripremi dokument koji bi dao procenu uticaja buduće integracije Zapadnog Balkana na ključne oblasti EU politike, među kojima se navode sloboda kretanja ljudi, poljoprivreda, budžet EU i koheziona politika.

Do kraja 2023. godine, uz uslov da su sva merila ispunjena, zemlje članice bi trebalo da budu u poziciji da zatvore pristupne pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom. Već sledeće godine, 2024, Evropska komisija očekuje potpisivanje Pristupnog ugovora sa zemljama koje su završile pregovore, čemu bi prethodilo i "zeleno svetlo" Evropskog parlamenta i odluka Evropskog saveta.

"Do kraja 2025. godine Pristupni ugovor bi trebalo da bude ratifikovan od strane svih zemalja članica, čime se proces pristupanja zemalja kompletira i omogućava njihov ulazak do kraja 2025. godine", stoji u nacrtu dokumeta koji je još u novembru izradila Evropska komisija, a u koju je Tanjug ranije imao uvid.

Očekivanja od ostalih zemalja regiona

Iako su Srbija i Crna Gora u novoj Strategiji Evropske komisije jasno izdvojene kao "lideri" EU integracija, Komisija se u dokumentu bavi i ostatkom regiona.

Očekivanja su da bi Albanija do kraja 2019. postigla uverljiv napredak u pet prioritetnih područja, među njima i po pitanju pravosudne reforme.

U istom periodu Makedonija bi trebalo da postigne opipljive rezultate u rešavanju spora oko imena zemlje. U slučaju ispunjavanja tih uslova, pregovori s tim dvema zemljama trebalo bi da budu u toku.

Bosna i Hercegovina bi do kraja 2019. godine trebalo da dobije kandidatski status, a do kraja 2023. postigne napredak u reformama i funkcionalnosti kako bi bila spremna za otvaranje pristupnih pregovora.

U nacrtu Strategije se navodi da je za konkretan napredak Kosova na putu EU integracija neophodno postizanje "sveobuhvatne normalizacije odnosa sa Srbijom do kraja 2019. godine".

Evropska komisija bi Strategiju koju je naslovila "Kredibilna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan" trebalo da predstavi 6. februara pred Evropskim parlamentom u Strazburu, saznaje Tanjug u Briselu.

Šta mati Makarija iz manastira Sokolica o ubistvu Ivanovića kaže pogledajte OVDE.

Izvor: Tanjug

Bonus video

Joksimović: Očekujemo da Srbija bude prepoznata u strategiji proširenja

PAŽNJA:
Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Pravde“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare. Komentare koji sadrže govor mržnje*, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete - ne objavljujemo. Takođe, neće biti objavljivane ni psovke i vulgarnosti, čak i ako čitalac koji komentariše umesto cele reči stvalja zvezdice.Komentare kojima nam skrećete pažnju na slovne greške, tehničke i druge propuste ne objavljujemo, kao i komentare koji se odnose na uređivačku politiku, ali će biti prosleđeni urednicima i na tome se zahvaljujemo.Molimo vas da obratite pažnju na pravopisnu i gramatičku ispravnost komentara koje šaljete, kao i da pišete malim slovima, prednost će imati komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka, a komentari pisani velikim slovima se neće odobravati.
* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA