Освета Ердогана донела је драматичан нови заплет након прекограничног напада на град Африн у Сирији.

Опирући се Русији, Америци и Башару ал Асаду, турски вођа ставио је улог на победу над сиријским Курдима, али би његов ризичан потез лако могао да крене низбрдо.

Иницијални упад турских трупа и њихових савезника из Слободне сиријске армије у недељу, наставио се вишедневним бомбардовањима авијацијом и артиљеријом.

Ипак, милиција Курда која броји око 10.000 бораца није дала ниједан центиметар тла, док укопани бране Ројаву, феудалну домовину Курда.

Током 2011. године, након што је рат у Сирији експлодирао, Ердоган је усвојио циљеве Запада да Асада мора да сруши.

Када се Исламска држава уздигла у Сирији и Ираку, Турска као НАТО чланица навела је њен пораз као приоритет. 

Међутим, 2015. године када је прекид ватре између Турске и Курдистанске радничке партије прекинут, "терористичка претња" Курда постала је опсесија турксог председника, пише "Гардијан".

Ердоган је искористио неупешни покушај војног пуча у својој земљи да оправда удар на прокурдске политичке партије, чији изабрани лидери још седе у затворима.

Склопио је договор са Асадовим савезницима, Русијом и Ираном, прихватајући њихову агенду у Сирији, а за узврат су они пристали на његову прву екскурзију у Сирији 2016. године.

За Ердогана, идеја о аутономном и независном курдском идентитету, који се проштеже од севера Ирака до Турске, представља ноћну мору, и превенција тог сценарија је бацила у сенку сва друга питања.

Ипак, главни проблем, осим Курда, је и што га ниједан од великих играча не подржава.

Тако је морао прошле недеље да пошаље званичнике у Москву како би добио пристанак, али је руско Министарство спољних послова изразило озбиљну забринутост у недељу.

Русија је, у новом развоју догађаја, повукла копнене снаге како би избегла случајне сукобе, али и даље контролише ваздушни простор изнад Африна и могла би да се укључи у сваком тренутку.

Асад је бесан на Ердогана, а вероватно и Иран. Дамаск је запретио да ће узвратити поготову ако Турци наставе даље на исток ка Мабију, још једном утврђењу Курда.

И Асад и Русија и Иран радије би да Курди контролишу север Сирије него ИД, или побуњеници су под подршком Америке, што би Ердоганово понашање могло да угрози.

Турски председник се овим потезом успротивио и администрацији Доналда Трампа и то не по први пут.

Тензије са Вашингтоном велике због низа свађа са Анкаром, од питања ИД, коришћења турских база, виза за Турке, и тврдњи Ердогана да је војни пуч осмишљен у Америци од стране протераног проповедника Фетулаха Гулена.

Одбијање Америке да оконча подршку Курдима, које сматра ефикасним савезником против ИД и следеће претње Ал Каиде, довело је односе са Анкаром до тачке пуцања.

Државни секретар Рекс Тилерсон само је погоршао ствари прошле недеље са отвореном подршком Курдима.

План да се обучи 30.000 бораца пограничних снага натерао је Ердогана да реагује, иако је Тилерсон покушао да поправи ствари рекавши да се ради о погрешној интерпретацији.

Међутим, Ердоган је одлучан и, исправно или не, север Сирије види као турски безбедносни проблем број један. Иако је сада потпуно изолован у свету, чини се да га више није брига. ЦИА упозорила Трампа да ће Северна Кореја за који месец моћи да нуклеарним бомбама туче САД. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц