У најновијој верзији Стратегије за Западни Балкан, како преноси РСЕ, чији су новинари имали увид у овај документ, наводи се да је политичка елита у земљама региона повезана са криминалним структурама. "Данас, земље показују јасне елементе 'заробљене' државе, укључујући везе са организованим криминалом и корупцијом у свим нивоима владе и администрације, као и снажно уплитање јавног и приватног интереса - истиче се у најновијој верзији Стратегије и оцењује да све ово гаји осећај некажњавања и неједнакости. Стратегија о кредибилној перспективи проширења према "Западном Балкану" Европска комисија ће објавити у Стразбуру у уторак. У најновијој верзији овог документа се упозорава да постоји "екстензивно политичко мешање у медије и контрола над њима". "Видљиво оснажено и независно правосуђе, као и одговорне владе и администрације, су неопходне за доношење трајних друштвених промена које су потребне" поручује се у најновијем тексту Стратегије.

Дијалог Београда и Приштине

У Стратегији се упозорава на два важна питања која се тичу целог региона, а која треба решити пре приступања било које земље у ЕУ: дијалог између Србије и Косова и билатерални спорови. "Не може постојати трајна стабилност у региону без ефективне и свеобухватне нормализације односа између Београда и Приштине, путем дијалога који помаже ЕУ. Свеобухватни и правно обавезујући споразум о нормализацији је хитан и кључан како би и Србија и Косово напредовале на европском путу", наводи се у тексту Стратегије која предвиђа постизање таквог договора до краја 2019. године.

Без "Косова" у Стратегији?

Приштински медији преносе данас да у Стратегији, која се бави приступањем земаља "Западног Балкана" ЕУ, нема Косова. Како пише приштинска Газета експрес, Приштина се у том документу помиње само у контексту дијалога са Београдом. Више о томе прочитајте ОВДЕ. Овој измени раније најављиваног документа у ком се помиње "шест држава", допринела је Шпанија, која је за 23. фебруар најавила и коначну рампу за одвојени пријем јужне српске покрајине у ЕУ, о чему више можете да прочитате ОВДЕ.

Не желимо да увеземо ваше проблеме

Око отворених билатералних питања између земаља у региону, текст Стратегије јасно поручује да се пре пријема "западнобалканских" земаља у ЕУ морају "пронаћи и бити спроведена" дефинитивна и обавезујућа решења. "ЕУ не може и неће увести билатералне спорове", поручује се у тексту Стратегије, без обраћања пажње на то што су управо главне земље те организације и заслужне за паљење Балкана деведесетих година прошлог века. Када су у питању нерешени гранични спорови између ових земаља, Европска комисија сматра да би стране требале да их "безусловно поднесу на обавезујућу, коначну арбитражу", као што је Међународни суд правде. Одлуке арбитраже о границама би требало да примене све стране и испоштују у потпуности пре пријема у ЕУ, а то би требало да се узме у обзир и приликом припреме Приступног споразума. Европска комисија има конкретне примедбе и у поглављу економије где се такође истиче да постоји политичко мешање. "Критични делови економије у региону су неконкурентност, са превише непотребног политичког уплитања и неразвијен приватни сектор", наводи се.

Временске одреднице стоје

Осим експлицитнијих ставова Брисела око значајнијих питања у региону, текст Стратегије није доживео суштинске измене када је реч о временској изводљивости приступања у ЕУ за сваку земљу. Црна Гора и Србија се и даље идентификују као лидери у региону, а њихов пријем у ЕУ се предвиђа до краја 2025. године, с тим што би приступни преговори били завршени 2023. Исте године, када лидери у региону закључују преговоре, предвиђа се почетак процеса са Босном и Херцеговином. Албанија и Македонија би требало да отпочну приступне преговоре 2019. године, а крај исте године обележ је као рок за постизање "споразума о свеобухватној нормализацији односа Србије и Косова". Извор: РСЕ, Правда