Када погледате документ који је представљен, шта бисте рекли да је највећи проблем Балкана? Корупција?
Корупција је заиста један од највећих проблема у региону, други је бар у неким деловима региона недостатак економске перспективе. Ту постоји међузависност – инвеститоре можете привући само ако је правосудни сектор стабилан. То је један од фактора који за собом повлачи позитивне резултате, који је важан и релевантан и за економски развој.
Када погледате различите земље о којима говорите, за коју од тих земаља бисте рекли да има најбоље шансе да се придружи ЕУ 2025?
Не бих могао да кажем која земља ће прва да прође кроз циљ. Србија и Црна Гора су почеле приступне преговоре и могло би се рећи да су највише напредовале, али, да поновим, још смо у релативно раној фази и рано је да се било шта прецизира.
Јесте ли задовољни досадашњим напретком Србије?
Јесам, иначе не бисмо били тамо где смо сада у преговорима. Чим смо почели прва поглавља у преговорима, дошло је до бума инвестиција међународних фирми у Србији и то управо због стабилизације система, осећаја да сада тамо вреди инвестирати. Мислим да је то добар пример.
Друго, ако погледате на врло трагични догађај, на убиство на северу Косова, пре неколико година би то сигурно довело до оружаног сукоба, до насиља, а овај пут су два председника посегла за телефоном, позвала један другог, послужила се одговорним, умирујућим речима, тако да се, у добром смислу речи, ништа није десило, баш због европске перспективе.
Али, проблеми између Србије и Хрватске стварају велику напетост, Ви сте поменули тешкоће око корупције и привреде, али то су врло објективне ствари, а чини се да су највећи проблеми психолошке природе, ако само погледате расправу око холокауста, чињеницу да се двоје председника нису састајали од 2013, како мислите да решите те психолошке проблеме у односу Хрватске и Србије?
Још једном: чињеница је да им европска перспектива помаже да превазиђу њихове, да кажемо, међунационалне тензије, етничке тензије и мислим да је велики задатак да се среде односи те две земље и не само између њих, већ и између осталих и између различитих етничких група. Без европске перспективе они не би превазишли те тензије и зато нам је та песрпективе потребна.
Не знам да ли се радо кладите, вероватно не, да ли бисте се кладили на то да ће Србија постати део Европске уније, ево да јој будем наклоњен - 2025. Да или не?
Рекох, не бих се кладио на то ко је број један, то стварно зависи од политичке воље и способности лидера. За неке земље је могуће да то достигну, али пут је још дуг.
Дикић започео штрајк глађу и жеђу. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
